На Коларчевом Универзитету-заједно

          СПАЈАЛА  НАМ  СЕ ДУША ТЕ ВЕЧЕРИ   

18.Септембар Лето  Господње 2012. 

 Белорусија-Србији,из душе из оне Братске,Прескромне,НА ДАР СРБИЈИ,вечери септембарске ,у Великој дворани Задужбине Илије М.Коларца у Београду,а под насловом:"ОДЈЕЦИ МОКРАЊЧЕВИХ ДАНА,у сарадњи са МИНИСТАРСВОМ КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА Републике Србије и Скупштином града Београда...А појави се Камерни хор САЛУТАРИС(Белорусија),Победник на три фестивала Православне музике и то 3 године заредом беше:-Победник фестивала православне музике у Минску (2009),Интернационалног фестивала Православне музике у Хајновки(2010),Натпевавања хорова на фестивалу "Мокрањчеви дани"у Неготину(2011).
Камерни хор САЛУТАРИС је основан 2007.год.Чланови овог  Ансамбла су :професори,економисти,уметници,хорски диригенти,(овога пута је изванредна Олга Јанум,поред улоге Диригента имала и свој наступ као дама свеобухватног музичког знања).Наравно,под њеном диригентском палицом,а како беше и вођа комплетног уметничког догађаја,титрали су нестварни гласови,повезани са предивним покретима руку,са благим њихањем тела,са погледима управљеним према публици,са кратким застајањем у потпуној тишини,да се Душа пресели са оне Бине до сваког ,у Великој Дворани,да га такне и оплемени и у Њему остане и сутра,кад напусти овај простор и још неких дана,до следећег сличног ДАРИВАЊА...
 Први део Програма је почео са ренесансном литургијском музиком,а текао је постепено до модерних духовних остварених дела...Било је "ЗАПОВЕДИ БЛАЖЕНСТВА"од В.Мартинова,па Бугарски напев:"Моја душа слави Господа",па Н.Дилецки:"Тело Христово",затим Грчки напев(хармонизација):"Теби се радују",а посебно је публика реаговала на :"СТАРО-РУСКА МОЛИТВА"од Свештеника А.Бондаренка...
У Другом делу програма извођене су Белоруске народне песме у аранжману Андреја Саврицког:" Брза Река","Долине","Покрај млина"..."Гост"и посебно   Белоруска народна песма"Погача за госте",подигли су публику на ноге...
    Овом Концерту присуствовали су и Поштовани представници Руског и Белоруског Свештенства,и Господа из културног дела Руске и Белоруске Амбасаде,док је ,достојанствено дочекивао госте Г-дин Владимир Чушев,по други пут Амбасадор Белорусије у Србији...
Било је вече,пред ноћ,у Београду,пред сневање и за будуће снове беху песме духовне и гласови што смирење донеше,одлепршаше Београдом даље,чим се она врата широм отворише и светиљке упалише...Само што већи део јавности великог града остаде ускраћен за ону дивоту...И бојажљиво се поче Душа радовати,јер радости су биле застале у Престоници Српској...

Begrad nocu

Српски Војник још увек чува стражу испред Цркве Ружице на обали Дунава и никад нема смену,и никад не спава,а музику увек чује,која је из душе пријатеља испевана...
                                                                                 Дринска                                                                   

Било је на Боровој Глави...

                                 На Боровој Глави

                                  ( Сада...И...Некада)                          Тара 4.август 2012.

                                                                                                Тара 3.август 1941.

