субота, 11. јануар 2014.

Тако је говорио један српски свештеник отац Илија у Манастиру Рачи украј Дрине у Беседи својој одмах после Литургије,а мени су претходно текле сузе незаустиво,путем до Манастира,неких 6 км. пошто сам изашла из Вароши а ходила сам пре тог скретања још једно 2 км ,али не ради се ту о 8км.пута ,пешке ради се о мештанима који су поред мене прошли колима и већина од њих ме добро познају а знали су за живота његовг,мога оца,који није никад прошао поред тих људи да их не повезе,па иако је тада возио ТАХI никад,познатима није наплатио,а покојна Мати-Матрона,причала ми је како је једне олујне вечери стигла у Б.Башту из Болнице ужичке,и пошто је била оперисана и још увек не опорављена кренула је онако,по мраку,супротним путем од оног који води Манастиру...Каже да се мој отац створио из олује:"Као да га Бог послао"и подигао је и унео у ауто и одвезао после до Манастира...Гледала ме је сузних очију и рекла:"Ти си баш Гојкова кћи"...А отац Илија изговори тада:"ОНАЈ КОГА ЉУДИ НЕ ВОЛЕ БОГУ ЈЕ ДРАГ".Престала сам да плачем тог недељног јутра у Манастиру Нашем Рачи украј Дрине,а попадија Вера је рекла да ће Она мени да скува кафу те недеље,да мало заменимо улоге...Учинило ми се да сам попадији Вери ипак драга...Или је она ,имала као супруга Свештеника,нашег Илије,слично искуство па је све разумела...Од тада смо се радовале да се сретнемо и обично увек у Манастиру,јер су из наше Старе ворошке Цркве малтене оца Илију изопштили после одласка у "пензију"? Нада-Дринска