четвртак, 29. децембар 2011.

Балерине у Београду

                  БЕЛЕ АНЂЕЛЕ




У Културном  Центру Београда тамо где је улаз из Таковске улице,једног предвечерја,у ишчекивању "Деда Мраза",на истеку Лета 2011...Плесале су мале ,па старије,па још старије балерине...Сцена је личила на неку улицу из сањаног детињства а Андреја Ивановић и балерине све остале играле су свој тренутак садашњи и будући и онај прошли,тек јуче отишао...Лепршале су као лептири који лете према будућности,биле су и тужне балерине,због неправде деци некој,учињене,,
                                             Нада Лукић-Дринска

среда, 28. децембар 2011.

СРБИЈО МОЈА СТРАДАЛНА...

                    СРБИЈО МОЈА...
У Србији све престаје,чим се КОСМЕТ опет предаје...Ко то може у сред Србије замишљену границу гледати???А истина је,врши се




"наплата",као да је граница по свим правилима...Којим?Чијим?Како то ни једна земља,нема ОГРАДУ од жице бодљикаве и исто тако капију са бодљама?Ни једна земља ни војску туђу нема,са стално упереним пушкама...Објавише да су наши Манастири "Светска Баштина".Нико није чуо али ја сам чула и поново ћу писати и непрекидно писати,Грачница је СРПСКА,а Свет остали може да дође да је гледа и да јој се диви...Зашто нас нико не пита у Србији за Србију,за средиште душе???Рањени смо Боже!!!Нисмо се ми ничега одрекли...Нико нас ни питао није...А Елада нам Скопјем од Србије одсечена...Еленима би ,браћи Православној,све да узму,да их осиромаше,да их казне што Србију помагаше...А Србија опет застала...Да ли је уморна?Јанис и Јелена се у Православној Цркви венчаше и у Цркву Александра Невског одлазе Недељом и о Празницима...Сад Јелена грчки језик нама предаје,а Јанис је председник Удружења Грка у Србији "Рига од Фере"и даље се својски залаже да Косво српско остане,као што обећа народу грчком своме,да ће то и у Његово име чинити...
 Ново Лето је на прагу...Студенти ме срећу на Кнежевој улици,Иван је апсолвент на економији и замоли ме да му једну моју књигу поклоним...Јаковљевић је његов пријатељ из студентског дружења и каже да зна како ја несебично добро чиним нашој СРБИЈИ...Осетих се као да добих Прву награду,на измаку овог тужног лета и то у сред Београда и то од деце наше од два студента београдска...А знала сам да тамо негде унутар награде добијају неки други људи,и не желе да ја тамо присуствујем,а никад сазнати неће колико понех у себи вредности поклоњене ...Ја наравно нисам ни у каквим родбинским везама са Г'-дином Емиром Кустурицом,нити са Великим писцем Хандкеом,само сам тамо где они добише уз награде још нека признања,у Манастиру нашем Рачи украј Дрине слагала (уз кратке прекиде,3 године књиге староставне)Са мном је треће године била и наша Весна Лаловић,теолог,која се изгледа одрече свог учешћа заједно са мном јер са толико срца похвали ову господу награђене и исписа им славопојке,како никада ни један наш академик српски у Манастиру Рачи не доби...Додуше она заборави на Милосава Тешића који први доби Рачанску Повељу и који је свих осталих година предавао врсним ученим Србима ово признање вредно помена и то сваког октобра...
  Јавише ми да се по Србији беле снегови,а овде Скадарлија опустела...Сетих се мог+стрица Милана,како је плакао онако седе косе,док смо пред његов одлазак за Аустралију ,плесали валцер у "Има Дана",а месец дана ,пре тога,љубио је камен испред чесме пред "Москвом",јер тада је свој Београд видео поново после 35.година...(Наиме,био је официр Краљеве војске и са осталим официрима одбио сарадњу са Немцима и сви су интернирани у официрски заробљенички логор у Немачкој,одмах у почетку Рата 1941...
Била сам данас и на Правном факултету...Тамо је ,мој стриц студирао право,пре него су Београд бомбардовали 6-ог априла 1941.год.Тада и Правни факултет бомбе закачише...Др.Светлана Мирчов(управник библиотеке)прими моју књигу на дар,и рече ми да су истражили неке битне догађаје из времена бомбардовања и да у Музеју похрањују,све битно...Била сам срећна што упознах др.Светлану Мирчов,која књигама удахњује живот,а 3 књиге је и сама написала и све три издала као ауторско издање...А у мојој књизи има једна порука са Сајма књига 2010.Промовисана је "Права књига-правна књига-"Добра Управа" и Декан Правног Факултета професор Мирко Васиљевић је изјавио тада:"Наше собе без књига су као наше тело без душе."И било је говора о "Праву Људском"...Размишљах,вечери ове,да ли ће нам се и овај Факултет,као и сви други,претворити ускоро у Музеј,као и Манастири и Цркве на Космету?Да ли ће ове књиге још увек "живе",попасти прашина и када ће их неко од потомака,наших,извући на светлост дана,очистити од устајалости и читати???Ипак све записано је утеха,и кад тад биће сигуран траг у наше почетно постојање и нека порука ће се тамо пронаћи ЗАРАДИ ОПСТАНКА...
                                                              Нада Лукић-Дринска

