ДАНИ ВИДОВДАНА-(ТРЕЋИ ДЕО)

                                 "ОКО"-ВИДОВДАНА (ЈУЛИ ПО ВИДОВДАНУ)ЛЕТО 2014.

У ЗАПАДНОЈ СРБИЈИ...Планинци тешко живе...Поред тога и у јулу наставиле кише...Ипак ,ОТКРИЛИ су једном МАЛИНУ(знало се да је АНТИКАНЦЕРОЗНА)...У Ариљу су први почели производњу,пре око 30-сетак година,(вероватно се зна ко је први дошао на ту идеју,вероватно лекар по струци или чак ветеринар)...Из ових крајева,има пуно лекара,ветеринара,професора биологије,а онда следе инжењери,па учитељи(који више и нису потребни јер се већина школа затворила,али наиђох на оне тужне старинске школе,затворених врата и прозора ,рецимо беше то баш у близини Манастира Раче украј Дрине,на само Вече Видовданско,и поред набујале реке Раче преко напуштене Школе сијали су зраци предивних боја,као да недају да школа "заспи"сама у мраку...

Поред школе су свуда биле и лепе куће,сличне школи(само мало мање),сличне нашим кућама тако да учитељи,који дођу (обично из других крајева) осете да су добродошли,да ће им бити као и свим људима ,који ту живе( (бивали су једино још поштованији,јер ће научити ону паметну децу писмености и култури...А ова школа као и друге по Србији била је у близини Манастира,или Цркве,у којима су постојале Књиге и живели поред Цркава и Манастира Свештеници и Монаси,најпоштованији међу свима,зато је било неписано правило,(пошто је било деце у нашим кућама ,попови и учитељи су увек прави савет давали родитељима које ће од њих у које школе кренути,а које ће у брдима овим остати и недати да се огњиште угаси...А било је,није да их је мало било,који су највише за војску способни били,и зато многи изгинуше да одбране Границу на Дрини,па после по васцелој Србији и на крају бранећи Србију и даље од Србије...У Западној Србији је природа ДАРЕЖЉИВА,има шуме и биљке лековите.Стари су наши знали шта је добро за здравље...А сада свуда по свим брдима и у подножју,поред кућа,црвене се плодови,који здрављу помажу а доносе и зараду...Само би требало да се добро провере средства којим Малине прскају,да плод опстане...Да ли је Малина прскана,(чиме?),здрава као она непрскана? А можда је то ипак заштита,од честих киша ,које су све "болесније"?

Берачи малина изнад Ариља на надморској висини између 650 и 7оо метара...Ваздух је тамо посебно чист и лако се дише...Ове године једино сметају честе кише...

Вароши у Западној Србији

Ове године боравим  у Ариљу,Бајној Башти и Ужицу и наравно увек се са мојих путева враћам и нашем Београду...У летњим данима напуштам Београд и кад се вратим из остале (сада,некако одвојене Србије од Престонице),покушавам да истражим шта нам се деси да се свуда раздвојисмо,као да смо сами себи ТУЂИНИ? Рекоше да ће Ужице постати опет Центар Западне Србије...Некад је то био и звао се Срез Ужички(сви градови и вароши око Ужица).Па смо се били исцепкали на Општине?...

Они су ме звали да поново дођем у Ариље и објаснили где се налази библиотека,Црква и Галерија...

УЖИЦЕ КАО РАСКРСНИЦА ЗА СВА МЕСТА У ЗАПАДНОЈ СРБИЈИ

Старо Ужице не постоји више...Постоје само делови увучени међу оне ружне солитере,али "Стари"Ужичани још увек тамо живе,душом оном прадедовском још увек дишу и ПАМТЕ...Постоји Музеј и Кућа Стара Јокановића и Најстарија Црква Брвнара и још једна Стара Црква ...Постоји и Гимназија и Библиотека и Пијаца и нова Станица Железничка и Аутобуска ,(која име промени у туђе)...Одлука није била народна...Бунили се Ужичани,али неких година уназад,немоћ им доведе и уведе неправде ...

Ипак млади у Ужицу и они што увек ТУ остају оживљавају поново ућуткане вредности...

Поред Дрине Сунце смењује Кише

Бајна Башта у Подножју Таре

Овде си увек емотивно препуњен,било да си рођен,овде,било да долазиш са Пријатељима који су одавде,подмлађујеш се јер природа и Планина Тара и Река Дрина и Варош Бајна између не дају болу да надвлада...Али они који живе ОВДЕ из немогућег живот враћају...И онда помислиш да им и није тако тешко...Али сва ова обрушена Брда и поред ионако лоших,неизграђених  путева?У кућама Иконе светле било да су старији или млађи станари...Иконе су заштитнице и ту се Православље још чува,као некад...У наследство добијеш кућну Славу ,заједно са кућом...

Да ли тек после дуго година и завршеног факултета и без могућности да се запослиш и онда дођеш,кад престанеш да се надаш,ипак посао свој добијеш,али као дужа замена,и тек тада се осамосталиш и себи простор свој уредиш и одвојиш се од родитеља,пошто свима чиниш добро да ли је то ипак награда и дуго чекање,да заслужиш живот у миру због оне Вере и Правде ? Ипак је могуће и тамо у Вароши где још владају неки стари обичаји,које је време прегазило...Ипак и тамо Мудрост побеђује ,иако ову СОВУ Њену на вратима црвеним ретко ко "одобрава" и разуме....    Нада-Дринска