Српска деца у Расејању

             НАШИ  РАСУТИ ПО БЕЛОМ СВЕТУ

Наш Аранђел(Ангелос)допутовао је ,авионом,са мајком Наташом ,први пут после рођења у Атини,са непуне 2 ипо године...Све дане ,које је овде провео са нама,издржао је јуначки на својим ногама,углавном...Онако бистроок ,радозналији од деце остале,питао је непрекидно,углавном на грчком,али је разумео и српски и сваку реченицу,овде изговорену понављао дословце,наравно на нашем нагласку...Радовао се као да баш све разуме(или је осећао како смо Његови,чак је стално тражио ,од мајке објашњење,ко су људи који му дају поклоне ...)Једног тренутка је упитао;"Јесу они сви наши?.."Један пријатељ ,његовог ујака,видео је у њему новог грчког краља Леониду,а он је понављао насмејан:"Леонида,Леонида..."Код нас у кући постоје Иконе ...Често је својом малом руком стискао три прста ,крстио се и љубио иконе...Мали-Велики човек је примао,више информација одједном,и док одрасли нису веровали,он током дана,није био уморан,једном је ипак мајци рекао како,мора да се одмори,спавало му се...

У Елади је научио да испраћа бродове,тако је овде поред Дунава мирно сачекао да један руски брод отплови из његовог видокруга

А ми смо се трудили,да га одведемо на нека места,у Золошки Врт,у Паркове београдске где су поново сређене љуљашке(наиме једном раније сам писала о уништеним београдским парковима,о покиданим љуљашкама)...Писала сам како тамо шетају неки Београђани,који су на поводцу водили своје љубимце,а деце је било мало...Хвала Богу Београд је сређен град и улепшавају га Београђани...Обале речне су чистије него икада раније...То могу да примете наши који после дуго времена долазе кући и причаће сигурно тамо далеко,кад се поново врате,да није ружна и запуштена Србија ,моћи ће да истину прикажу и на свим фотографијама ако им неко у речи не поверује...Аранђел је показао колико је друштвен а и нежан кад затреба...

У једном дану имао је Аранђел више "Значајних"доживљаја,,,А хвала мајци Наташи што већ разуме и почиње да прича на нашем језику...

Београд има и већих и мањих паркова и свуда су деца на отвореном ,(Хвала Богу ту се сада води брига о чистоћи)...

Одавно сам почела да размишљам о нашима који живе у Расејању...Још увек нисам одустала да формирамо једно Удружење,које ће бити искључиво посвећено нашим Породицама и породицама мешовитих бракова,и које неће ни случајно имати никакве политичке аспирације,само ће радити на што блискијој вези са нашима,јер мислим да такво заједништво може да учини далеко више него сами појединачно,а зар не заслужују ова деца да кући својој чешће долазе? Молим заинтересоване да се јаве и на сличан начин прикажу своје приче које ћутке држе у себи сами...Наш Аранђел је окупио и нас старије који,иако живимо у Београду и Србији,све ређе се виђамо,окупи ОН фамилију овдашњу и постиде на неки начин...

Аранђеле Мали-Велики Човече хвала ти што дође из Еладе и све нас окупи у Београду на Дорћолу Старом Граду,где некад живеше и наши стари добри преци.Ти ћеш ,даће Бог,и у будућности то чинити и сад је зато мирна душа твоје баке...

У Београду,на Дорћолу 01.септем.2014

Пошто је Аранђел поново одлетео у Атину                                          Н.В.Л.-Дринска