Празник је Православни -Блага Марија-и на Тари,на оној ливади,усред шуме,која је одавно названа Борова Глава,чула се музика и Химна:Боже Правде...Мислила сам да је ово помирење међу Србима...Неко је нешто причао о томе...Мене је позвао на ово "славље"мајор,учитељ у пензији,г-дин Јелић,има 70 година...Али "главни организатор"Г-дин Мијо Тришић,никад ме није позивао,мада сам једне године дошла из Београда као члан Потомака Ратника од 1912-1920 године.Сећа се и мајор Јелић,да су ме тада прекидали,када сам покушала,после представљања,да поменем свог рођеног стрица,Милутина Лукића,који је те 1941.године дошао,као најмлађи из Ужичке Гимназије,кога су сви звали једноставно:"школац".Те године га недадоше на онај списак а био је најмлађи стрељан,на Бањици и док су га водили на стрељање,његов старији брат од тетке Наде,Рајак Павићевић,довикнуо му је:"Певај Милутине брате,долазим сутра и ја за тобом..."И стрељали су Милутина усред песме,а Рада је извезла на марамици Милутиново име и друга имена оних који су пре Ње стрељани,и предпоставили су касније да је у средини марамице,лик Радин,иза решетака,која је кроз решетке све гледала и јасно чула како је Милутин а сутрадан и Рајак певао док су га водили на стрељање...После је причао Миле Нинчић,који је преживео стрељање,да је Рајак сам певао јер остали су били скоро сви онемели,посматрајући га и слушајући...Причао је Миле како му је Рада предала после марамицу извезену концем из логорашких капута...А онда су и Раду одвели на стрељање...Та марамица је била у Ужичком Музеју,а касније је склоњена...По тетки Ради доби име Рада у Б.Башти,која беше у Библиотеци Градској,Библиотекар и која ме научи да сложим књиге Манастира Раче по правом библиотекарском пропису...На жалост ни она није више међу нама да посведочи,да сам стварно стручно Библиотеку сложила,по СИГНАТУРАМА...Сада ме не пуштају да уђем ...Неко ми рече да је видео како су књиге једним делом растурене...Слагала сам их,око 3године,задње године ми помагала здушно наша Весна Лаловић,теолог,(без посла)...

Постоји све снимљено на ЦД-у и откуцан списак на машини,пре растурања...Све ово је повезано и са нашим изгинулим борцима са Солунског Фронта...Нађох списак са Сол.Фронта и у њему име мог деде Светомира Лукића,али га не уклесаше на мермерну плочу са осталима

са тог списка,који су сви уклесани на мермерну плочу са једне и друге стране Хаџи Мелентија који држи мач у једној а Крст у другој руци...Значи изгинуле из моје породице неко намерно не жели да стави са осталима,нити жели да се помињу о држању парастоса,њихова крв проливена је мање значајна...Ево у питању су два рата и Светомир и Милутин Лукић...

Да ли то Бог тражи од мене да исправљам неке неправде,дође народ непознат,кога није ни занимало ко је на том списку стрељаних на Бањици...Али Г-дин Мијо Тришић је био дужан да на списак стави и најмлађе стрељане...И у овом рату мало њих брине о несталим и погинулим,а ја их тражим и сама понекад макар бројчано стање уписујем на неким местима...Да ли смо то проклети за сва времена...Мене данас на оној врућини нико не понуди ни чашом воде...Сви други су угошћени и почашћени,само ја која сам близак потомак:Светомиров,Милутинов и Рајаков,нисам...Скуп су после културног програма Јелена и Ивана Жигон претвориле у своју личну промоцију и певала је Ивана "Партизанске песме",које ипак нису биле сличне оној песми коју певаше Милутин и Рајак,док су их стрељали Немци,у логору на Бањици 1942.год.

Плакало ми се док сам се враћала и ишла да се склоним од свега тог,у ХЛАДОВИНУ НАШЕ СТАРЕ КУЋЕ...Умојој соби "гледао ме"мој Милутин паметним оним очима,испод гимназијске беретке,као да ме молио да не плачем,и да се сетим како у Ужичкој Гимназији стоји заувек ,наоној плочи,његово име уписано а и она слика урамљена коју поклоних Ужичком Музеју...Професорка моја у Ужичкој Гимназији (хемичарка)Зага Никитовић говорила ми је како је стриц Милутин био најбољи ,код ње,из хемије...А подсетих се да се и дан-данас дружим са оном дивном снајом,Радмилом,из Никитовића...А постоје и Никитовићи из Ужичке Пожеге и Они су у блиском сродству са покојним Кумом Шибалићем Милијом који је венчао моје родитеље и крстио мене и моје сестре Раду и Веру...Ови Никитовићи су највероватније близак род са покојном Загом професорком хемије из ужичке гимназије,а славе Славу Александра Невског ,а у цркви Александра Невског у Београду на Дорћолу крстише се и мој син Вук и Његов син Немања...

