УОЧИ СВ-НИКОЛЕ-Београд

                                      А требало је да дође Помирење?

Срби у Србији више немају странце за непријатеље...Враћају се уназад па се деле...Траже усред Београда присталице да их подрже у оној подели од раније!!!Не питају народ да ли ће Србију раскомадану да им остане?Како не виде да је народ уморан,а већ су оматорили и није им раније сметало да се баве као историчари или научници друге врсте,неким поделама међу самим Србима...Ево примера како не треба чинити...

                        У Београду у Француској 7.Уочи Св.Николе

Г-ђа Мила Михаиловић стиже из Италије и донесе књигу:"Југославија од 1941-1943".

Књига се базира искључиво на истраженим италијанским документима,а Господа,старији српски научници говорише са толико поштовања,према "веродостојности италијанских војних докумената..."

 Нико не помену,да је Италија кренула у Други Светски рат под својим вођом Мусолинијем,и да је предходно преко свог вође склопила Пакт са нацистичким вођом (немачким)Хитлером...И да се ондашња Немачка може поредити са данашњом Америком,у којој још увек постоје,остаци пребеглих Хитлерових нациста).Многи историчари и истраживачи су свесни данас,да је ово III Светски Рат,који води Немачка из Америке,преко својих дичних потомака и да Србији никад није опростила она ДВА рата изгубљена...

 Г-ђа Михаиловић дође додуше,до неких истина,да су неки италијански војници поступали човечније према Србима,него Немци(што ни до сада није било непознато...Али би толико хвале за Италијане,као да су били ,малтене наши ослободиоци,а не да су напали заједно са Немцима,да освоје велики део Словеначког приморја,(што истражих у нашим документима у архивима приморским,који су остали још од Краљевине Срба,Хрвата и Словенаца)...Г-ђа Михаиловић исписа истину тешку о страдању нашег народа од усташа,али помену неке Србе (комунисте)који су били малтене кољачи српске деце као усташе...Али ја не бих да се мешам у њен истражни рад у Црној Гори и повезано са Италијом,јер надам се да она има за то довољно аргумената...Мислим само да би требало такве ствари расправљати у Црној Гори и у Италији,а ми у Србији немамо,овог тренутка ни пара ни времена за то!!!

Београд ноћу на измаку децембар,лето 2012...

...А посебно нам ја сада битно Косово и Метохија и да земљу своју опоравимо а бито нам је и у години што долази,сједињавање са Руским народом и са нашом Русијом...

                Руски Добровољац из овог рата

Скоро сам упознала Роберта из Русије,са Повезом на једном Оку...Сретох га у фондацији за Свеопште Православље (свих православних земаља),код Наталије,оне дивне Рускиње...Руски  Добровољац у Србији(на К и М)изгуби у борби једно око,и настави да се бори са само једним оком,а рече да је Он и Русију бранио код нас,на Косову и Метохији...Нису га разумели...А ја,не само да сам га разумела.већ сам и Богу била захвална,што сретох младог Једнооког Јунака,(ког мајка рађа једном у стотинама година).

БОЈ на Косову

Стари Србин у Цркви Св.Сава у Копру

                                                                    nadadrinska.blogspot.com

КРАЈ ЛЕТА ПРЕСТУПНОГ 2012-ог-Београд

                             Промоција Добровољачког Гласника-бр.40.

После неких догађаја у Србији,Београду,на истеку зиме лета 2012-тог,ово је извештај народу моме,јер ја сам слободан новинар и писац и у српском народу ме прозваше ,народна новинарка...Када се то догоди,постадох свесна своје улоге,у свему битном што ћу проживети у Србији и ван Ње,заједно са мојим народом српским,свесна тек тада да ме заљуља и одљуља колевка она у кући мојих Ратника,у кући из које одлазише,откако Србија памти (нажалост),млади јунаци,чим Србију неко угрози и мало их се живих врати нашој кући...Већина Њих је Добровољно у смрт одлазила,били су и Официри,што је значило кретали у рат и по Дужности и из официрске части,било их је и у полицији,али су најчешће сви први кретали и не чекајући позив,а често су се добровољно пријављивали и тако се већина сврстала у Добровољце...Истражујући као новинар,пратећи ратове пронађох и неке још своје претке,за које нисам знала где погибоше...За себе могу рећи да сам још увек Добровољац,а била сам добровољно по Косову и Метохији,по Републици Српској,а у миру дајем сама себи задатак сталног новинара на терену...

