ПОЕЗИЈА СВАКОГ МАРТА НАЈАВЉУЈЕ ПРОЛЕЋЕ...
Фотографисала : Нада Вукићевић
У Смедереву и овог марта неколико дана пре доласка Пролећа стигоше Поете и Писци остали и уметници музички и посебно млади Смедеревљани , 19.марта 2016.дочекаше нас учеснике ,( који пристигосмо са разних страна Србије , па из Региона , било је наших песника и других уметника из појединих Европских земаља ...) Тема овог Међународног зборника поезије , беше : ОГЊИШТЕ МОЈЕ ВЕКОВИМА ТРАЈЕ...
Ово је друга књига Међународног зборника поезије преко Уметничког клуба "РАСКОВНИК" и Његовог првог , идејног организатора ,Мишела- Мирослава Болтреса , наравно који окупља посебне из Смедерева , вредне и несебичне , песнике ,сликаре , музичаре , фотографе , разне љубитеље ,уметности и културе и могло би се рећи ,добровољце у културном ,прелепом ,"
УТВРЂЕНОМ ГРАДУ СМЕДЕРЕВУ " ( тако увек Мишел почиње)...
Путовах из Београда Старог -Града (тамо поред Дорћола исти овај Дунав угледам и зачујем како се са маглама бори јутарњим ...И Сунцу се онда јави...) Аутобус ПЛАВИ ЛАСТИН , (који на велику Ласту личи возила је из Београда према Смедереву ,једна дивна дама ,рукама нежним и истовремено јаким управљала је ЛАСТОМ ПЛАВОМ...
Њих двоје у српској ношњи ,са Хлебом и Сољ у , остављају такав утисак и још јаче опомињу да морамо поново разгорети и сачувати наша ОГЊИШТА запретена у пепелу...Јер без тога ова лепота неће бити срећна...Кад долазите у Смедерево , неким поводом или само да видите Пријатеље ,да ли је то због велике реке Дунав , или нешто сасвим друго ,сви вам се радују ,а песме у граду на обали ,најлепше пишу ...Ове године се деси нешто посебно,(опет заслуга Мишелова ,наравно сви су ту који помажу ,својски ,као и једна од домаћица на самом улазу)...
Када се гости сместише ,поглед оде на бину...Поред Заклетве Деспота Ђурђа Бранковића сијао је Мач , тако се некад Деспот заклињао у истом овом граду...
Наша Антонија је дошла чак из Беча ...Певала је три оперске арије...Деловала је као нестварна ,као да јутрос стиже из магле ,из Дунава , и наговести сунце , а глас јој река прими и понесе са собом...И остали учесници учинише да Смедерево овог мартовског поподнева и блиске вечери за памћене остане...А при крају читали су стихове и домаћини и чланови жирија , док при врху сале седеше један до другог Капетан брода трговачког и Свирач Дунавски...
Вече су зачинили млади , посебно талентовани песници , а ја се враћах Старам мом Граду Београду опет "ПЛАВОМ ЛАСТОМ " ...Осећах се задовољна јер учествовах на једном догађају у Граду Смедереву...Загрлих Књигу "Огњиште моје вековима траје" и захвалност осетих што на 51-ој страни има моја песма :" Запретена Огњишта ( у Србији)...-Зацвркуташе птице, чекалице ,
да небу се јаве...И роди се Сунце...
Заплака војник као дете мало...
Од радости што туђину леђа окрену...
БЕЗ ПУШКЕ НА РАМЕНУ
КУЋИ ИДЕ ДА УПАЛИ ВАТРУ
ЗАПРЕТЕНУ...
Н.В.Л.-Дринска
Нема коментара:
Постави коментар