субота, 11. август 2012.

Манастир Рача украј Дрине

Хаџи Мелентије поново брани Манастир Рачу украј Дрине
Дали се то овог Лета,изнад Раче,ујединише Соколи и Орлови и као да лете помешаних крила?
    Белоглави орао са Таре,овог јутра,у рану зору,кликтајем се јави,а онда му из оног густог шумског забрана одговара Соко...
 Хаџи Мелентије ко да излази из оне плоче мермерне и као да брани од зла и неправде...
Понекад,кад се нађем по мраку у Ризници(као вечерас на Ивањдан,на рођење Јованово),тамо на оном камену као да оживе главе Монашке,и као да се покрену ,тражећи ,она испосничка,мршава своја тела,да се са њима поново сједине...Баш у ноћ гледајући према 
воденици,са доње стране,у белој пени




воденој изгледало је да се пена она бела обликовала баш у монаха испосника,а глава му седа и брада седа и одежда бела и капа монашка на њему ништа "црно"нема...Можда је то један од оних Монаха који бранише књиге од Турака и својим главама платише....
Да није то предзнак да ће ускоро бити пронађена и "ГЛАВА"Лазарева и заједно са телом сахрањена?Рекоше стари да ће само тада нама Србима доћи љубав и смирење...На Ивањдан ове године служе Игуман -Отац Сава и свештеник у пензији Илија који причестише овог јутра углавном децу мушку...После празничне Литургије следи прича истинита у хладовини Манастира...Тамо даље влада већ несношљива врућина...Отац Илија има укупно 50 година свештеничког рада...




Сад постоји и конак за госте који желе да се одморе у тишини 
 и има један прозор окренут према старој воденици,која још увек ради...Чује се она вода која умирује и сан ти је тамо природан а кад се пробудиш и погледаш на прозор све је и даље сан...Па кренеш на Јутрење,а Сунце се тек пробија,кроз шуме густе,и онај зрак што први те засе ни долази са Истока и Крстове свако јутро позлати и ништа више није безнадежно...

Испуцала је "Глава"Хаџи Мелентија,рађена у дрвету и као да је локални уметник замисли тако,пошто није била у првобитном облику налик овој садашњој...Прсла је по средини чела,између очију,а очи као да осташе сачуване у целини,и ништа није чудно,што ту фигуру после унеше у Ризницу и посадише испред оне камене мизе,на којој двојици непослушних монаха,(у доба турске владавине)Турци посекоше главе...
                                                    Нада Лукић-Дринска

Нема коментара:

Постави коментар