ДАН КАДА СУ ПОЧЕЛИ ДА УБИЈАЈУ СРПСКЕ НОВИНЕ
/Дан свих новинара (27.март 2009.)
Као да нестадоше неке године ,протераше их неки ветрови Дунавски,који залуташе терани маглама све чешћим...У маглама се и прозлили...Као да им култура и писменост засметали и терет им учини чешће помињање старих асова новинарства и књижевности и историје српске.
Председник Удружења Новинара Србије(УНС-а),господин Нино Брајовић најави ХРОНИКУ ....
Миле Недељковић прозбори : „Ово је најсвеобухватније штиво о новинарству Србије.Био је тежак посао.Истакао бих два века новинарства...Наш пројекат је био прекинут,па је настављен.Има око 800 фотографија из прошлости Удружења...Књига иде у XII поглавља.А ако сам испустио неког од 1400 личности молим да ми опростите.Док сам писао био сам ношен једном идејом да осатвим спомен...“
Миле рече да је био више од 30 година архивиста овог Удружења,и шта је све похрањено у архивима новинарским.Рече још,цитирам : „Ово је књига мог живота ,ја сам у њу ушао и никад из ње нећу изаћи....ХВАЛА ВАМ ПРИЈАТЕЉИ ЈУНАЦИ ОВЕ КЊИГЕ.“
ЧУВАРИ СРПСКОГ НОВИНАРСТВА
Тог истог дана(27.3.2009.)господин Нино Брајовић,(један од чувара српског новнарства)најави и овогодишњег добитника ПОВЕЉЕ НОВИНАРСКЕ,господина Петра Поповића,дугогодишњег новинара политике.Међутим ,овај господин и сам себе најави искрено,професионално: „Ваша пажња је као закаснело признање љубави...Нисам је очекивао...У раној младости опчинила ме је реч...Када је реч пробрана она је млогла опсатати и памтити се ,занимљива је била могућност у вези пробране речи...Бити слободан било је добро а нисам знао да постоји значајан број студената који су певали о слободи на погрешан начин и завршили на Голом Отоку...Новинарство без граница подразумева страст,без мало религијску посвећеност немогућем.Илузије,реализам, јесу привилегија младости....Новинарство је хроника пролазности,а књига је нешто друго ...“
У тој својој „сопственој пролазности“ провео је сате учећи занат,од старих новинара.... Вера у немогуће „а онај тамо је мењао твоје светиње,вести за прву старну,зашто напред ,моње и назадњу старну?!“
Рече још какао су „ПОЛИТИКУ“у међувремену „свукли“и предали је улици... „Било је великих тренутака и не малих победа....“Говорио је даље несрећан: „Чујем да су НОВИНЕ ИНДУСТРИЈА,НОВИНЕ БЕЅ НОВИНАРА ,КАКО ТО МОЖЕ?!“
Тог дана,још,господин Нино Брајовић најави 11-ог априла ,10 гдина ,од убивства новинара Ћурувије....
Београд 11-ог априла 2009
.... ПРОКЛЕТО ТУЖНО,ПРОКЛЕТО НЕПРАВИЧНО...
У оном пролазу,после 10 година новинари му се поклонше,а „оно тело“ скупњено као и онда ,ПРОКЛЕТО ТУЖНО,ПРОКЛЕТО НЕПРАВИЧНО,као да се створи испод оног цвећа и упаљених свећа и прекрсти се колега новинар, (седе косе,оседеле још у младости) НОВИНАР НОВИНАРУ НА ПОМЕН и погну се малокао да га неко притисну по леђима и нестаде...
А БИЛО ЈЕ ПРЕ 10 ГОДИНА...
ДАН КАД ЗАРЗУШЕ СРИЈУ-МАЈКУ ,СРБИ ЊЕНИ....
Путовах са десне обале Дрине,преко Ужица у Врњачку Бању...Јутра овог се сунце пробијало изнад Кадињаче ,тужно оно сунце,небеско и земљино....А ове године као да сунце усахнује...Народ га више не поштујеи не цени..Не одаје му почаст и не захваљује му се...Јуче сам славу славила св.Марка.ОНА ИКОНА као да се мени захвали што је чувам,сину уз благослов да је предам,као што је мени преци предадоше.Св.Марко држи књигу,(записано је да је он један од четри јеванђелиста).Да ли ја то зато књигу љубим тол ко???
У Врњачкој Бањи 9-ог и 10-ог маја лета 2009
Скупштина новинара Србије требало је да почне у 13 часова 9-ог маја 2009,али потраја долазак новинара са раѕних страна Србије...Ветерани,(чила једна дружина
)као да се вратише у дане младости,личили су на оне негдашње новинаре,који „беху кадри стићи и утећи...“
....наствак следи....
Народна новинарка
Нада Лукић-Дринска
Нема коментара:
Постави коментар