Интервју и више од тога 2

          СУСРЕТ...

Понекад се сусрећу моје истините приче , пре него почну да ми их казују битни људи , који се и сами сретоше , после дуго времена , а неке људе и сама упознајем , изненада ,као да сам Богом одређена , да их једне према другима , окренем , а онда тек схватим , да је то моја мисија , јер многи не би ни знали , кад стигну на нека одредишта , да тамо , чекају на њих будући пријатељи , сарадници , кумови ...Д а ли сам то ја коначно , посредник , између добрих људи , битних за људски опстанак , јер се погубише и не схватају зашто никог нема у близини ?

Бранислав Гавриловић је сад Професор у Београду , ( у јануару 2020 године Висока Железничка школа ) доби назив : Академија Техничких Уметничких Студија ( одсек Висока Железничка Школа ).

А у Завичају родили се отац Сава и мајка Обрадинка ...Прича о њима је дирљива ...Када је почео причу о себи , обрадовао се што сам из оног краја и што ћу , сигурно разумети ...Зато и овај  несвакидашњи интервју и поче од животног краја Обрадинке и Саве Гавриловића 

Дринска : " Напоменули сте ми раније , да ћете даље од Завичаја имати посебан разговор , са оцем Савом , везаним за " Његову последњу жељу "?

Професор Гавриловић ; 

" Тако је ,отац , као да је осетио крај ,  по нашем старом обичају ,почео је   да организује , своје последње путовање : " Одвези ме , сине и сахрани у мој родни крај " Касније сам и мајку сахранио поред њега ...Сад почивају , једно поред другог у близини Бајине Баште , на оној узбрдици , међу својима ..."

 Дринска : - Где је радио отац Саво ?

 Професор Гавриловић :" Отац је млад служио војску ...Касније је радио као војни кувар у Ужичкој касарни , све до пензије ...Био је , релативно  млад када је отишао у пензију , па се отисну у Црногорско Приморје и запосли се у Бару на једном великом Прекоокеанском  броду ! ".Дринска : " Господине Професоре како је текло Ваше школовање ?-

     "Професор : " У Ужицу сам завршио техничку школу , ( био је међу најбољима ) , после сам 

на Техничком Факултету ( у Чачку ) Универзитет Крагујевац ,магистрирао 1998.,а докторирао 2004 ..."

 Волео је професор Гавриловић  ,Железницу ,волео је свој посао .Није му никад сметало што је у ЕД-Ужице радио као Шеф секције за вучу возова , и што је путовао ,због посла , често у Београд . Сви послови што се тиче Железнице били су концентрисани при ЖТП -Београд ...Ипак ,пре 10 година због посла на , тада , Високој Железничкој Школи , као Професор ,прешао је са породицом у Београд ...Иначе и даље је путовао у Ужице , у посету кумовима ...
 У Западној  Србији  остаде нешто битно ,сачувано од давнина ,КУМСТВО...
 Дринска : -У ком делу сте ,ужичке Чаршије живели,Професоре ?
 Професор : " Ви наравно знате где се сместила најстарија Црква-Брвнарица ,посвећена Св.Марку ? Ту у околишу живео је народ од најстаријих времена , Људи су стизали , овде из Старе Херцеговине , звали су се међу собом  Ере ,па и дан данас ,носе то име и Ужички крај изнедри бистре , науци склоне људе , али који често и не беху свесни својих вредности ...Било их је из разних области занимања ,најчешће у војсци ,при којој су завршавали и друге школе и факултете ...
 Овде морам да застанем и да објасним , зашто овај мој Запис није устаљени Интервју , а на моменте има и форму његову ? То је због простог разлога што моји Завичајци кад прихвате разговор ; било са новинаром , било са непознатим људима или само познаницима намећу сами свој живот , своје "бедуинско " кретање до овог ,не сасвим коначног одредишта ", или ће рећи : "Ето стално смо између Завичаја и  Београда , ( или неког другог већег града у Србији ) или можда у некој другој држави до пензије ) ...Све је то што већина у Западној Србији , нема повољне услове за Више школовање , зато смо ми по моме ,Планинци , и борци и са Природом ,дивљом ,срасли...Е сад потребни су нам возови и то брзи ,модернији  који ће да пролазе кроз тунеле испод , и по врху Планине и онда не морамо одлазити стално у равничарске градове , остаћемо у нашим кућама , планинским и возови ће тамо долазити ...Написах раније о првом Скупу стручњака из Балканских држава , а значајну улогу имају и Професор  Бранислав Гавриловић и још српских инжењера а исто раде даноноћно Руски пријатељи који помажу у једном делу пруге ,близу Чортановаца , и Н .Сада..Владимир Бабошин ,пуковник и Професор на Војној Академији у Сент Петерсбургу , прави планове са својим Тимом и у сталној је преписци са Професором Гавриловићем ....Вирус Корона 19.није зауставио радове на прузи преко Србије ...
Београд  април 2020.      Наставиће се ...  Нада Л.В.-Дринска