11 Септембар ,2021 ( било је јуче )

Kupovina knjige Srbijo moja stradalna u Hristu Vaskrsla

Knjigu možete poručiti na:

http://www.kupindo.com/Savremena-srpska-knjizevnost/13840881_Srbijo-moja-stradalna-u-Hristu-Vaskrsla

ИЗ МОЈИХ КЊИГА-СВИ НАШИ ВИДОВДАНИ-

              Одломци из две моје књиге(именоване ,већ објављене и неименоване која ће ускоро бити штампана...)
                           Сви Наши Видовдани

 Пре него буде моја Друга књига објављена,схватих да се настављају и моји новинарски чланци,под истим називом,јер се неки догађаји,кроз историју,стално понављају и мало,мало па су поново актуелни,а неки ликови из моје књиге,само настављају да живе и у следећој књизи,док се,сасвим логично дешавају и нови догађаји а појављују се и нови ликови,који или су повезани са онима из прве књиге,или се догоде независно од свега што је било ,не тако давно...

 Празник Видовдан мислим да се празнује од оног Видовдана 1914.године...

 Пронашла сам једну стару књигу,или је то више Новина-Књига,(почех да називам тако ове године часописе,гласнике,који су штампани у виду књиге...)

Add caption

 На предњој страни ,на корици пише:"Нада Српске Голготе",а ова Новина'-Књига,састављена је из радова српских ученика у Француској 1916.,а прикупио и средио Р.Ј.Одавић и касније је штампано у Београду 15.априла 1923.године...После његовог предговора иду кратки,вероватно,изводи из ученичких текстова:"Десио се Сарајевски атентат на Видовдан 1914.године.Погинуо је аустро-угарски престолонаследник.Убица је био Србин,али не из Краљевине Србије.То је спремном непријатељу биo довољан разлог,да Србију за то дело направи одговорном.То је исто као у оној басни,када су на реци пили воду вук и јагње,па јагње платило главом,што је тобож замутило вуку воду.-"Србија је крива!"Тако су онда повикали непријатељи,па и данас још вичу и бране се,видећи у какву су несрећу бацили Европу,знајући да ће за то недело тешко одговарати.

 Nica                                                    Стеван Михајловић"

                                                                     v.р.г.

"У овом општем рату,кад се све брани од милитаризма,немачког и тежње"Draing nach Osten",Србија је била приморана да се лати оружја и да брани своју слободу од далеко већег и надмоћнијег непријатеља.На њу су се прво устремили.Она је имала прва да претрпи силне ударце немачке гвоздене песнице.На њу су се бацили свом жестином,као гладна звер на свој плен,да је униште и смрве,јер им је она стајала на путу и била сметња остварењу њихових планова.

 Nica                                                     Драгиша С.Видић"

"По свом положају Србија се налази на оном великом путу,који спаја Запад са Истоком,Европу са Азијом.Као таква она је велика сметња Германштини,чији су погледи управљени Истоку.Зато се Германи боје уједињених Јужних Словена...Они су поставили мржњу између Србије и Бугара,стварајући тиме још једног противника Србији...

Libourne                                             Aлександар Јовановић

                                                                III.В.(фр.)"

"Српски народ бежи на све стране,гоњен са свих страна.Одакле се једни спасаваху,други тамо притицаху да потраже склониште и заклон,као човек кад се нађе у кући која гори,коју пламен лиже са свих страна,а он ипак јури на све стране по њој,покушавајући да се спасе...

     ?                                         Чедомир В.Марковић

                                                    v.р.г."

Ово су чисти одломци ("уломци"),како их тада називаше наши новинари,писци и ученици (школци) и дословце их преписах и  убацих у моје данашње текстове,па се и сама запањих како је невероватна,скоро идетична данашња,ова болна истинска стварност...Изненадих се и толикој сличности стила мог писања данас,(а пишем сличним стилом још из О.Ш.)говоре људи да је то Библијски стил?А наши школци су писали тим стилом,рецимо 1914,1915,1916,у Француској,осећајући своју Србију,на исти начин као и ја која је доживљавам ,баш овде у ЊОЈ САМОЈ...

 Београд 25.децембар 2012.