понедељак, 19. децембар 2011.

drina: Пустише италијанску" новинарку"...Сами Срби...

drina: Пустише италијанску" новинарку"...Сами Срби...: Италијанска "новинарка"са Вукицом Ђ.би гост "српске"ТВ Палма... Текла је емисија,за неверовати...Италијанска "новинар...

Пустише италијанску" новинарку"...Сами Срби...

                  Италијанска "новинарка"са Вукицом Ђ.би гост "српске"ТВ Палма...
    Текла је емисија,за неверовати...Италијанска "новинарка"је на француском језику говорила ,оштро критикујући Србе,а посебно Српске новинаре,изражавајући свој револт,објашњавајући,како српске новинаре није било брига шта се дешава на Косову и Метохији,да је она одлазила доле ,причала са нашим људима,помињала је српску децу и народ српски и како јој је било тешко док је водила са њима разговор...(Само се питам на ком језику је она са њима причала јер је знала искључиво италијански и француски?)Преведена на српски језик,њена прича је била скоро идентична мојој причи,(а ја сам српска новинарка,која је истина била на КиМ)и на српском језику исписала тугу ону и бол и објавила раније неке текстове,а сада кроз књигу моју:"Србијо моја страдална у Христу васкрсла"објавила и неке текстове већ објављене и неке   који нису нигде раније објављивани...Г-ђа Вукица Ђ.је имала могућности да користи неке моје писане текстове,јер су се налазили у Геополитици,са којима она блиско сарађује,а раније је уредник одбио објављивање мојих текстова,под мојим  именом изговарајући се на разне начине...Г-ђа Вукица је била професор француског језика,тако да је била у овој ТВ емисији,изузетан посредник између српске водитељке и италијанске "новинарке"...Наравно ни она ни "новинарка"нису искористиле моје текстове о погинулим и несталим нашим новинарима и осталим медијским радницима од којих су неки нестали баш на Косову и Метохији и ја носим Њихове фотографије и као новинар истраживач,тражићу их до краја мог живота...Нећу имати мира док не сазнам праве податке о италијанској "новинарки"и док не будем дошла до њене "књиге"писане на било ком језику овог света,(коју она није,наравно ни показала да се види на ТВ-у)Али је зато неколико пута искритиковала наш народ и посебно наше новинаре...                             Нада Лукић-Дринска
                                      (По дедовима из Дринске Дивизије)

субота, 10. децембар 2011.

