У четвртак 16. маја, лета господњег 2019, после Васкрса, одржана је промоција моје књиге "Дуга на небу, а Србијом теку свете реке". У обновљеном објекту "Оморика", на Тари, поново долазе да се одморе војни ветерани са породицама, а и млади и туристи из целе Србије, па се ове године Тара још од Васкршњих празника претворила у радосна догађања и шетње по столетној шуми, а био је спојен и Први мај и Васкрс, по датумима, једино су понекад падале кише чешће него ранијих година, али је ипак Сунце налазило пут између борова, И СВИРАЛА ЈЕ МАЛЕНА САЊА ПАНИЋ ВИОЛИНУ ИЗ БАЈИНЕ БАШТЕ ИЗ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ "РАЈАК ПАВИЋЕВИЋ " а господин Јовановић Томислав, управник војних објеката на Тари, који ради годинама у мају је био често дежурни, и дању и ноћу, и распоређивао госте срећан што овог маја поново оживеше тарске стазе и што стигоше туристи чак из других држава. Посебан гост био је на Тари (приликом одржавања симпозијума правника и људи од закона) господин Бабурин из Русије, који је председник свих словенских држава у вези међународног права и борац за исправљање неких неправди које учинише НАТО агресори и у другим државама, а не само у Србији пре 20 година, кад се деси агресија прво над нашом Србијом. Поклоних ову књигу господину Бабурину и остаде у војној библиотеци у Оморици, а предадох за библиотеку уз књигу и урамљену фотографију српске краљеве гарде још из 1941. године, када је краљева Гарда, чији члан беше и мој стриц Милан Лукић, последњи пут у библиотеци се фотографисала и донела одлуку да се неће прикључити Немцима при тадашњој окупацији наше Србије. Тада су они одмах после овог фотографисања били интернирани за логор у Немачкој и за њих је био оформљен у Озбруку први официрски логор , тада 1941. Многи то нису ни преживели и после Другог светског рата неки су, као мој стриц, завршили у далекој Аустралији. Књига говори и о историји из Првог св. рата, о периоду из ових данашњих ратних услова, који се још не завршавају, на КиМ, још увек нам Србија трпи (бар Косово и Метохија) трпи неправду и још се борба тамо и рат не завршава. Књига говори и о окупљању по први пут ове године и пре 10 година доброг дела напаћених других држава, које решише да им Београд буде почетна тачка за заједничку борбу против НАТО-а и успостављање мира поново у целом свету. Господин Бабурин је један од тих бораца, стигао из Русије, јер је та борба кренула из Србије.
Зато је ова књига заузела место међу истинским књигама у војној библиотеци, јер је и резултат мог истраживачког рада на терену и праћења даље наше ситуације у борби за мир. Прва књига "Србијо моја страдална у Христу васкрсла", постоји у војној и у другим библиотекама Србије, а налази се и у манастирским библиотекама и црквеним и ускоро ће и прва и друга књига бити преведене на руски и грчки језик, а наћи ће се по обећању, надам се, и у Хиландарској библиотеци. На путу је и моја трећа књига која ће бити у склопу ове две као трилогија, а наслов ће бити "Између завичаја и Београда", која неће бити сасвим завршена, јер остављам је отворену да када буде прочитана други моји Срби пишу о сличним темама и о овим и историјским временима, о породицама својим и другим у околини и у дијаспори, односно расејању, јер ову књигу однесе баш са Таре наш човек, да је промовише, нашим људима у Швајцарској и Аустрији. Зато ће ова трилогија бити изазов људима из мог народа, било где да живе, да и сами пишу књиге о нама и о "обичним људима", који живе и живеће, ако бог да, на овим и другим просторима по свету.
Крај маја Лето 2о19.
Београд , по повратку са Таре из Завичаја Нада Л.В.-Дринска (новинар и писац )
Нема коментара:
Постави коментар