Уочи Видовдана и Видовдан (3-део)

                        ЈОШ УВЕК ЛЕТО ГОСПОДЊЕ 2012
               (Уочи Видовдана и Видовдан-3 ДЕО)

Плакало ми се док сам их грлила на оном брду изнад Изоле,али сетих се како је Тане тог дана причао :"Свака болест и туга се може савладати снагом из сопствене душе..."И учиних тако и остаде само радост због нашег виђења...Још један рођак "Белоглави (Орао)Тане"Настави да живи тамо где је његов Србин мањински народ,а то што га поштују и Словенци и наши има своје дубље корене...Ту су и његова Зага и њихови синови и унуци и Пријатељи...

У Зворнику смо на левој обали Дрине,(Таман се вратих из Копра) и у ресторану смо "Авала"...

Мало пре тога прегледа ми документа

 једна пријатна млађа жена у оној царинској кућици...рекох јој да славимо матуру...После ће исто преко Моста доћи наша два друга из М.Зворника(Веселидновић и Лазић)...А пошто ја стигох прва по обичају ,Јанко и Мирољуб,се искрено обрадоваше мом доласку...Пристигле су и Милка и Војка и Олгица,и наш Професор фискултуре Војо Божић са хармоникашем...Задржао је онај лик и спортску ону живост и донесе слике на којима бесмо његови ђаци...Подсети нас како нам је уливао љубав према спорту и рече:"Добри сте били,сви сте добро учили а и фискултура вам је битна била. Извео је 27.генерација,од тога 12 у Зворнику.УБеограду,живи и дружи се са својим ученицима и прави увек заједно с њима неко весеље...

         Јанко и Душанка и њихов Аца

У Дому Јанковом спавала сам у соби Ациној...Он беше осутан,а Јанко са поносом вели:"Већ је трећа година на Правима у Новом Саду...Њихов усвојени син (дете из овог рата,сироче)...Нису хтели никог из њихове фамилије(једне или друге).Узеше Ацу,маленог бистрог дечака...Из Њихове приче,из оне Истине из оне љубави записујем само део људског и више од тога,кад речи понестану,кад је после довољна само ћутња и заискриле оне очи што саме крај приче причају,а у којима се још и даље назире будућност...

Нисам овог лета отишла у Грачаницу и на Газиместан,али потсетисмо се у Парохијском Дому Цркве Св.Сава,тако што одржасмо Академију посвећену Видовдану и данас се сетих да Видовдан прераста у Славу и Срби ће га сваке године славити,да потисну свој бол и тугу,јер слава треба да иде на радост,али да се и НЕ ЗАБОРАВИ... Нада Лукић-Дринска

Упознала сам и Мирослава и Милоша Лукића(Рођак по мом девојачком презимену,и стално ми пише о шетњама поред мора са унуком Луком),а посредник би да упознам изузетног борца,Генерала из последњих бојева...