Новинари-Писци

                 Новинари-Писци
Нада Мијатовић је годинама била и добар новинар,и паралелно добар писац-путописац,сведок свог времена,кроз записано остави траг,за СВА ВРЕМЕНА...На промоцији њених књига:"У једном граду свеједно ком" и "Записи из белог света",појави се више од очекиваних посетилаца...Бар није очекивала толико људи...Би Нада пријатно обрадована...Дошло је доста Ветерана,али и неколицина људи који заволеше новинарство преко Наде,Колега  Растко Гузина је говорио о "потреби за писањем",А др.Зорица Кубурић из Новог Сада рече:"Највише што ми се свиђа у Надиним књигама јесу наслови..."Нада сама једном реченицом објасни,шта се то дешавало,да би изнедрила своје књиге:"Било ми је жао да све оно што сам доживела оде у ветар..." А посебно је др.Зорицу Кубурић дојмило оно Надино:"СВИ ОНИ ТО САМ ЈА..."Рече да је Нада упознала друге народе,друге културе и постала "грађанка света"и да има 35 наслова 35држава је посетила...Надин друг из Вршца(у коме је она рођена)архитекта по струци,погледа по публици:"Исад вас гледам,овде,ушао сам у све тајне новинарског живота...Новинар мора на неки начин да се роди,(не може да се гаји у некаквом кавезу,нити на неком факултету).Сваки новинар има потребу да дође до пуног изражаја...Нада је рођена у граду Вршцу који је изразито мултинационални...Зато је њена прича "Уједном граду..."у било ком...Читалац може "њен" град препознати у сваком,у "белом свету".И свуда има сукоб и дешава се губитник и победник...
Зато књига Надина носи са собом изазов,можеш је отворити на средини или на почетку,па и при самом крају можеш почети да је читаш...          


                                                              Нада Лукић-Дринска

петак, 2. децембар 2011.

Два одломка из моје тек објављне књиге...АА

  СРБИЈО МОЈА СТРАДАЛНА У ХРИСТУ ВАСКРСЛА
         (...Данашње Косово -12 година-уназад)-Одломак
Све мање је деце на Космету,немају никакву сигурност...Откако заноћих неколико ноћи Божићних,празничних у Грачаници,живим неки други живот,у Београду и другом делу Србије(кад се нађем) оном што није КиМ,а то је као кад ти срце ишчупају,(то је оно продаја органа,то је оно како Г-дин Марти говори:"Србима су живим органе вадили.!!!"),то је онај бол што ни један народ у 21-ом веку не доживи,ни на једном парчету планете.То је време кад изнова кћери и сестре и мајке и жене Српкиње,дочекују своје преживеле ратнике и ране им видају,то је истина о одрицању од сваке љубави сем вољења Србије....А неки Срби-Несрби ,Г-дина Мартија спутабају да каже истине.Овај Господин је истраживач Истина Европског и Светског гласа.Ја сам само српска новинарка и писац и волим своју земљу и свој језик Српски,онај на коме исписујем књигу ову.Садашњост нам данашња обамрла од ишчекивања,то је наше трајање кроз страдање,оно кад крећеш увек изнова ,и наше ране које се не виде...Оне споља видљиве брзо зацељују...
  ВРАЋАЊЕ НА КОСОВО И МЕТОХИЈУ(ВРЕМЕ ДАНАШЊЕ)-Одломак
  Прошле године сам често давала коментаре,преко интернета,обично преко електронских новости и моја препорука би да се прочита текст:"Рафалом на вернике".Написа га Д.Зечевић и објави 6.новембра 2010.године:"Ни ове задушнице нису прошле без инцидента..."Мој коментар,сутрадан 7.новембра 2010.објавише под псеудонимом Нада-Дринска
 -Када сам одлазила,доле,што јужније од Ибра,а није било ни тако давно,рекоше ми:"Каква те то сила тамо води?"Рекоше ми да Косово и Метохија више не постоје...Ачији су то гробови?И зашто тела српска откопавају?Шта ће то још да учине тим несретним Србима?А можда ће бити откопана и нека истина...Можда ће истином проговорити мртви Срби,кад их живе нико слушао није?
  На Космету су снимали Чеси за своју телевизијску емисију,али руска ТВ о Космету дирнула ме је посебно због истине коју ја обично записујем:"Земље НАТО-а су се умешале у унутрашњост Србије,стално упозоравају Београд,да ће ако се побуне крв невиних пасти на њихову душу...На Косову се налази једна од највећих база америчких у Европи.Европа нема никакву моћ над овом најездом.Косово ће показати да ли је Косово српско ...Не покаже ли биће то крај историје српске..."
      Зато више не заспивам ни у Београду моме...Чини ми се ако чврсто заспим увече ,већ следећег јутра може се десити тешка  
погибија мојим Србима на барикадама,јер не верујем ни мало наоружаним страним војницима,који су ме разочарали раније доле на Космету,када су тобож" штитили "Србе моје опкољене бодљикавом жицом у оним енклавама...А уместо заштите ноћу кад се светла погасе,пуштали су непријатеља да делује,обично кад је ноћ најцрња најоблачнија била...
   nadadrinska.blogspot.com