Један период кад новине нису објављивале ни један мој текст,објављене су неке истините приче у Добровољачком Гласнику...Било је то када је Гласник баш пратио форму Ратничког Гласника и када у њему није могло да се објави ако то не провере људи добри историчари и људи вични перу...Нудила сам касније своју помоћ али никад нисам прихваћена али су зато почели објављивати неке приче и песмице неуких чланица Удружења,које су једноставно могле да убаце тамо неписмене ствари...Ја сам имала прилике да пронађем оригинал Ратнички Гласник у Библиотеци Манастира Рача,док сам сређивала Манастирску Библиотеку,а касније,хвала Удружењу Добровољаца од 1912-1918...могла сам да користим за своју књигу "Србијо моја страдална у Христу Васкрсла",Ратничке Гласнике,који се чувају у Спомен Соби...

Међутим када сам замолила да се моја књига промовише преко Добровољачког Гласника,нису прихватили,нити су прихватили да се у Удружењу одржи,али су ме позвали да присуствујем Промоцији 40-тог броја Добровољачког Гласника...Жао ми је што нови људи у управи немају појма о нама старим сарадницима,а надала сам се да ће нас сад поменути,и да ће пред Нову годину обећати да ће бити промовисана књига моја која је једним делом писана у Спомен Соби и дала нове податке и о Добровољцима и о другим нашим ратницима и времену између ратова и после ратова...

Мислим да не треба да постоји само Добровољачки Гласник"по угледу на негдашњи Ратнички Гласник,већ и данас треба да буде заједнички Ратнички гласник,који ће као и онај да пише о Војсци Нашој,Добровољцима Нашим,Полицији Нашој и о стању у Србији нашој,о свеопштем догађању,и да прима за сараднике све наше новинаре и ратне извештаче,који желе за Гласник да пишу...Али не сме да буде Добровољачки Гласник "копија"негдашњег Ратничког Гласника,а да служи само једном Удружењу...То се сасвим коси са принципима Добровољаштва...Сад ми је јасно зашто сам само позвана као Потомак Добровољаца,а нисам ни поменута на промоцији 40-тог Добровољачког Гласника....

                                                   nadadrinska.blogspot.com   Ово је црква у 

                                              БЕЛОРУСИЈИ           

Одломак из моје књиге:Срби добровољци

                                                СРБИ   ДОБРОВОЉЦИ

            (Одломак из моје књиге"Србијо моја страдална у Христу Васкрсла)  

...Да се не забораве,Срби Добровољци опет су заслужни Српски Ратни Извештачи,који су и сами били добровољци,(не сви).Тако пронађох у Ратничком Гласнику исписан текст:"Помен Добровољцима палим у Добруџи 1916 године."Када је"освајач поседао последњу стопу слободне Српске земље,а Српски војник прекорачивао праг своје Отаџбине...И тада је Српски борац први пут застао у својој борби,погледао је натраг и болно уздахнуо...Одјек трубе разлегао се даље,дуж Урала,дуж Дунава,преко Црног Мора,преко Руских Степа до Леденог Мора,а од Мора до Урала,од Урала до Бајкала,све до Тихог Океана па и преко Океана,и чуо се глас да је погажена слобода народа,који је у Светском рату први дигао глас за слободу и Уједињење свих Срба,Хрвата и Словенаца...У големој земљи братске Русије сви синови,који беху војни заробљеници,дигоше се Беломе Цару,тада када није било ни једне стопе слободне Српске земље,и мољаху Цара за оружје,да притекну браћи својој у помоћ..."

