уторак, 15. август 2017.

Србија међу рекама ...

                  И  ПОКРАЈ  СРБИЈЕ  ТЕКУ РЕКЕ...

...Србијом одвајкада и покрај Србије теку Реке...Свете су постале ...Посвети их крв , проливена Ратничка..Обале су наше често границе...На Њима стајаху Граничари наши , војска , БРАНИТЕЉИ...Па и данас многи у магли ћуте " невидљиви " оку непријатељском , притајени ,научени да живе поред воде...Ми рођени поред река , жртвовани још рођењем , одгајани да нам је Љубав : Прва и Последња , Србија...Све Љубави друге утапају се у Њој , као делови срца ,које кад престане да куца остави трептаје светлости у којима ЗАУВЕК живи ДУША...Песници су обдарени Душом и преко границе,,,А тек Они рођени уз Реку...
 Пети Међународни Песнички Сусрети "Орфеј на Дунаву 2017..." у Костолцу ,  донеше неку нову бол и радовања и познанства нова и неки песници , по први пут у овом делу обале поред Дунава , окупише се са Костолчанима , или оним ранијим душевним људима , уметрницима ,који одавно трагају за себи сличнима ...
А било је лета овог  , претоплог и наизменично олујног...И није чудо што ћемо доживети Авантуру на Дунаву , на Броду Старом и што ћемо се једног тренутка "загрлити"у групи великој (како Аца , млади песник , констатова , а мислио је , да се , сигурно тако чврсто не би загрлили , да нам није Олуја запретила на Дунаву...Уствари Дунав не беше крив , постаде нам и Заштиник , а Небо изнад нас се разгоропади после песама "љубави " пуних...Небо не опрашта претварања и намештаљке разне...
ПРВУ награду ипак , заслужено доби наш Драган Драгојловић , мада свих сто и више аутора заступљених и одабраних за овај Зборник , дароваше своје песме , за књигу заједничку , у којој се сложише сва слична осећања пером исписана...
Недељко Терзић 
Предговор срочи , као прозну песму у виду извештаја , или приказа настанка Љубави ( иако нико не зна тачно Њен сами почетак) па помену Богове у разним Земљама који по предању , чувају и дан данас и бране од злих и поганих , Љубав...И рече како овог дана : " Орфеј -Трачанин пореклом , грчки песник , предводник је вековима најлепших казивања о ЊОЈ о најснажнијој , светој поставци људских емоција..." АА ми данашњи песници , исто као и они пре нас и они што ће доћи кроз будућност говорисмо своје стихове из ДУШЕ...Прорекох , уместо дужег представљања , да Костолац на Дунаву , заиста постаје стециште , Правих песника , односно оних којима је Душа , ништа друго до ЈЕДНА ВЕЛИКА ЉУБАВ...
Неко ми једном рече да "БЕЗ БОЛА НЕМА ЉУБАВИ", али Љубав је ипак радосна ЈЕР НЕ УМИРЕ!...
Весна В,Лаловић
ЉУБАВ СО СВЕТА
"Словесна иконо моје Љубави
и Творче мога Универзума
мој стваралачки дару
којег поспешује подједнако
и Сунце и киша ,
Ти си оно прво поимање
још од првог јутра  и највећа вредност смисла,
кад ме отргнеш од бесмисла,,,"
              Драган Драгојловић-Златиборска Звезда
"Корачам између далеких дана
и изгубљених година према теби,,,
Идем између бола и твога осмеха...
Према теби...
Странама света које се не додирују
кријући путеве којима си пролазила
корачам под Звездом која осветљава 
изгубљено и Златибор , 
где сам те једном љубио....."

                        Марија Најтхефер-Попов-ОБЕЋАЊЕ
      "....Ако утихнеш нестаће у мојој песми цвркут птица
       кроз прозор што ме буђаше,
       из баште мог детињства , 
        занемеће звона на звонику
         оближњег светилишта ,
        где недељом брижне мајке и очеви
        озбиљног лика се мољаху Створитељу
        за здравље и срећу својих наследника....."

                                    Александар Јовановић-ПРОЛЕЋА ДАР
        "           ....На образу што се гњезде полегле стреле
                         на предатој земљи........
                         Док склопљени су капци 
                          свађају се тен бео и власи расуте тамне...
                          Настала је прича , уснули краљ и слобода кротка
                          Ушушкаће нас вечерња тмина
                          Покрити разливени зрак , априлски дах......

                                 Драган Журжевић -НЕ БИХ ИСПИТИВАО
           Не бих испитивао страшни понор душе .
           Мало би ми било и хиљаду луча.
            Кад се кора пробије копљима сазнања.
            Тад отровна лава може да прокључа..... 

                                   Нада Вукићевић ( Лукић-Дринска)-ЈОРГОВАНИ НОЋАС ЦВЕТАЈУ
             Немој ме љубити ноћас ни у сновима
             док ме умива киша ....
              Јорговани ноћас цветају....
              Мирисом разгоне празнину...
              Догодило се и није ....
              Само птице знају ....ЗАЋУТАЛА ПЕСМА...

Читали смо наше стихове ...Дунав заволе песнике још више...У друштву песника била је и ВЕСНА...Личила је на Пролеће.                                  Н.Л.В.-Дринска

Нема коментара:

Постави коментар