среда, 15. април 2015.

Прошли су Васкршњи Дани...

              ВАСКРС ИЗМЕЂУ БЕОГРАДА И ЗАВИЧАЈА

На Путу у Завичај
Васкрс је још увек у нама у мени ...Путовах из Београда у Завичај у друштву младих ...Завичај нам Љубав заједничка и пуно још Љубави ,Тамо,заједничке...Пролеће је,а снег се задржао поред пута у трави...Оне три јелке као тројка савршена  једна уз другу као три прста која скупиш па се прекрстиш , у Молитви Православној и Васкрсење замолиш за Србију нашу страдалну , изнова...Боравићемо првог дана у новијој кући а изнад је наша кућа у којој смо ми старији рођени(очева кућа у коју је мајку нашу довео па је после доградио,да нам буде касније пространа,да имамо своје собе)...
Наша Ивана ће се играти са кучићима и мачићима ( који увек спавају заједно) , и томе се више нико не чуди...
Ја ћу већи део времена провести недалеко у мајчиној родној кући која је једна од најстаријих кућа у крају и коју наследих пошто обећах мојој баки да ћу је чувати од заборава...Мајчин отац и брат(моји деда и ујко) беху столари-уметници...Они су при градњи ове куће користили за греде БЕЛИ ХРАСТ,који су секли изнад Манастира Раче украј Дрине,те тако и ова "ћулсија" која као потпорна греда служи у подрумском делу куће је од Белог Храста, и пошто је са стране сечена друга греда која се на њу наслањала , (због добијања у висини) , ненамерно смо добили велики Крст који је упадљив чим врата отворимо...У позадини стоји икона кућне славе Св.Марко и остале Иконе и фотографије деце  углавном кад су били мали и када их је бака и некима прабака дочекивала...
Када сам код куће наврате ми пријатељи које нисам видела и годинама...Ниже од куће иде једна стаза која води према Дрини и сада је то шеталиште за Бајинобаштане...
Цвеће је овде нестварних боја и полудивље .,неко расте само а неко посадиш само једне године и онда ниче сваког следећег пролећа још лепше боје...
У повратку испраћа нас Дрина,тече поред нас један део пута,онако ЗЕЛЕНА И ДРАГА...

Волим Дрину али волим и Дунав и Дорћол мој стари који се овог Васкрса исто радује ,у тишини мом повратку,али свуда ми је у Србији мојој дочек исти,волим и Косово и Метохију и Бистрице све и Мораве волим и сваке године Васкрс ћу да дочекам у неком другом крају Земље моје...У стару нашу зграду на Дорћолу ,унех Цветове процветале у Завичају...
Порука младима : Посетите макар о Празницима ваше драге ,који вас чекају ,негде у Србији а Србија је и тамо далеко где год Срба има...             Н.В.Л.-Дринска

уторак, 7. април 2015.

Чувари Православља

                      МАНАСТИР  СВ. АРХИЂАКОНА СТЕФАНА (Веза посебна са Хиландаром)

Крајем ове зиме и почетком пролећа,НЕДЕЉОМ, упутим се ујутро,прођем Дорћолом,прекрстим се испред Цркве Александра Невског,само је капија отворена и полако се спремају за недељно Јутрење,а мене Пут води у Манастир,недалеко од Београда , место је Сланци...Аутобус 202.креће иза Богословије...Увек је пун на почетној станици...Кад прођемо Сланце , сви излазимо из аутобуса и онда добар део пута пешачимо...Поред пута су свуда Пластеници,којима су покривене повртне баште,јер зима још сасвим не пролази ...Манастир је прислоњен уз брдо и чини се као да га брдо штитило , одувек ,од нежељених посетилаца...А сада га дуго година , штити Игуман , отац Андреј , штити оном Душом посебном...Беше ОН и на Косову и Метохији око 15.година .Службовао је под окриљем ,( сада већ Благопочившег Патријарха Павла ,нашег Рођеног)...Народ долази да Благослов прими , а Рука она постаде лековита...Иконе , само Тамо,"изађу" напоље ,да људе дочекају ,деци се посебно радују...Сијају , чак и кад је небо , мутно и пуно облака...
Одмах у близини сви се окупимо у Тишини,целујемо иконе ,кандила Монах пали , ако се окренеш око себе ,полако ,приметиш да у сваком она Богобојажљивост влада ,и онда се зачује Звоно,које као да ти збори да овог тренутка , часа овог, ЗВОНЕ И СВА ЗВОНА НА СВЕТОЈ ГОРИ , ХИЛАНДАР ЈЕ ВЕЋ ОДАВНО СУНЦЕ ОБАСЈАЛО А И СВЕТЛОСТ ЈЕ У СВИМ МАНАСТИРИМА..ВАСКРС ЈЕ БЛИЗУ...И ПОСТ ЈЕ ...Причешћују се прво деца невини анђели ...И БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА ПОМАЖЕ...Цјелов је код свих са Молитвом повезан са искреном жељом за Опроштај и Покајање...Сазнадох да се само у нашој Вери Православној Покајање дешава...Да ли је Покајање истовремено и Опроштај грехова?Да ли је то наша ПРАВДА ПРАВОСЛАВНА?Својствена Души нашој?Руси и Грци и још остали Православци , слични су нама , баш по чувању Душе...А књиге нам староставне се поново на посебним странама отворише , да нам покажу да нас поуче ...Србија се неда,Отаџбина се не предаје...
После недељне Литургије Сви који су дошли из близине или издалека моћи ће да обедују у дугачкој трпезарији , и после ручка моћи ће да одслушају неко поучно предавање...Ове недеље ,на Цвети,дође нам гост из Русије и одржа једно изузетно предавање о абортусу ( о убијању још нерођене деце)...Брат Сергеј нас опомену и постаче да непрекидно размишљамо о томе да "живот човека уствари почиње од тренутка зачећа,али га закон не штити од самог зачећа...Забрана абортуса је неопходна да би престала клетва на целом народу...Испаштаће само они који појединачно не поштују закон...и изговори још ;-Драго ми је што сте сабрани на овом месту као једна Породица , (остало је у ваздуху неизговорено како нам се растурају породице)...Зборио је Сергеј да "сви треба да постанемо ДУХОВНИ војници још у овој години и Покајање је најјаче оружје...
У Манастиру Св.Архиђакона Стефана дешава се Чудотворство и Доброта...Можда ће Светиња ова постати Претеча поновног оживљавања Правде Православне...
Текст овај завршавам пред зору кад ускоро треба да се дан јави и да дочекамо велики празник БЛАГОВЕСТИ ! Нека је Срећан Празник Свим Православцима верујућим , који своју Веру и Србију љубе!                                                                                      Н.В.Л.-Дринска