Цар Николај Други,им услиши молбе и ...Добише оружје...А браћа Руси ,са Чесима им се прикључише као помоћ,те се тако оформи ,на Руском земљишту,Прва Српска Добровољачка Дивизија.Из далеких крајева оне Русије стизали су Добровољци на обалу Црног Мора,у Одесу.Одеса постаде град у коме ће се организовати добровољачки покрети.И када је основан и Четврти Пук,стигли су Српски официри са Крфа,да одмах приступе формирању Прве Српске Добровољачке Дивизије...Руси народ велики,који у себи носи Душу Словенску,широку,сазнаде како Срби,Браћа Словенска,народ онај мали,кочоперно се бране и страдају...Русија не би била Велика да не стаје увек ,на страну"малених и праведних",који само крвљу заливаше огњишта своја,да их крвљу покрију,док се изнова не разгоре...Постојало је веровање,причао ми мој ђед Мика,да ако крв налију преко својих неугашених огњишта,непријатељ се неће усудити,преко те крви да проџара пепео,и своју ватру наложи,ЈЕР СУ НЕКАДА И НЕПРИЈАТЕЉИ ПОШТОВАЛИ ЈУНАКЕ КОЈИ БРАНЕ СВОЈА ОГЊИШТА...

У Одеси је настало велико изнанеђење,откуда то да се Аустро-Угарски војници,Руски заробљеници добровољно јављају да бране Србију???А онда схватише да се ова војска враћа поново на ратиште да се боре као непријатељи Аустро-Угара...Одеса је поздравила Добровољце,а онај јунак Генерал Брусилов,поче да спрема Руску војску,да зада смртни ударац...И стигавши тада у Одесу,виде да га чека Прва Српска Добровољачка Дивизија,која је већ бројала 16.ооо.људи.Био је радознао да види те људе,борце"који сами себи хоће да извојеју права,и који се заносе мишљу о Уједињењу Свих Словена..."Тако остаде записано:"Праштајући се са Добровољцима,захтевао је од њих да се у борбама држе јуначки,а обећао је да ће за најкраће време уништити непријатеља..."Што речено,учињено.Генерал Брусилов сломи главну Аустро-Угарску војну силу за неколико дана и посла у Русију 400 хиљада њихових заробљених војника.Када су Добровољци кренули из Русије,сетио се Цар њих и послао им је телеграм:"ЦАРСКИ ПОЗДРАВ".И пре него се Добровољци укрцаше,тада Руски Генерал Заинчиковски пред фронтом саопшти,како се Цар свих Руса са поздравом прашта са Добровољцима,(Удруженим Јужним Словенима)...
                                                              Нада Лукић-Дринска

                                                        

