ПОШАСТ ХАРА ПЛАНЕТОМ
Извештај Потомцима ( Мојој Србији - која ће да живи и после овог Рата са Невидљивим Непријатељем ): - Јер шта то значи , покушати борбу , и одрећи се живота ?Шта значи не показати да можеш , овог пута и лакше пронаћи оружје , јер више није потребна бројчана снага ? Прође и 1-ви и 2-ги Мај овог Лета 2020.ог Нико не прослави Међународни Празник Рада и нигде у Свету ...Овај 3-ћи мај је кажу , наш медијски дан , Дан Новинара ? А јуче је било тачно 47-дана , ванредне ситуације ,и поштовања изолације и нико не рече да смо у "РАТНОМ СТАЊУ" , као раније ...Рат , значи није престао , и медији нису престајали да извештавају ...Какав , онда " ДАН МЕДИЈСКИ "? Више нисмо у стању да елиминишемо раније датуме и да сачекамо , ново доба ? Додуше понеко , успут ,размишља :" Ако преживимо ништа неће бити као раније ..."
На споменику ,нашег Благопочившег Патријарха Павла ,у белом мермеру , позлаћеним словима стоји ,само Његова још једна мисао :" ЧЕКАМ ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ"...Знао је да ће тек после у Миру да почива ...Треба бити мудар и духован и још увек веровати Прецима који нештедимице положише животе на Олтар Отаџбине ...
Смењиваше се ови успорени дани и ноћи , и бол другачија и неслога завлада у једном делу народа ...Већ није као у време прошло ...Чекали смо обично да напад прође , борили се заједно ...Ипак имамо и у " овом Рату "јунаке : Лекаре , здравствене раднике ,медицинске професоре и војску , која се преоријентисала само у другачију одбрану ! На ТВ-у Србије , новинари стално приказују стање , бројчано страдање и код нас и у Свету ...У вечерњим сатима приказују слично разговоре са познатим у изолацији : Политичарима , спортистима , певачима , глумцима , а у народ се упути ,понеки извештач -ветеран ...А народ наш , ко народ , али овај српски , кажу а и знамо , носи у себи гене , својих предака , отпорнији и на Вирус Корона 19.
Обучавани од малих ногу да прво страх избришу из својих , невиних тек отворених очију...
Понекад се сетим прича из завејаних наших планинских крајева поред огњишта уз ватру ,причали су наши Стари...Поштовали смо их ,јер многи од њих беху преживели борци...Причали су о погинулима ...Памтили смо као деца ,њихова имена и Њихово јунаштво и нисмо плакали ,требало је радости што смо их имали , јер из сваке куће било је јунака ...
Овог маја заплаках ...Нико није питао у време ПАНДЕМИЈЕ , за ВЕТЕРАНЕ наше из овог Рата ?Да ли их изброја мајко СРБИЈО , и погинуле и преживеле .?..Нико Њих не упита , како им је , боле ли их незацељене ,још отворене ране ? Да ли је и Њих напао , невидљиви непријатељ : КОРОНА 19. И где су се ових дана ућутали ? Нема их више у оним "чадорима "у Парку преко пута Народне Скупштине ! Да нису отишли у планине ?
Сазнајем Стари Планинци спремају лековите траве ,да им ране јуначке излече ...А испираће их оном водом изворском ...
3.-ћег маја 2020.у Београду Н.Л.В.-Дринска
 |
| Кошаре и Паштрик ( Испуњена обавеза према Отаџбини) Са изложбе у Дому Војске |
На споменику ,нашег Благопочившег Патријарха Павла ,у белом мермеру , позлаћеним словима стоји ,само Његова још једна мисао :" ЧЕКАМ ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ"...Знао је да ће тек после у Миру да почива ...Треба бити мудар и духован и још увек веровати Прецима који нештедимице положише животе на Олтар Отаџбине ...
Смењиваше се ови успорени дани и ноћи , и бол другачија и неслога завлада у једном делу народа ...Већ није као у време прошло ...Чекали смо обично да напад прође , борили се заједно ...Ипак имамо и у " овом Рату "јунаке : Лекаре , здравствене раднике ,медицинске професоре и војску , која се преоријентисала само у другачију одбрану ! На ТВ-у Србије , новинари стално приказују стање , бројчано страдање и код нас и у Свету ...У вечерњим сатима приказују слично разговоре са познатим у изолацији : Политичарима , спортистима , певачима , глумцима , а у народ се упути ,понеки извештач -ветеран ...А народ наш , ко народ , али овај српски , кажу а и знамо , носи у себи гене , својих предака , отпорнији и на Вирус Корона 19.
Обучавани од малих ногу да прво страх избришу из својих , невиних тек отворених очију...
Понекад се сетим прича из завејаних наших планинских крајева поред огњишта уз ватру ,причали су наши Стари...Поштовали смо их ,јер многи од њих беху преживели борци...Причали су о погинулима ...Памтили смо као деца ,њихова имена и Њихово јунаштво и нисмо плакали ,требало је радости што смо их имали , јер из сваке куће било је јунака ...
Овог маја заплаках ...Нико није питао у време ПАНДЕМИЈЕ , за ВЕТЕРАНЕ наше из овог Рата ?Да ли их изброја мајко СРБИЈО , и погинуле и преживеле .?..Нико Њих не упита , како им је , боле ли их незацељене ,још отворене ране ? Да ли је и Њих напао , невидљиви непријатељ : КОРОНА 19. И где су се ових дана ућутали ? Нема их више у оним "чадорима "у Парку преко пута Народне Скупштине ! Да нису отишли у планине ?
Сазнајем Стари Планинци спремају лековите траве ,да им ране јуначке излече ...А испираће их оном водом изворском ...
3.-ћег маја 2020.у Београду Н.Л.В.-Дринска
