недеља, 14. септембар 2014.

ЗЕЛЕНИКА (Први Део)

                ЗЕЛЕНИКА(ИМЕ ДРИНИНО ИЗ ПРЕДХОДНИХ ВЕКОВА)  I  ДЕО

Празник је велики 11.Септембар.Лето 2014.(Јован Сјекован) Бајина Башта
И није случајно овај дан договорен за Интервју-необавезни,јер као што је име Свечево повезано са ИСТИНОМ,(Рекоше због Ње су главе "ОСЈЕЦАНЕ")...Ми у овом крају одрастасмо,од самог почетка храњени Њоме,и ма колико Болна ОНА  СПОЗНАЈА беше,смењивасмо је стално оним РАДОСТИМА које поред Воде и на Води и у Води никад нису недостајале...Понекад се Камени(као и данас,учинимо,слични Овој Стени на којој истините  приче и зачињене легендама,започесмо,да исправимо неке неправде учињене Њој и нама самима)...
   
Ишла сам од Општине,кроз Варош,према Библиотеци...Фотографисала сам Празничну Тишину...На фотографијама ће само неки наши Завичајци препознати,ОНО СТАРО НАШЕ,ДОЋИ ЋЕ СЕЋАЊЕ!!!Задржах се мало касније са Душаном у Библиотеци па ћемо сићи да Манду-Милију сачекамо на улици...И коначно сунчан дан,и вода дубоко зелена,(мислим да јој је тамно зелена боја избила испод оних подводних плоча,из оне уснуле дубине Њене,која како рече Милија у дубини увек мирује,а по Површини увек тече,јер како рече :"Кад сам основао КАЈАК_КЛУБ-ДРИНА,брзо смо основали и Ронилачки-Клуб-Дрина,( Сви смо ми били прво  Кајакаши)..."
Прво смо прешли чамцем,који нас чекао на Десној страни Дрининој...Стена на средини Њеној и на Њој Кућица...Чам,ац је Милија управио да иде узводно...Тако је увек био најлакши прилаз,подсетисмо се оних првих дрвених кајака...
 СТЕНА НА СРЕДИНИ ДРИНЕ
"...Раздаљина и са једне и са друге стране,према  Стени,је отприлике 75.метара!" Вели Овај Дрински човек један од посебних познаваоца и Пријатеља Њених...ОН је ТУ,малтене од свог рођења и од првог завеслаја,руком ,па веслом ,од првог роњења на њено дно,кад му већ Дрина дозволи да сазнање Тајно Речно пренесе осталим момцима Дринским...
Милија:"Први сам потписао карту истраживача и такорећи формирао младе истраживаче Србије,Јединицу на Дрини(Археолошка секција)..."
...79-те је дошао из војске и формирао:"Кајак-Клуб-Дрина",Бајина Башта.Седамдесетих  је учествовао у Покрету Првих Регата на Дрини...А 1986-те формирао "Ронилачки-Клуб-Дрина"...
СВИ СУ БИЛИ КАЈАКАШИ
Помоћ на води и у води им је Специјалност...Ево и дела истините приче са Лимског Бука,(практично немогуће),али гледали су људи својим очима и прича о овом догађају живи и живеће и даље...Назваше га "Миксер на Лимском Буку..."("У акцији је био кајак са канапом мало јачим од 5мм,после су подвукли сајлу испод миксера....И закачили 2 булдожера...Понекад људи посматрају "Чудо "на Дрини кад Кајакаши спашавају:"Два кајака се по потреби  НА ВОДИ СПАЈАЈУ,И ПРИХВАТАЈУ ЈОШ 2 ЛИЦА  КОЈА СЕ НАЛАЗЕ НА ВОДИ У ОПАСНОСТИ..."Изговори Милија,а ја сам са Стене,посматрала његов "ХАНГАР"на Десној обали,и кроз прозоре видела равномерно сложене кајаке ,окренуте према доле,на малој раздаљини један од другог...

 Године 91-ве је кренуо да се бави први Туризмом;Сплаварење реком Таром и Дрином ,до кампа изнад  Перућца (у Џанићима)...
Онда је почео Рат Последњи...Рањен је Први.(Било је то и прво рањавање,српског припадника цивилне заштите,који наравно није био наоружан!!! "Нас су стално гађали! Ја сам био глинени голуб!" А гађали су га и наши,из страха,док су бежали,не знајући...
Милијин отац је рођен горе у планини Тари,(у Заовинама)и спустио се после у варош и живео са породицом у једној малој кући близу ,наше болнице "Евелина Хаверфилд"Милија је рођен баш у њој...Присетисмо се др.Пауновића и бабице Цане...Знало се да ЊИХ ДВОЈЕ опскрбљују ,(што се тиче медицинске помоћи)и десну и леву обалу Дрине..Имала је болница,тада једне чезе,и кобилу Ружу и Благоја Врандалију.
Милија прича:"Одрастао сам у кругу Болнице....Сећам се да сам слушао како у Болници не могу да реше случај,па зову Благоја:;Хајде пожури имаш хитан случај за Ужице!" Смејали смо се и присећали како је изгледао наш први "санитет"за Ужице...Питамо се да ли су из глупости или СМИШЉЕНО неки људи укинули нашу Болницу?Она је сада само "приручни" Дом Здравља,а модерни санитет често пребацује теже случајеве за Ужице...Укинуше,што је најгоре и наше Породилиште а деца се поред Дрине све чешће рађају!,
 Од кога затражити помоћ?Милија је покушавао да од Општине добије нешто...Није било одјека...Сви би да им преда све што је урадио али да се он не помиње...Милија је са својом Јединицом обезбеђивао Регату све од 2000-те године,а Жандармерија је преузела 2007-ме...
Дрински Човек заћута...Заћутасмо обоје...Знали смо да нам је за све,што учинисмо за наш Завичај,једино Дрина захвална и обе Обале...А раније знамо,сећамо се,казује он:"Девет(9)кућица је носила Дрина!"Захваљујући Милији и Дринским момцима ,ова Кућица     ,чврста је и Награду им пружа и казивање подстиче,истинито а и легенде...Горе на Десној обали има једна Стена Црвена и припада мојој породици,још увек,).На њеном Врху се налази исто једно одубљење које као и на овој Стени личи на коњско копито???Мој деда је био дрински сплавар и мој прадеда дрински Граничар...Мој отац је био официр српске војске...Знам да су истраживали Црвену Стену и нешто задржали као Војну Тајну?Сматрам да српска Војска има право да чува неке Тајне...Али међу Планинцима постоји веровање да је у Црвеној Стени некад радио Вулкан и да је вероватно коњ у вулканску лаву ногом угазио пре него се лава у камен претворила...Али се зна и то да је Вулкан одавно угашен,али да се наша огњишта поред Дрине никад неће угасити!...

Ова прича се наставља  у Библиотеци Бајина Башта а иде као извештај да остане код јединог књижничара у Србији,који има још неколико битних,повезаних занимања?
Наставиће се....                                                        Н.В.Л-ДРИНСКА

Нема коментара:

Постави коментар