  у јутро католичког Божића                       Нада Г.Вукићевић

                                                     (рођена Лукићева-Дринска

                                                          новинар и писац)

                                                       

Одломак из моје књиге:"Србијо моја страдална у Христу Васкрсла"

                           ...Планинци   никад  не  умиру...
Уочи Јовањдана
Богојављење2005.
Б.Башта                                     

Разболела душа им се у планине враћа,лута у маглама,сачекује јутра под звездама,док гасну,плаче сузама радосницама,тражи изгубљене румене зоре и живне на Богојавни Дан,с вечери,уз музику испраћа неке туге,пусти их да долазе и одлазе,као светлости које надиру и нестају у врховима,тамо у висинама.Мајке планинке рађале јунаке,умови им муњама говоре а руке и очи кроте громове...Ћутња им на месечини потраје...
А КОСОВО...? А ЧЕМЕРНО...? У бол испевано,надања су скоро замрла,љубав се уморила...И сузе пресахле,тражимо изворе оне,планинске,наше ране да умијемо...Сневамо нека УСКРСНУЋА.
Станите ветрови!Боли нас песма!
Син и мајка испред Иконе Св.Јована,моле се да пробуде светлост ИКОНСКУ,да их осветли усред таме.
А планина и Стена Црвена ћуте.И град и поље и Старозаветно и све што је реком отишло прошле вечери,враћаху на рађање.А опроштење славише син и мајка;у међузвежђу нађоше се...
Музика је текла шумама и први пут непрестана...
Збогом очају и добро дошло Сунце,новорођено Јованово!Кћери и сестре се окитише зимзеленом.Девојке шетају као нестварне,САМЕ...Као да ни једне руке не знају да грле,као да је љубав на издисају...
Зато сијај Сунце Јовањско усред зиме!

Београд,по Јовањдану 2005г.               Нада-Дринска

Одломак из моје књиге:Срби добровољци

                                                СРБИ   ДОБРОВОЉЦИ

            (Одломак из моје књиге"Србијо моја страдална у Христу Васкрсла)  

...Да се не забораве,Срби Добровољци опет су заслужни Српски Ратни Извештачи,који су и сами били добровољци,(не сви).Тако пронађох у Ратничком Гласнику исписан текст:"Помен Добровољцима палим у Добруџи 1916 године."Када је"освајач поседао последњу стопу слободне Српске земље,а Српски војник прекорачивао праг своје Отаџбине...И тада је Српски борац први пут застао у својој борби,погледао је натраг и болно уздахнуо...Одјек трубе разлегао се даље,дуж Урала,дуж Дунава,преко Црног Мора,преко Руских Степа до Леденог Мора,а од Мора до Урала,од Урала до Бајкала,све до Тихог Океана па и преко Океана,и чуо се глас да је погажена слобода народа,који је у Светском рату први дигао глас за слободу и Уједињење свих Срба,Хрвата и Словенаца...У големој земљи братске Русије сви синови,који беху војни заробљеници,дигоше се Беломе Цару,тада када није било ни једне стопе слободне Српске земље,и мољаху Цара за оружје,да притекну браћи својој у помоћ..."

Цар Николај Други,им услиши молбе и ...Добише оружје...А браћа Руси ,са Чесима им се прикључише као помоћ,те се тако оформи ,на Руском земљишту,Прва Српска Добровољачка Дивизија.Из далеких крајева оне Русије стизали су Добровољци на обалу Црног Мора,у Одесу.Одеса постаде град у коме ће се организовати добровољачки покрети.И када је основан и Четврти Пук,стигли су Српски официри са Крфа,да одмах приступе формирању Прве Српске Добровољачке Дивизије...Руси народ велики,који у себи носи Душу Словенску,широку,сазнаде како Срби,Браћа Словенска,народ онај мали,кочоперно се бране и страдају...Русија не би била Велика да не стаје увек ,на страну"малених и праведних",који само крвљу заливаше огњишта своја,да их крвљу покрију,док се изнова не разгоре...Постојало је веровање,причао ми мој ђед Мика,да ако крв налију преко својих неугашених огњишта,непријатељ се неће усудити,преко те крви да проџара пепео,и своју ватру наложи,ЈЕР СУ НЕКАДА И НЕПРИЈАТЕЉИ ПОШТОВАЛИ ЈУНАКЕ КОЈИ БРАНЕ СВОЈА ОГЊИШТА...

