недеља, 2. октобар 2011.

Oдломак из необјављене књиге...

....Манастир Рачу чувају Анђели

...Капије манастирске отворене на све четири стране.Приђосмо са источне стране,крстимо се и целивамо крст на капији...Звук ѕвона и одјек оде у сусрет оном трачку Сунца,јутарњег,што се овог дана заплео у шумама тарским...Чује се Рача,вода она,која кад се њом умијеш и ње напијеш,живот се у у жубор смирени претвара и све ускомешане мисли у смирење одлазе,и само МОЛИТВА рана јутарња и појање из цркве манастирске допиру...Птице заћуте не чују се...Видим и ону сву белину од брашна
које се распршује около док се жито меље,па су беле и монашке мантије и капе,али та чиста белина се касније,пред вече,претвори у неку белу светлост,коју за собом око манастира носеБели Анђели,зато се мени као детету учини тада,да манастир Рачу чувају АНЂЕЛИ.


..

Нема коментара:

Постави коментар