  Ускоро,даће Бог исписиваћу нове истините приче о Светом Кумству код Срба,ускоро,када моја Србија у Христу Васкрсне...                         Нада Лукић-Дринска

                                                                                                                     

О Великој Госпојини лета 2012

                                Наставак текста о пловидби Дунавом

Било је пуно деце на Броду ...Нашла сам у једном старом Гласнику на стр.612.како секроз причу помиње "Брод на Сави".

И записах у мојој књизи како су и онда Београђани као и туристи пловили Дунавом и Савом у врућим летњим данима...

                                                                     Нада-Дринска

Велика Госпојина -Лето 2012

                           Крштење у Цркви Александра Невског

На Велику Госпојину Лета Господњег2012,крстише Сергеја у Цркви на Дорћолу посвећеној Александру Невском...Стари Београд још увек чува обичаје неке дивне и приче старе понекад оживе а и у Цркви на скромној плочи име Краља Петра Првог исписано је... 

Одмах по Великој Госпојини,(Која је,рекоше и заштитница Београда Града),сретох на Броду,на Дунаву,двоје заљубљених...Нису крили радост:Лидија и Гаврило...На 25-том Мају,на оном "усидреном Броду",тачно преко пута улива Саве у Дунав...Лето 2012-то,август на заласку и сунце што полако одлази на починак...Записах Лидијин осмех и Гаврилову мудрост и младост записах и блискост и оне даљине записах према којима Дунав плови...А данас Дунав беше застао,као да приче скоро све исприча,застаде испод Тврђаве Калемегданске,Која још увек у себи Тајне чува, а "рећиће их"ускоро...Небо је било чисто и као да се зачу она песма:"Тамо где Дунав грли Небо..."

    И беше после још један дан топао,преко мере,зато Београђани побегну на реке...Нема ни један град на свету оно УШЋЕ,када се Сава у Дунав улије...Пловили смо на броду и Савом и Дунавом док је пријатан мушки глас причао о историји Нашег Града,а постаде Наш одавно кад се Наш Краљ Драгутин ожени кћерком Угарског Краља-Каталином... Сретох две новинарке Милену  и Катарину,а Катарина је дошла са Ђорђем и Милицом(која се смејала оним плавим очима истим као код мајке)...И опет се плавило Небо над Дунавом и...Дунав је био плав...

                                                                                                                   Дринска

                                                                                                   

                                         

                                                

Летошња Регата на Дрини

                                  На Дрини-Веселост-Лето 2012.

У ишчекивању да се појаве сплавови и чамци...Забава на обали,углавном поред воде...

 Лукићи на Дринској плажи под Стајићима

Сликар са Реке

                       Сликар са ОБЕ ОБАЛЕ...
Као да је јуче било?Слађан је дошао са леве обале Дрине...И већ је сликао обе обале...Знала сам већ тада да ће постати СЛИКАР РЕКЕ и свега ОКО РЕКЕ...
Скорашња његова слика ,сва у ЗРАЦИМА кроз шуму,личи на Крстасту Гору(коју скоро описах у Кремнима ).Као да се договарах са сликаром?

 И на слици је чистина усред шуме у виду круга"Вилинског круга"и светлост која као да долази из земље из неког прекинутог времена,из живота неког "залуталог"?Тарабићи је пронађоше...

Слађан је сликао раније коње...Сада слика Иконе и вукове и Реку...Река му је животнија од како му Бог даде породицу,децу...А сањао је одувек породицу...

 Иако је снег около смрзнуо се Река је и даље плава као да се небо у Њој огледа...