ИЗ ДРУШТВА ЗА НЕГОВАЊЕ ТРАДИЦИЈА ОС.Рат.Србије до 1918.

            Још увек четвртком после 17часова....
Београд ,лето 2011.сто и 24'ти новембар и четвртак беше и Улица  Задарска бр.2. Друштво за неговање традиција Ослободилачких ратова Србије...Председник Друштва је још увек Драгољуб Јуришић,(Потомак солунског ратника)...Драгана Јуришић је секретар друштва и његова кћер,(неки му замерају што је ћерка на месту секретара),али ја сам ту од скора (око 2 године)и видим да се послови одвијају и друштво опстаје...
  Сазнајем за најновију активност Друштва и тако ћу 3о.Новембра присуствовати у РУСКОМ Дому ,концерту нашег Жарка Петровића,који се показа и као наш композитор и књижевник...Наш човек родом из Ужица из оног дела Западне Србије...Музиком се бавио још као дечак и учио је ,прво у Ужицу,па у Београду...И тако током година постаде аутор око 2000. Музичко-књижевних-историјских-дела...Написао је и књигу:Тамо далеко,О Србијо,.Песме које вечно живе,Концерт који траје...Жарко живи и ради у Београду и на Златибору...
 Само вече на измаку новембра би посебно,због његове "Баладе о Рајевском"о Руском добровољцу,Грофу-ратнику,који дође да погине у Српској војсци  20.августа 1876.лета Господњег,у борби са Турцима,у селу Горњи Адровци,близу Алексинца(кад погибе и мој прађед Милован и на његовом споменику,крајпуташу пише,,Милован Стајић,јунак стајске војске јуначки борећи се за славу и слободу погину на Алексинцу 1876 год."Руски Племић,Пуковник Николај Николајевич Рајевски погину на истом месту где изгинуше многи Срби,а ето судбине и мој прађед Милован...
 У "Балади о Рајевском"Жарко Петровић исписа:"Остаћеш са нама Ти,уз брата исте крви.Овде имаш два живота ,
          Српски,Руски,Рајевски
          Своје срце словенско
          Ти даде Браћи својој..."
Кад је Жарко писао о Пуковнику Рајевском,није ни предпоставио да ја пишем о истој тој години и о погибији мог прађеда Милована...Тако се ,(не случајно)враћамо у прошле ратове,јер подсетити треба Србе данашње,ко су нам били пријатељи ,(кад су и животе давали борећи се у Србији за Слободу нашу)...Жарко Петровић доби одликовање...Спусти га на руке композитора Драгана Јуришић испред Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918.Године...
   П.С.Следи ускоро моје исписвање још једне истине о заједничкој борби још једног братског народа и Православног
(Хеленског),и у Првом рату а и у овом ,надам се,последњем...
   Нада-Лукић-Дринска



Додајте натпис




(по ђедовима из Дринске Дивизије)