петак, 2. децембар 2011.

ИЗ ДРУШТВА ЗА НЕГОВАЊЕ ТРАДИЦИЈА ОС.Рат.Србије до 1918.

            Још увек четвртком после 17часова....
Београд ,лето 2011.сто и 24'ти новембар и четвртак беше и Улица  Задарска бр.2. Друштво за неговање традиција Ослободилачких ратова Србије...Председник Друштва је још увек Драгољуб Јуришић,(Потомак солунског ратника)...Драгана Јуришић је секретар друштва и његова кћер,(неки му замерају што је ћерка на месту секретара),али ја сам ту од скора (око 2 године)и видим да се послови одвијају и друштво опстаје...
  Сазнајем за најновију активност Друштва и тако ћу 3о.Новембра присуствовати у РУСКОМ Дому ,концерту нашег Жарка Петровића,који се показа и као наш композитор и књижевник...Наш човек родом из Ужица из оног дела Западне Србије...Музиком се бавио још као дечак и учио је ,прво у Ужицу,па у Београду...И тако током година постаде аутор око 2000. Музичко-књижевних-историјских-дела...Написао је и књигу:Тамо далеко,О Србијо,.Песме које вечно живе,Концерт који траје...Жарко живи и ради у Београду и на Златибору...
 Само вече на измаку новембра би посебно,због његове "Баладе о Рајевском"о Руском добровољцу,Грофу-ратнику,који дође да погине у Српској војсци  20.августа 1876.лета Господњег,у борби са Турцима,у селу Горњи Адровци,близу Алексинца(кад погибе и мој прађед Милован и на његовом споменику,крајпуташу пише,,Милован Стајић,јунак стајске војске јуначки борећи се за славу и слободу погину на Алексинцу 1876 год."Руски Племић,Пуковник Николај Николајевич Рајевски погину на истом месту где изгинуше многи Срби,а ето судбине и мој прађед Милован...
 У "Балади о Рајевском"Жарко Петровић исписа:"Остаћеш са нама Ти,уз брата исте крви.Овде имаш два живота ,
          Српски,Руски,Рајевски
          Своје срце словенско
          Ти даде Браћи својој..."
Кад је Жарко писао о Пуковнику Рајевском,није ни предпоставио да ја пишем о истој тој години и о погибији мог прађеда Милована...Тако се ,(не случајно)враћамо у прошле ратове,јер подсетити треба Србе данашње,ко су нам били пријатељи ,(кад су и животе давали борећи се у Србији за Слободу нашу)...Жарко Петровић доби одликовање...Спусти га на руке композитора Драгана Јуришић испред Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918.Године...
   П.С.Следи ускоро моје исписвање још једне истине о заједничкој борби још једног братског народа и Православног
(Хеленског),и у Првом рату а и у овом ,надам се,последњем...
   Нада-Лукић-Дринска



Додајте натпис




(по ђедовима из Дринске Дивизије)

Нема коментара:

Постави коментар