ЈА ЗНАМ ДА НАМА МОЖЕ ПОМОЋИ ЈЕДИНО РУСИЈА,И ТО ЋЕ СЕ ДЕСИТИ ПРЕ НЕГО СРБИЈА НЕСТАНЕ...НИСТЕ ОБУХВАТИЛИ ОДГОВОРЕ РУСА ПОВОДОМ НАШЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ,НЕКАКО КАО ДА НИКО О ТОМЕ НЕ РАЗМИШЉА,А ЈА ОСЕЋАМ ДА И У РУСИЈИ И СРБИЈИ НАРОД СЕ НАДА ДА ЋЕ СЕ СВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗЕМЉЕ УЈЕДИНИТИ,КАО ШТО СУ ОДАВНО УРАДИЛЕ СВЕ КАТОЛИЧКЕ И СВЕ ИСЛАМСКЕ...ЗНАМ ЈОШ И ТО ДА АКО НИСМО ЈЕДИНСТВЕНИ У СВОЈОЈ ВЕРИ НЕ МОЖЕМО БИТИ УЈЕДИЊЕНИ НИ СА ДРУГИМ НАРОДИМА...СВЕ ЋЕ ОНО ДРУГО НАМА ИЋИ ЛАКО КАО И РАНИЈЕ...МОРАМО ИМАТИ КОМПЛЕТНО СВОЈЕ БИЋЕ УЈЕДИЊЕНО,ПА ДА СЕ ПОСЛЕ ПОИСТОВЕЋУЈЕМО СА ДРУГИМ НАРОДИМА...ЛАКО ЈЕ ПРИБЛИЖИТИ СЕ У КУЛТУРИ;ТАМО СЕ УВЕК РАДУЈЕМО НОВИМ САЗНАЊИМА ...КУЛТУРА НАС ПРИХВАЋЕНА И ПОМЕШАНА ЧИНИ БОГАТИЈИМА,РАДОСНИЈИМА,МАЊЕ ТУЖНИМ...АЛИ МИ СМО И ТУ ПЛАШЉИВИ ПОСТАЛИ,БАШ КАО ДА НЕСМЕМО НИ У СВОМ   НАЦИОНАЛНОМ ДУХУ ОСЛОБОДИТИ СЕ МИ СЕ НЕ УСУЂУЈЕМО(КАО РЕЦИМО НЕКО ВЕЧЕ ДОК ЈЕ БЛИЗУ БРАНКОВОГ МОСТА ДРЖАО ПРОМОЦИЈУ СВОЈЕ КЊИГЕ"ОДЛАЗАК"САВ СРЕЋАН ШТО ЈЕ ЊЕГОВА ЗЕМЉА БИЛА НЕКАДА ДАВНО КУЛТУРНА МЕСОПОТАМИЈА;ПА ЈЕ ГОВОРИО SABAH AL ZUBEIDI-О СВОМ МЕШОВИТОМ БРАКУ О ТОМЕ КАКО ЈЕ И САМ ИЗ МЕШОВИТОГ БРАКА,АЛИ ЈЕ НАША ПРЕДИВНА ДЕВОЈКА,КАО ИЗНЕНАЂЕЊЕ ВЕЧЕРИ,ПЛЕСАЛА ТРБУШНИ ПЛЕС,ДОК ЈЕ ИСТО ТАКО,МЛАДА ЛЕПА ИРАЧАНКА МОДЕРНО АЛИ СКРОМНО ОБУЧЕНА ЧИТАЛА И НА СРПСКОМ И АРАПСКОМ ЈЕЗИКУ САБАХОВУ ПОЕЗИЈУ...СВИ СМО АПЛАУДИРАЛИ И ЈЕДНОЈ И ДРУГОЈ,ИАКО СУ МНОГИ НАШИ ОСЕТИЛИ ОВО ШТО САМ ЈА КАСНИЈЕ У СВОМ ДОМУ ЗАПИСАЛА...АЛИ ЈА МОРАМ О СВЕМУ ДА САБЕРЕМ УТИСКЕ И ДА ИХ ПОСЛЕ КАЖЕМ ИЛИ ИСПИШЕМ,А ОНДА МОРАМ И ИСТИНУ ДА САГЛЕДАМ И СВОЈЕ ДА ИСКРИТИКУЈЕМ (У ОВОМ СЛУЧАЈУ)...ПА ЗАШТО ПРЕТЕРУЈЕМО У ТОМЕ ДА ЋУТИМО САМИ НА СВОМЕ?КОЈИ СУ НАС ТО СТРАХОВИ ЗАОКУПИЛИ?ПА МИ СЕ НАЛАЗИМО У СВОЈОЈ ВЕКОВНОЈ ПРЕСТОНИЦИ И НЕЋЕМО МАЊЕ БИТИ ДОБРИ ДОМАЋИНИ АКО ПОШТУЈЕМО СЕБЕ,ПОБОГУ...МОРАМО ПОШТОВАТИ И СВОЈУ ДЕЦУ КОЈИ СУ НАША БУДУЋНОСТ...КАКО СЕ СТРАНЦИ У СРБИЈИ НЕ БОЈЕ ДА ПОШТУЈУ СВОЈУ КУЛТУРУ И СВОЈУ НАЦИОНАЛНУ НОШЊУ,(КОЈУ ЈЕ ОПЕТ ОБУКЛА НАША ЖЕНА УДАТА ЗА ИРАЧАНИНА)ИСПАДА ДА ЈЕ ЈОШ ВИШЕ ЖЕЛЕЛА ДА ИСТАКНЕ СВОЈУ ПРИВРЖЕНОСТ...МЕНЕ СЕ ВЕЋ БОЈЕ МОЈИ СРБИ И ПОЧИЊУ ДА "БЕЖЕ"ОД МЕНЕ,МИСЛЕЋИ И ДА ЋУ ОВО ШТО ИСПИСУЈЕМ ЈАВНО ИЗГОВОРИТИ,И ДА ЋЕ ОНИ БИТИ ПОСЛЕ МАЊЕ ОМИЉЕНИ...ЗАТО ПОНЕКАД ШТО СЕ ОНИ МЕНЕ "ПОСТИДЕ"до ТЕ МЕРЕ,ШТО ГОВОРИМ ИСТИНЕ,(НИКОГ НЕ ВРЕЂАЈУЋИ)НЕ ИЗГОВОРИМ ОДМАХ ТАМО;НА ЛИЦУ МЕСТА ОНО ШТО ЈЕСТЕ НЕГО ИСПИШЕМ КАСНИЈЕ...БИЛА ЈЕ ТАМО ЈЕДНА ДИВНА РУСКИЊА КОЈА ЈЕ СВИРАЛА ГИТАРУ И ПЕВАЛА НА СРПСКОМ И РУСКОМ НАШЕ ДОБРЕ СТАРЕ МЕЛОДИЈЕ,КОЈЕ СМО МИ ВЕЋ ПРЕДАЛИ ЗАБОРАВУ...ПОСТИДЕХ СЕ ПРЕД ЊОМ ДОК САМ ПОКУШАЛА ДА ПЕВАМ ЗАЈЕДНО СА ЊОМ...ЗАТО НЕКА ПРЕСТАНЕ ОВОЛИКА ОСУДА НАШЕ САДАШЊЕ ВЛАСТИ...ОПЕТ ЋЕМО НАШЕ ЉУДЕ ПРОГЛАСИТИ ЗА ЗЛОЧИНЦЕ И ПОСЛАТИ ИХ У НЕКИ ДРУГИ "ХАГ",ЈЕР ОВАЈ ЋЕ СЕ УСКОРО ЗАТВОРИТИ АКО БОГ ДА ДА ПОМОГНЕ РУСИЈА!!!НАДА'-Дринска(ПО ДЕДОВИМА ИЗ ДРИНСКЕ ДИВИЗИЈЕ)Новинар и Писац...

