НАШИ АПРИЛИ...
Били су и тужни и распевани...Понекад су кише лиле данима из мутних облака , а понекад је Сунце надвладавало кише и дуго грејало над Београдом као да не жели да се повуче...Овог лета ( Преступног-2016-ог) заустависмо неке тешкоће ,трудимо се ружно да оставимо иза себе , али као да ,још увек не умемо,као да смо , још увек , сами међу собом , посвађани , сад кад се неки други непријатељи повукоше и можда још , делују само понекад ,издалека , ми кривимо најближег свога , оног слабијег , на коме се увек "кола сломе"...Када ћемо научити?...Довољно је било бола...Трпели су они који нас највише воле и стрпљиво се надају и чекају...А требало да се радујемо ,што нам се деца ( најдивнија ,најпаметнија ) здрава рађају ,што нам се народ у цркве враћа и духовнији постаје ...У недељу (пре два дана , беше )...Ишла сам у Марину на Дорћолу, на Дунаву...Гледала сам чамце , укотвљене у Заливу...Само су Кајакаши веслали по реци ...Аласи речни седели су замишљени и тек се присетише какав је некад био улов на Дунаву...Нису дошле на обалу неке особе , драге ,блиске...Помислих да ћу их тамо срести ...Остали сви беху љубазни и гостопримиви Маринци , као и увек ...По Дунаву су пловили теретни бродови...
Касније , у недељу , у близини хотела Балкан , Анђела је свирала виолину , у њеном погледу нека туга...Чим засвира све је рекла Њена Виолина , а прсти Њени пребираше по жицама као да се играју...Беше она обучена ,модерно ,прелепа ,као нека дама , што своју прерану зрелост покуша да сакрије под шеширом...Ипак Стара виолина у загрљају Њеном одагна сву нелагоду...
Наставиће се... Н.В.Л.-Дринска
Нема коментара:
Постави коментар