Мој водич,књига моја...СРБИЈО МОЈА СТРАДАЛНА,У ХРИСТУ ВАСКРСЛА
Водила ме књига моја са Старог на Нови Београд у Централну Библиотеку,а Јелена,плавих очију,(из Рода је мога) дочека ме блистајући међу књигама...Читаоци су долазили и мало је било времена за причу...Било је плавих књига...И моја књига је боје плаве,(уствари "увијена"је сва у слику пријатеља сликара-Београдског Дејана Дрвенице).Јелена ће јој дати место почасно,кад је "обраде"за Библиотеку...Књиге ОНЕ на полицама,стајале су мирно,као да се спремају на вечерњи починак,помало дремовне,док ОНЕ ниже,филозофске беху полуотворене и као да су чекале да их у руке примим...Личиле су на људска бића,која ноћу бдију,а и дању никад сасвим не спавају...Нада-Дринска
Нема коментара:
Постави коментар