Београдски Сајам Књига 2012.

        Поезија на штанду Удружења Српских Издавача
И догоди се затварање 57-ог међународног сајма у Београду...У Недељу 28-ог октобра 2012.поезија на штанду 
Удружење Српских Издавача трајала је скоро непрекидно...
Посетиоци су још увек ,између штандова пролазили и књиге загледали...Није више била гужва али поезија није престајала.
Гост на штанду Удружења српских издавача беше Сабах Ал 
Зубеиди...Већ раније најављен синоћ одржа промоције две књиге:"Песме прогнане птице"и "Сенке Сања"(књиге су биле на два језика;арапском и српском)...Трећа још увек у рукопису
а носи симболичан назив "Одлазак"изаћи ће из штампе у петак,те и ова необјављена књига и друга"Сенке Сања",великим делом су посвећене породици...Он каже:"Сања 
је моја ћерка,ја сам повезан са својом фамилијом и породицом..."Посвећене су његове песме и првој Домовини његовој-Ираку,и другој Србији,ипак изговори са сетом,Оној Првој:"Домовино остајеш у близини душе моје..."
Рече да је грех у души носио 25.Година јер није видео толико дуго родитеље и брата млађег од себе...
А тек мајка колико му недостајаше...Упркос даљини осећао је често њену близину,памтио је њену доброту и лепоту,њену брижност...Промцију и заокружисмо песмом "Сузе чежње"
"(Цењеној мајци с љубављу и оданошћу) "
Ово је само наговештај читаоцима и препорука да се прочитају 