У Одеси је настало велико изнанеђење,откуда то да се Аустро-Угарски војници,Руски заробљеници добровољно јављају да бране Србију???А онда схватише да се ова војска враћа поново на ратиште да се боре као непријатељи Аустро-Угара...Одеса је поздравила Добровољце,а онај јунак Генерал Брусилов,поче да спрема Руску војску,да зада смртни ударац...И стигавши тада у Одесу,виде да га чека Прва Српска Добровољачка Дивизија,која је већ бројала 16.ооо.људи.Био је радознао да види те људе,борце"који сами себи хоће да извојеју права,и који се заносе мишљу о Уједињењу Свих Словена..."Тако остаде записано:"Праштајући се са Добровољцима,захтевао је од њих да се у борбама држе јуначки,а обећао је да ће за најкраће време уништити непријатеља..."Што речено,учињено.Генерал Брусилов сломи главну Аустро-Угарску војну силу за неколико дана и посла у Русију 400 хиљада њихових заробљених војника.Када су Добровољци кренули из Русије,сетио се Цар њих и послао им је телеграм:"ЦАРСКИ ПОЗДРАВ".И пре него се Добровољци укрцаше,тада Руски Генерал Заинчиковски пред фронтом саопшти,како се Цар свих Руса са поздравом прашта са Добровољцима,(Удруженим Јужним Словенима)...
                                                              Нада Лукић-Дринска

                                                        

Између Београда и Завичаја

                         После прошлогодишњег сазнања о...
                             Првом Српском Новинару Истраживачу...
                   
(Одломак из моје књиге"Србијо Моја Страдална у Христу Васкрсла")
  ...У Србији се и онда рађаше новинари и писци,који беху прави родољуби,то није ни чудо,јер се школоваше у тешким временима,као рецимо Коста Н.Костић који је био свестан са колико муке и одрицања је његов отац слао њега од куће да заврши високе школе.Најтужније је што је његов отац умро кад је он био при самом завршетку школовања и што никад није дочекао да са поносом изговори:"Мој син Коста је завршио највише школе..."Коста је Гимназију завршио у Пироту 1895 а 1899.Велику школу(Историјско филолошки одсек)у Београду...
 И није отац Костин дочекао да сазна како је његов Коста положио испит из Опште и Српске историје и све то окнчао 2.ог јануара 1903.Године а затим као "суплент"(служио је као професорски приправник)па најзад као професор Реалке 12.августа 1912. је премештен у Београд...Започео је тада са штампањем у "Делу"да објављује исцрпне али кратке монографије градове које је тада "Србија задобила"под насловом "Наши нови градови"Желео је посебно да испише нешто о њиховој прошлости,посебно кад је била у питању трговина и индустрија...Био је истраживач,новинар и писац...А у његовом рукопису после 1912 и 1913 године су "тековине тих ратова"То је оно ратно и поратно...Костић је битан одмах после тих ратних година...Оно даље није постигао...Тихомир Р.Ђорђевић у Београду октобра 192о.године исписа предговор и додаде Костином наслову "Наши нови градови на Југу..."
Овај одломак не ставих случајно ,јер истражујући по нашој данашњој Србији и прелазећи некад и Њене данашње границе тражећи Србе моје расејане даље од Матичне наше државе,а била сам често са мојим народом и у последњим данима и ноћима ратним,почех да се идентификујем са Првим српским новинарем истраживачем ,(који је логично био и писац)са Нашим Костом Н.Костићем...Покушавам да напред идем ,као што чиних и раније,пуна Наде у бољи живот  јер Србија се буди иако је болно буђење...

У Бајној Вароши далеко од Београда

Она се вратила у Србију  из Француске пре поласка у први разред

Глумиле су испред хотела

Постоји(ако нисте знали)и "Крсни Ход"који је Пут кроз Русију и Србију,а предводи га Кирил и у Ходу иду Молитве и рекоше нам:"Ми нисмо дошли овде са оружјем него са Иконама и Молитвама,ми смо исти народ,ми смо браћа...У Молитви нам се ни језик не разликује..."А Молитва је текла испред Пресветле Богородице...Молитве ме дочекују и у свим нашим градовима у свим нашим малим и великим варошима...У овој сунчаној јесени деца су изашла на Главне улице,пењу се по планинама...
  А планине се све завичајне додирују небом и шумама ...Додирују се још Манастирима и Црквама,ливадама и непрегледном лепотом,додирују се Животом Болом и Песмама и зато је ту битан Опстанак...

Поп Зах.кум Тарабића

Вечита стража

 А Стари нам Наши мудри беху и желеше нам будућност бољу чак је и предвиђаше и чуваше књиге Староставне ,које  на страницама битним отворене чекају да их само прочитамо...
У Београду,октобра 2012.
(по повратку из Завичаја)
                       Нада Лукић-Дринска