Обећање деци -Испуњено

                И ДЕЦА  ВОЛЕ ДА ПОСЕТЕ  У СРБИЈИ  МАНАСТИРЕ

               ( И СТАРЕ ВОДЕНИЦЕ)

Куда одлазе Деца из Београда , са  Родитељима , ако нису отишла на Море?

Недеља је у Србији 9.ти август лето 2015.и Празник још Св.Великомученик Пантелејмон...

Устајем у Зору, помало магла сачекује сунце,и убрзо почињу да се расцветавају Жуте руже, старинско цвеће , и мајка га је звала "Јаблан",што високе стабљике има...Рекоше ми да је моја башта око куће старе као "ботаничка башта"...Ова кућа , сва је другачија...Деца су дошла да је виде...Успела је да сачува Душу...Понекад импровизујем фонтану...А разне украсне биљке и воћке праве хладовину...

У Манастир Сунце стиже пре нас иако је брз "Ракетин"Минибус...Возач ми прича како су "Ракетини"власници одлучили да сваке недеље , и у летњем периоду , превозе у 7 и 30. људе из Вароши који желе да присуствују Литургији , која почиње у 8.часова...

Ове године по први пут приметих у Манастирској Порти , "Плаво цвеће"...Испред Ризнице су као и раније постављене клупе (дрвене ) и неколико столова , на које ће вредни изнети послужење , кад прође јутарња Молитва...

Попадија Оливера Ради куварици увек подели корисне савете,око спремања најчешће посних јела , јер Пост се поново ближи...Недељом је Мирноћа .. Стари Конак подзидан каменом , пркоси времену и увек сећа на прошле дане , на Монахе који су и јунаци били...Бранио Хаџи-Мелентије Манастир са Крстом у једној а Мачем у другој руци...Посетиоци не заборављају овај Манастир (Задужбину краља , нашег Драгутина из XIII. Века...) Векови су прошли а Манастир живи ,стоји чврст као и онај камен и "седра"...Као да је Рука Краљева неумрла и листа и данас , књиге Православне , Староставне...Тамо је и чесма из које истиче вода лековита,којом су , кажу : "Ране зацељивали..."

Неко ће помислити у временима овим тешким да децу не интересују Манастири и Цркве наше...

Да не објашњавам колико су они Тамо задовољни , моје фотографије о Томе говоре...Тамо осећају онај Мир у Души и Смиреније...Тамо се Помоле и будуће мајке чекајући Онај Тренутак Радости...Деца знају где се пале свеће за Живот и за мртве,увек су мирни и као да су већ одрасли улазе са пуно поштовања...Док деци објашњавам како је Хаџи-Мелентије носио заставу у Првом српском устанку, поново је фотографишем и као да се преносим у ону борбу када су Монаси војевали да помогну своју војску и Главе своје полагали на Олтар Србији...

Ово Троје ће добити још једног брата ( ако Бог да) , онда ће поново доћи у Манастир Рачу украј Дрине...Волела бих да им поново будем водич и да са Њима дођу Кумови и пријатељи са својом "малом" и "великом" децом...Андреја каже да им наставник из Историје није помињао Хаџи-Мелентија , а оно друго о чему су на часу Историје учили могла је и уживо да посматра у Ризници...Причала сам им како сам била мала девојчица када сам на овом камену седела (када сам упознала , сада већ Благопочившег Патријарха Павла)...Имала сам 8. година...Добила сам на поклон тада једну малу стару Православну књижицу...Читала сам је на овом камену док су он и мој покојни отац Гојко у овој истој Воденици жито млели...Данас са мном заједно уђоше у Воденицу Петар и Хелена и фотографисах их у средини воденице...Објасних им да овде још увек Отац Сава жито меље...

 Другог дана  у моју стару кућу у Веизовиће (код Бајне Баште)дође  Добрила са унуком ПАВЛОМ...Павле је .за сада најмлађи у нашој фамилији Лукића...Носи име и по Патријарху Павлу нашем , а и ми смо имали прадеду Павла који је страдао у Дрини са својим СПЛАВАРИМА...Куче из комшилука забављало је Павла док смо се нас две сећале наше мале деце...Рекла је:"Сликај Павла и пошаљи Наташи у Грчку...Реци јој :-Овде у Лукићима (Стајићима )родио се још један ПЛАВОКОСИ И ПЛАВООКИ И ИМЕ МУ ЈЕ ПАВЛЕ...
 Ни једна моја прича нема крај
Кад не будем могла више да Земљом
мојом Србијом ХОДИМ,и кад престанем
да пишем,Истину о нама писаће ОВА ДЕЦА
ПОТОМЦИ НАШИ...                                          Нада Вукићевић ( Лукић-Дринска)
                                                                                 Новинар и писац