Међународни песнички скуп и заједнички Зборник поезије под именом "Земљо славних предака" и како се чу међу песницима и професорима који су радове одабирали, како је жири одлучио да се у Зборнику објави 120 аутора, и како није лако једну књигу штампати, која мало подсети на Антологију или на књигу која може бити додатак историјским уџбеницима.
А и у оној великој сали, у Културном Центру, у Смедереву, скоро није прекидан аплауз. Све песме заслужише признање и добише га и није била нека велика разлика између првонаграђених и оних са захвалницама, јер свака песма доби захвалницу, а аутори се осећаше равноправни. Добише признање и чланови жирија и писци, могло би се рећи предговора: Љиљана Глигоријевић, Весна В. Лаловић и Мирослав Мишел Болтрес, у поговору је био и проф. Миодраг Милановић. Још су били заслужни учесници (ентузијасти), који доведоше до стварања ове предивне књиге, и сви који учествоваше у дочеку аутора и програму коме ништа нико не замери, а и онај мач под којим се заклесмо само једном и обавезасмо се да ћемо се заклетве држати. Моја песма уђе у првих десет, из најужег избора, за најлепшу песму о Земљи славних предака и добих повељу уметничког клуба Расковник.
Проф. Миодраг Милановић написа: "Поезија данас није доминирајући књижевни род, она прелази у дубоку опозицију, одакле ипак врши одређени утицај, у друштвеном поретку, на разне начине... Песници нису напустили наше друштво и то је добро, јер друштво без песника је мртво друштво."
