ОБИЧНО ВИКЕНДОМ ЛЕТО 2015...
У Београду нашем,чешће у Старом Граду ,овог јуна ,миришу липе, чини ми се ,јаче,можда због киша које никако да престану,а Лето календарски већ дође, и кад киша стане , ипак зелена боја лишћа,нестварна привлачи погледе,али пошто викендом,посебно Недељом,гужве нема у граду , и нико те неће зауставити,ако добијеш жељу да се завучеш испод старих липа и видиш изненада скоро украшене излоге и новоотворене радње,које су се обично у неком времену затварале и могао си да видиш кроз неочишћено стакло ,само паучину и понегде још празне рафове...Изненађење је пријатно и поново у Београду мода из Италије...Најновија...
Тања вас дочека увек са осмехом у крупним црним очима а све ове боје сложене по њеном изузетном одабиру привлаче пажњу Београђанки које још увек цене Моду (која стиже директно из Италије)...
ПОДСЕЋАЊЕ НА НАШУ ИСТОРИЈУ И НА НАШ НАРОД ...
Живели су овде још пре Нове Ере( У Винчи код Београда)...А имали су ,како рече .наш археолог,г-дин Јанковић :"Културу становања,одевања,исхране,..Наш данашњи Винчанин толико добро познаје и зна да пренесе посетиоцима све оно што је раније истраживање открило а и касније у коме је и он лично учествовао...Он ,практично живи овде , дуги низ година и ради...Док га слушате и у вама влада мир и и осећате да је оно доба , обележило мир међу људима , да је напредак у свему доносило,људско заједничко привређивање , и што тада престадоше стална пресељавања , и што се људи сконцентрисаше уз реку,што беху, скоро равноправни и што створише своје насеобине уз саму реку,и што путеви водени беху спона међу људима,а путовало се једино речним путевима,бар у том делу Европе...И Винчанци развише земљорадњу ( плодна беше земља поред воде)развише и неке занате,(рецимо грнчарију)...И путоваше воденим путевима да тргују да размењују производе...Ово Мирно доба нажалост поче да се мења и оно стално питање :"Зашто Винчанци нестајаше?"Једини одговор који и данас важи је"Нису могли да спрече ратове,који ће касније доћи,и односити огроман број људских жртава,уништиће и онај напредак ,порушене ће бити и затрпане у рушевинама људске културе , и зато археолози имају једну мисионарску мисију истраживања , и доприносе да се открију неке дивне људске цивилизације од којих је Винчанска једна од најстаријих и истовремено ПОУКА да престану ратови...
Сада постоје обновљене Сојенице у близини археолошког истраживачког центра постоје и недељни ручкови са Пријатељем или породицом и опуштање док се Дунав разлива и као да понавља приче из Мирног Доба ,а и данашњи Винчани су препознатљиви по гостомпринству...
КРАЈ ЈУНА НЕДЕЉА ...И ВИДОВДАН
Видовдан је наш посебан празник и увек је 28-ог јуна...Кад проводиш празник са пријатељем кога дуго не видиш то је још дан за враћање у прошло време пријатељско и оживљавање неких драгих догађаја изнова...Овај Видовдан започе на Литургији Светој у Манастиру Св.Архиђакона Трифуна , у Сланцима , недалеко од Београда , а Манастир је Метох Хиландара...Сав приспели народ ће после Литургије присуствовати ручку и гледати и слушати представу по мојој књизи :"Србијо моја страдална у Христу Васкрсла"Помињаће се наши борци из Првог Св.Рата и певаће се песма "Тамо далеко"...Поменуће и великог пријатеља Арчибалда Рајса, који у мојој књизи заузе посебно место,,,Извешће програм Културно уметничко друштво младих из Сланаца обучени у српску народну ношњу...
У повратку из Манастира у Старом Дорћолу спустићемо се на Дунав и до предвече седети на "води" на једном укотвљеном бродићу, који ће красити тај део обале , и кад буде завршен "Београд на води"...
Београд на води и околина
ОКО ВИДОВДАНА Н.В.Л.-Дринска( новинар и писац)































Пре него уђете у саму Варош Бајну(Бајину Башту) као да знају да сте возећи се уз Дрину,не нешто се уморили него,сигурно огладнели,јер овај крај је посебно неговао гостопримство и традиција ни дан данас није прекинута..."Све најбоље домаће што имаш,прво пред госта изнеси,јер гост је обично стигао из далека ,а поред пута никад пре није било пуно кафана нити уз сами пут куће се нису градиле.а путовало се пешке и на коњима...Били су ово хајдучки крајеви и ратници су се ту рађали и најбољи постајали граничари и сплавари...Чувари свога огњишта...Али кад су сабље и пушке одлагали постајали су вредни радници (лењост им никад ,није у крви била)а душа им скоро остајала као што и беше пре,чиста детиња , а кад те стегну у загрљај ,само помислиш : -Па ово нигде не доживех...









