недеља, 29. јун 2014.

ДАНИ ВИДОВДАНА

                         " ОКО "    ВИДОВДАНА

Данас је Света Недеља ,одмах по Видовдану,29.јуни.Лето 2014-то и иако нисам могла да присуствујем ,Великом Догађају у Селу Добраче изнад Ариља,подизању Спомен плоче,нашим јунацима из Више ратова,била сам прошле недеље гост код Ариљског академског сликара,а за неупућене,он је један и од већих српских сликара,а посебно Златиборског Округа,и посебно чини не само за развој сликарства,већ и за српску културу и уметност,уопште,а ове недеље се уврсти,својим делом и у чуваре Српске Историје...
Причао ми је како ће данас бити подигнута Спомен плоча,изгинулим у Јаворском Рату,Балканским Ратовима,Првом Светском и Другом Светском Рату(и како је уписано нешто више од 300 имена).Идеја је била Света Петровића,да се подигне Плоча,а на челу Организационог Одбора је био Бранко Вукајловић...
Идејни творац и аутор Спомен Плоче је наш сликар Љубивоје Јовановић.
Рођен је у Севeрову на 18-том километру од Ариља...

БОЖИЈИ ДАР
Душа кроз сликарево ОКО

У Атељеу Љубивоја Јовановића моја пријатељица и рођена Ариљка Љиљана Лукић,која ми је била и водич кроз Ариље и околину,доживљавамо посебност ,прво једног домаћина из ових  крајева ...Он се определи да остане ту где његови стари вековима учврстише корене,у близини Цркве  у којој сви беху крштени ,па и ОН...Ту је и време стало у оном позитивном откуцају,кад је Добро било удаљено од зла,хиљадама година...А Његово Једно Око,(са којим се роди),има далековидост хиљаду очију и више...Све он то тамо направи својом руком и промишљу Божијом...Неке ситне пакости,људске,немају прилаз до оног Старог(сада оживелог Замка)у близини Ариља).Зли ,никад нису успели да пређу преко оног висећег моста изнад Рзава. Вероватно су одустали чим се Мост заљуља,а "храбрије"(јер зло нема храбрости),међу њима,заљуљали би се на мосту и потопили,у оној пени која је Бела и не подноси прљавштину...Тако одавно зна се,ко то Мост Висећи,прелази неозлеђен и стиже у ону КРАСОТУ...А Слике,када ти једини Видокруг постану,(наравно ако Срећу имаш и Душу),Оне су онда наша прошлост истинска,и садашњост и будућност,Оне су ,онако оживеле,и Страдање наше и Јунаштво и Слава наша Видовдан,и Подсећање и Љубав и Људскост и Песма наша која не замире...
Ми смо ОКО ВИДОВДАНА ,Видовитији,Далековиднији,то је датум нашег Страдања и затим Поновног Рађања,и стремљења будућности и недања да жртве буду узалудне,и да се Косово Поље којим је "крвца текла"ником и никад не предаје...И не треба се бојати за Косово...Ми смо једино тужни што нам део народа умор савлађује,и што још не разазнају шта је добро за Србију,што свог Доброг,често без провере,злочинцем приказују...
Боје којима сликар боји слике.Тако су идентичне оним у природи...
Рзав у својој дивљој лепоти...И ту у близини сликар и људи употпунише своју духовну доброту...





Све је ово у Ариљу Црква,једна од најстаријих у Србији из Тринаестог Века а задужбина је Краља Драгутина  и историјски и временом старости везана је са Манастиром Рачом украј Дрине,који је подигао Краљ Драгутин...Ове године...

субота, 7. јун 2014.

Бајина Башта ,Сад и Некад...

               ДЕСНА   ОБАЛА   ДРИНЕ (Бајина Башта)...И  Свој  Своме

После Последњих ратова,Србија нам страда од ПОПЛАВА ,клизишта се догађају,брда се "покренула",близу река,у подножју планина...Подземне воде,Реке Понорнице,промениле свој ток под земљом и кренуле да избију,насилно на неким местима,не могу више да извиру на оним изворима,где вековима извираше,а наиђоше из дубине земље неки нови извори,који ће лековити постајати...Људи ће из градова често у планине одлазити,да биље лековито наберу и воде се лековите напију...У Србији страдају Градови у Низинама,поред Река...Било је и раније поплава,али наши људи су из тога излазили некако не размишљајући о великој некој катастрофи,која нас на крају задеси...Насипе нису правили а куће су ,необезбеђене правили на самој обали,спуштали су их поред саме воде...Размишљах да су наши Стари паметнији били,насипе су (поред Дрине,знам)подизали,звали су их "подзиде"...Правили су их од камена,уз земљу,остављали отворе,и као канале спроводили у земљу испод обале...То је само у оном једном делу на уласку у Б.Башту где сам се у близини  купала у Дрини,а куће су нам удаљене од Обале...Била је често набујала Дрина али никад у том делу није поплавила њиве,ни куће,тако ни сада Бајина Башта и најближа околина није страдала...Али десише клизишта даље од града и тамо се урушише куће дивне дрвене,не ретко подруми им зидани каменом ,али ипак дође водена сила из дубине земље...У овом делу живе још увек стари наши често заборављени,путеви им лоши,има понегде и младих којима су школе затворене,па се и они спремају да крену даље...Ови стари трпе све што их задеси,једни друге сахрањују,а из Општине Бајинобаштанске често их и не воде у књигама матичним,односно нису их из књига црквених у компјутере "преписали"...Често су им и струју исекли,јер нико дуго није могао да плати...То чине и ближим кућама око Б.Баште...Наиме нова директорка ми у мају рече да за њу није важеће то што се дешава на терену...Да је за њу валидно само што има у компјутеру заведено...Причала сам како су ми близу старе куће ударили велики бетонски стуб без обавештења и како нису ударили уземљење,(па сазнајем тек прошле године да су ми због тога поцркали електрични уређаји)...Рекли су да је то застарело...Ниже су ударили још један стуб и опет ме нису питали,струју су ми искључили пре годину ипо дана и не признају никакве жалбе ни преко Општинског Већа,а направили су неки велики рачун и додају још тако да је тај дуг немогуће платити...У тој кући године уназад и испред сам држала(па и ове године)културне догађаје,посебно посвећивала пажњу младима надареним из разних области...Молила сам Општину да ми помогне макар да се реши ова струја јер кућа је једна од најстаријих и чувам је од заборава...И другим људима се чини неправда...Фотографисала сам неке стубове...Људи из Босне су направили велике куће имају пара,а и имања преко Дрине...Овамо староседеоци живе као и некад скромно и још у старим кућама,али бело окреченим ...Из Цркве су протерали једног нашег Свештеника у једно село код Чачка,а за "Њих"праве још једну Цркву на овој обали,а преко Моста у Скеланима има дивна нова Црква,коју ретко ко посећује...Да не би било забуне ,ја сам у току рата,примила једну дивну породицу,и они су се после тамо вратили...Ми смо и данас у контакту,има и на овој и оној обали,нашег народа,али ови о којима говорим,се понашају као кабадахије...

Нада Вукићевић(Нада Лукић-Дринска)

новинар и писац           Бгд,пред одлазак




за Б.Башту да помогнем страдалима о7.јун2014.