Сунчани април уместо априлских киша
Изложбе слика, књижевне вечери, промоције књига битних за Србију, ове године кретоше с пролећа, а мало беше зимских догађања у Београду, као да се донесе неписана одлука у Београду да културом спречимо бмбардовања Београда, да никад више не пусте бомбе туђински авиони над нашим градом којима су нас гађали обично у априлу.
Изложбе у малој галерији "Медија центра Одбрана" при Министарству одбране Републике Србије, а у ратничком дому где посетиоци Београђани поново одушевљено свраћају као некад што беше.
Изложба слика Миодрага Продановића "Мој Београд"
Мало се раније говорило о академском сликару Миодрагу Продановићу. Није то због небитног његовог стварања, односно лепота његових слика беше знана само онима који су имали прилике да их разгледају у приватном аранжману. Није промовисао своје дело, мада је био у могућности да то учини, већ је чинио пуно за уметност уопште Србије.
Рођен је 10. јануара 1941. Академију ликовне уметности, завршио је 1968. године у Београду, у класи проф. Ђорђа Бошана. Био је председник Шестог београдског триенала југословенске уметност, 1987. године и шеф делегације при потписивању повеље о братимљењу Београда и Бриселу и Скадарлије и Мон Мартра. Члан је УЛУС-а. Био је и директор велике дворане Дома Синдиката, када је то била најзначајнија концертна и конгресна дворана у Београду и у три мандата председник општине Стари Град и истакнути привредник у спољно-трговинској компанији ИНЕКС - Интерекспорт... Ова изложба у Малој галерији Дома ратничког, као да би прво упознавање Београђана са изванредним сликаром и као да нико не наслика пре Београд свој и унесе у галерију слике које као да нису биле слике, него као да за посетиоцима уђе Београд у галерију уживо и као да смо док смо стајали испред његових слика, са тог места у мислима одлазили кроз све улице Старог Града и кроз годишња доба, сва четири... Никад ми се није десило пре да прођем кроз наш Београд и да седнем на обалу Дунава или Саве, док сам присуствовала некој другој изложби слика о Београду.
Његови облаци изнад Београда нису мутни и тамни сасвим, увек тамо горе пробија светлост при рађању зоре или при заласку Сунца сутон се сјаји... На једној слици Победник гледан са Саве, има око себе црвене облаке који подсећају на изгинуле браниоце Београда, а између облака опет плавет допире и опет их надвладава светлост.
Крстови на црквама београдским, злате се као да и они обасјавају најближу околину око цркава помажући да се јави светлост у будућности.
П.С: Изложба је отворена 3. априла, а трајаће до 19.
Н. В. Л. Дринска
Изложбе слика, књижевне вечери, промоције књига битних за Србију, ове године кретоше с пролећа, а мало беше зимских догађања у Београду, као да се донесе неписана одлука у Београду да културом спречимо бмбардовања Београда, да никад више не пусте бомбе туђински авиони над нашим градом којима су нас гађали обично у априлу.
Изложбе у малој галерији "Медија центра Одбрана" при Министарству одбране Републике Србије, а у ратничком дому где посетиоци Београђани поново одушевљено свраћају као некад што беше.
Изложба слика Миодрага Продановића "Мој Београд"
Мало се раније говорило о академском сликару Миодрагу Продановићу. Није то због небитног његовог стварања, односно лепота његових слика беше знана само онима који су имали прилике да их разгледају у приватном аранжману. Није промовисао своје дело, мада је био у могућности да то учини, већ је чинио пуно за уметност уопште Србије.
Рођен је 10. јануара 1941. Академију ликовне уметности, завршио је 1968. године у Београду, у класи проф. Ђорђа Бошана. Био је председник Шестог београдског триенала југословенске уметност, 1987. године и шеф делегације при потписивању повеље о братимљењу Београда и Бриселу и Скадарлије и Мон Мартра. Члан је УЛУС-а. Био је и директор велике дворане Дома Синдиката, када је то била најзначајнија концертна и конгресна дворана у Београду и у три мандата председник општине Стари Град и истакнути привредник у спољно-трговинској компанији ИНЕКС - Интерекспорт... Ова изложба у Малој галерији Дома ратничког, као да би прво упознавање Београђана са изванредним сликаром и као да нико не наслика пре Београд свој и унесе у галерију слике које као да нису биле слике, него као да за посетиоцима уђе Београд у галерију уживо и као да смо док смо стајали испред његових слика, са тог места у мислима одлазили кроз све улице Старог Града и кроз годишња доба, сва четири... Никад ми се није десило пре да прођем кроз наш Београд и да седнем на обалу Дунава или Саве, док сам присуствовала некој другој изложби слика о Београду.
Његови облаци изнад Београда нису мутни и тамни сасвим, увек тамо горе пробија светлост при рађању зоре или при заласку Сунца сутон се сјаји... На једној слици Победник гледан са Саве, има око себе црвене облаке који подсећају на изгинуле браниоце Београда, а између облака опет плавет допире и опет их надвладава светлост.
Крстови на црквама београдским, злате се као да и они обасјавају најближу околину око цркава помажући да се јави светлост у будућности.
П.С: Изложба је отворена 3. априла, а трајаће до 19.
Н. В. Л. Дринска
Нема коментара:
Постави коментар