КАД УМУКНУ ПУШКЕ
Када се Пилот спусти на земљу и део себе остави у облацима онда му из руку крену боје као она Дуга после кише. 20.јуна лета 2013.у Руском Дому отвори Станислава Разумовскаја изложбу сликара посебног, Ратног Пилота Руског... Рекоше: "Павле Кулев је ветеран сликар..." Баш тако рекоше, а не рекоше Ветеран Пилот. Наталија Коцев рече како Павле тамо далеко, у Русији упакова два кофера, своје слике и крете за Србију... И рече још "и ми смо Руси расејани по свету..."
АЛИ ВЕЛИКИ НАРОД ИМА И ДУШУ ВЕЛИКУ... Подсетиме сликар-ратник, (преживео рањавање, ратовато у Авганистану) на нашег јунака о коме писаше наши писци и то под насловом "РАТНО ЧУДО НЕВИЂЕНО" "...рат је чудо невиђено.. Па и то што се догодило оне ноћи, 9.августа 1916.године на положају Чеп, кад су Бугари свим силама настојали да нас потисну и заузму наше ровове, спада у ретко, ратно чудо... Покупим свој вод и кренем у помоћ четвртој чети, чији је командир био Коста Јовановић, резервни капетан прве класе, иначе академски сликар..."
Изложба руског сликара Павла Кулева дирну присутне посетиоце, још више због посвећених његових слика изгинулим руским и српским браниоцима своје отаџбине, који и у овом рату гинуше заједно и у одбрани Србије... Један руски новинар на Косову и Метохији је говорио да он у Србији брани и своју Русију... 22.јуна 2013.године беше Дан Помена изгинулима и зато ова изложба још једном споји Руске и Српске душе већ 20.јуна 2013.године. И би Тишина и осећај заједнички и са мало речи све се деси... А слике као да оживеше руске пејзаже и пролећа и зиме и као да онај СТАРИ са шубаром на глави, седе браде надзира све остале слике, и као да онај усамљен Ратник, главе спуштене на прекрштене руке изнад колена, остаде у Русији да тамо остари, а претходно испрати сликара на далек пут у Србију...
Један наш сликар приђе Павлу сликару, Пилоту Ратном, загрли га братски и прозбори неку о вези руских и наших сликара... А били су и представници Српско-Руског братства из Смедерева и били смо сви тамо као једна душа Православна...
Руске зиме немају хладноћу, руске "беле ноћи" личе на ону белу светлост која се јавља око наших цркава и манастира, њихове цркве личе као да су изашле из оних бајки које смо волели и ми у Србији иако смо одавно сазрели и стасали у људе...
Рибар на замрзнутој реци на њеној средини нестваран а мало и чудан... Чудно је то, чак и ако упитате сликара како се то деси на његовој слици само ће да вам се насмеши...
Напустих Руски Дом, и кретох са два српска ветерана, један од њих те вечери напуни 80 лета и певао је полако руску "Рабињушку"... А наш је Подрињац и оперски певач... Улица Кнежева у Београду као да се пресели у будућност у неко друго боље сутра...
Нада Дринска
АЛИ ВЕЛИКИ НАРОД ИМА И ДУШУ ВЕЛИКУ... Подсетиме сликар-ратник, (преживео рањавање, ратовато у Авганистану) на нашег јунака о коме писаше наши писци и то под насловом "РАТНО ЧУДО НЕВИЂЕНО" "...рат је чудо невиђено.. Па и то што се догодило оне ноћи, 9.августа 1916.године на положају Чеп, кад су Бугари свим силама настојали да нас потисну и заузму наше ровове, спада у ретко, ратно чудо... Покупим свој вод и кренем у помоћ четвртој чети, чији је командир био Коста Јовановић, резервни капетан прве класе, иначе академски сликар..."
Изложба руског сликара Павла Кулева дирну присутне посетиоце, још више због посвећених његових слика изгинулим руским и српским браниоцима своје отаџбине, који и у овом рату гинуше заједно и у одбрани Србије... Један руски новинар на Косову и Метохији је говорио да он у Србији брани и своју Русију... 22.јуна 2013.године беше Дан Помена изгинулима и зато ова изложба још једном споји Руске и Српске душе већ 20.јуна 2013.године. И би Тишина и осећај заједнички и са мало речи све се деси... А слике као да оживеше руске пејзаже и пролећа и зиме и као да онај СТАРИ са шубаром на глави, седе браде надзира све остале слике, и као да онај усамљен Ратник, главе спуштене на прекрштене руке изнад колена, остаде у Русији да тамо остари, а претходно испрати сликара на далек пут у Србију...
Један наш сликар приђе Павлу сликару, Пилоту Ратном, загрли га братски и прозбори неку о вези руских и наших сликара... А били су и представници Српско-Руског братства из Смедерева и били смо сви тамо као једна душа Православна...
Руске зиме немају хладноћу, руске "беле ноћи" личе на ону белу светлост која се јавља око наших цркава и манастира, њихове цркве личе као да су изашле из оних бајки које смо волели и ми у Србији иако смо одавно сазрели и стасали у људе...
Рибар на замрзнутој реци на њеној средини нестваран а мало и чудан... Чудно је то, чак и ако упитате сликара како се то деси на његовој слици само ће да вам се насмеши...
Напустих Руски Дом, и кретох са два српска ветерана, један од њих те вечери напуни 80 лета и певао је полако руску "Рабињушку"... А наш је Подрињац и оперски певач... Улица Кнежева у Београду као да се пресели у будућност у неко друго боље сутра...
 |
| Радист због сусрета са пилотом и сликаром Павлом Куловим |
Нада Дринска
