Ветерани новинари српски поново сваке среде у 11 ч. у Ресавској ул. 28 . уБеограду.А били су незаконито одвојени од УНС-а ,додуше плаћали су годишњу чланарину као и активни новинари али остала права нису имали ...Већина од њих никад није престала да се бави новинарством (у својим могућностима: неки пишу књиге ,баве се истраживачким новинарством ,путују и даље су активни ,често ,на терену ; "једном новинар увек новинар."Нови председник г-дин Живојин Ракочевић одлучи да им помогне да врате своја вековна права...Да ли то у Србији нашој стоји још увек она народна : Правда је спора али достижна ! "
Н.Вукићевић -Дринска
О томе још пише Нада Марковић , која беше активнија често од других , иако је имала здравсвени проблем са очним видом ...
НОВИНАРИ ИЛИ ПРИДРУЖЕНИ ЧЛАНОВИ ?
Лајт мотив тема око дефинисања статуса Клуба ветерана при удружењу новинара Србије , поново је узбуркала духове .Многи не знају или се праве да не знају да је реч : придружени или придружити се ,социјална категорија . Свако у овом нашем обичном животу има право да се придружи некоме или нечему ,међутим у области бранше ,у делу професионалних удружења ово обичајно право не важи . Било ко ту не може да се придружи . Некада су постојали Еснафи и Цехови у која су се удруживали припадници разних заната.Данас постоје школе , факултети за одређена занимања и наравно сертификати и дипломе које нам омогућавају да се бавимо оним зашта смо се определили ...То је и право , које нам нико и нигде не може одузети . То је право које не познаје границе , не признаје године . Да није тако ми би данас били лишени уживања у делима ветерана из области : музике , филма ,политике , привреде , новинарства...Па ако на челу једне од највећих светских сила САД , може да буде човек , који "хита "осамдесетој , ко то право онда може да одузме једном новинару , него да га оспорава и не дозвољава приступ статусу који му припада . У том контексту нуди му се понижавајући статус "придружени члан "при УНС -у , уместо да се удруже искуство и младост , иде се ретроградно . Последњих година сведоци смо свакодневне борбе за примену европских вредности за заштиту геј популације , затим деце , животне средине и т . д . У том свеопштем хаосу питам Вас ко штити старије категорије људи ? Где је ту примена европских вредности ? Старији људи су често предмет омаловажавања у превозу на шалтерима разних установа , не ретко и својих младих колега . А годишња доба се мењају у нека 50-сета 60-та 70-та година биће и њихова . А дотле размислите ...Време неумитно тече , године пролазе . Јер младост је привилегија коју свако само једном ужива...
Нада Марковић , новинар -ветеран