Књига друга

Марта

Драгана у средини

Она нам је певала једне вечери

У друштву са песникињом Виолетом 

стихови љубавни и родољубиви,а песме Сабахове се одавно,подједнако читају и у Ираку и у Србији...
                                                              Нада Лукић-Дринска
  
                                                              
                                                    



је моја ћерка

Гост из Ирака

                    Ирачки песник,писац и Слободан новинар
Sabah M.Zubeidi је рођен у Ираку 1956 године а живи и ради у Београду...Ожењен је Српкињом,каже да има ћерку лепотицу и једног унука Огњена,а на путу је други...Пише и на српском и на арапском језику.Прво су ишле књиге на арапском,па двојезичне,па долазе књиге само на српском језику.Мене се посебно дојмила књига "ПЕСМЕ ПРОГНАНЕ ПТИЦЕ",(писана је на оба језика)...Ових дана биће гост на Београдском Сајму Књига на штанду Удружења Српских издавача и промовисаће своје књиге...

МАРТА

У друштву са књигама

                                                      
                      Нада-Дринска

Сајам књига у Београду...

                              Пред почетак 57.ог Сајма књига у Београду
Београд у Недељу 21.Октобра,лета 2012.у 18 часова...
Биће отворен 57.Међународни сајам књига,први пут у организацији Канцеларије за Косово и МетохијуВладе Републике Србије,наступиће више од 3о издавача и институција културе са Косова и Метохије,сви заједно на штанду у Хали 4 а. Све промоције ће се одржати у хали 1А,а прес центар ће бити на Галерији Хале 2.
 Ако нисте знали,Наш Сајам ће моћи на површини од 27.011 
бруто квадратних метара,да прими више од 800 учесника,где ће своја дела,изложити око 489 излагача,од којих ће 60 доћи из страних држава.
 Почасни гост,ове године,долази из Мађарске,са одабраним делима мађарске књижевности,својим издавачима и осталим који су стални учесници у Мађарској култури а посебно у књижевности...Интересантано је да ће са Њима доћи преводиоци са мађарског на српски језик а то су Мађари који живе у нашој Војводини...
 Његова Екселенција Амбасадор Оскар Николић ,помену ученика коме је отац Србин а мајка Мађарица...Помену још 
и битан тренутак при отварању Сајма,да ће га практично отворити две даме:Млада мађарска књижевница Ноеми Сечи,која је свој први роман написала("Угро-фински вампир")током својих студија културне антропологије и 
пола у Хелсинкију 2002.године,а свој познати роман објави 2006.године:"Комуниста Монте-Кристо"и доби за њега исп Европску награду за књижевност 2009.године,док ће Српску
Књижевност представити једна од значајних песникиња савремене српске поезије,Радмила Лазић(1949)која је добитница награда:"Десанка Максимовић","Владислав Петковић-Дис","Милан Ракић"и многих других...
На Сајму ће се посебно одржати изложбе"Култера ћирилице и калиграфије"па изложба по пројекту ауторке 
Лепосаве Сибиновић "Пергамент Србије"...
Догодиће се и "Школски дан"25 октобра у Хали 1...Отвориће га Министар просвете науке и технолошког
развоја,Жарко Обрадовић...Дан ће бити посвећен ученицима,
студентима и професорима...
Радно време Сајма од 10-21час.
Улазнице су,као и раније,појединачно 250.дин.а у групи 150.дин.Цена породичне улазнице 600.дин.
У Београду 19.октобра2012. 
                                                          Нада-Дринска
                                                     (новинар и писац)