Ћирилица и Ћириличари

           ДА ЛИ ЋЕ У СРБИЈИ ПИСМО ЋИРИЛИЧНО ОПСТАТИ?
Ћирилица је писмо наше,прва наша писменост...Знамо да је тако?Да ли је правилно користимо?Колико нас у Србији је свесно шта нама значи Писмо наше?А у ситуацијама разним дајемо предност неписмености,људима неписменим,који су вешти у стварању материјалног..."ДУШЕВНИ"Људи изиграни од ових првих, смешни се,понекад учине,али ипак прочитах скоро ,неки истраживачи,научењаци ,дошли до истине:"ДУША ПОСТОЈИ..."А ако још увек постоји Душа,постојаће и Ћирилица,јер када почесмо,некад,исписивати слова ова,ДУША СЕ ПОДРАЗУМЕВАЛА јер је предходила ДУХОВНОСТ И ПИСМЕНОСТИ НАШОЈ... А како ћемо још даље у Православље наше,у сједињавање са Народима другим Православним?Писмо своје морамо сачувати...Покрет су покренули чувари Ћирилице ,али често им се "пришљемче",како вели један истински Чувар,разне друге групе грађана,гурају Ћирилицу испред да им служи као штит,заштитник,интереса личног...Срби је ,додуше бране,људи они што већ крварише за Србију,кроз Векове,а сад би да се мало одморе и перо узму и лагано Писмом својим ,књиге пишу...Добро је што младост воли праве вредности,што се не задовољава оним што већ одавно својим наметањем,да књижевност српску и писану реч,сваке врсте,уништи,избрише,самим тим,полако се губи и Писмо наше,ОНЕ ДИВНЕ ПИСМЕНЕ СЛОВА НАША ЋИРИЛИЧНА,која су у почетку сликана,полако сваки део исписиван,да ко год се загледа,дивљење искрено покаже,а тек кад су добијала потпун облик,само је пред очима титрала лепота...Онда је дошла Калиграфија,начин осликавања слова,којима су и први записи најпажљивије рађени...Чинили су то наши Монаси у Светињама Нашим,стрпљиво мршавом,оном испосничком руком,која као да се сама покреће и Перо узима и мисли најдушевније преко пера у Јавност кренуше...Пре даровитих Писаца,били су ИКОНОПИСЦИ,могли су да Иконопишу и Ликове Светаца и око Њихових Глава Ореоле у којима је сијала Светлост Небеска,пред којом и грешници занеме...Онда су пре писаца дошли наши Монаси преписивачи...У школи су нас учили да су први били РЕСАВЦИ,али ја сазнадох преко Благопочившег Патријарха Павла Нашег,још као девојчица,да су највероватније,старији од њих били РАЧАНИ(300 Калуђера),у Манастиру Рачи украј Дрине,који беше Задужбина српског Немањића Краља Драгутина...И тако се поче развијати наше ћирилично писмо,наша Писменост и Култура,нешто са чим добисмо и комплетан Идентитет и у нашем "Малом"народу,ево векови пролазе,и рађају се УМОВИ Великани,(Никола Тесла)А да ли би било Њих да нисмо имали Писмо Наше,мислим да нису могли ,и своје паметне мисли и замисли,својим краснописом,руком својом запишу,и оставе потомцима и Васцелој Планети?

Нада Вукићевић(Лукић-Дринска)

 

Испред руске амбасаде подршка Русима у Украјини(Чувари Ћирилице)