Одломак из моје књиге:Срби добровољци

                                                СРБИ   ДОБРОВОЉЦИ

            (Одломак из моје књиге"Србијо моја страдална у Христу Васкрсла)  

...Да се не забораве,Срби Добровољци опет су заслужни Српски Ратни Извештачи,који су и сами били добровољци,(не сви).Тако пронађох у Ратничком Гласнику исписан текст:"Помен Добровољцима палим у Добруџи 1916 године."Када је"освајач поседао последњу стопу слободне Српске земље,а Српски војник прекорачивао праг своје Отаџбине...И тада је Српски борац први пут застао у својој борби,погледао је натраг и болно уздахнуо...Одјек трубе разлегао се даље,дуж Урала,дуж Дунава,преко Црног Мора,преко Руских Степа до Леденог Мора,а од Мора до Урала,од Урала до Бајкала,све до Тихог Океана па и преко Океана,и чуо се глас да је погажена слобода народа,који је у Светском рату први дигао глас за слободу и Уједињење свих Срба,Хрвата и Словенаца...У големој земљи братске Русије сви синови,који беху војни заробљеници,дигоше се Беломе Цару,тада када није било ни једне стопе слободне Српске земље,и мољаху Цара за оружје,да притекну браћи својој у помоћ..."

Цар Николај Други,им услиши молбе и ...Добише оружје...А браћа Руси ,са Чесима им се прикључише као помоћ,те се тако оформи ,на Руском земљишту,Прва Српска Добровољачка Дивизија.Из далеких крајева оне Русије стизали су Добровољци на обалу Црног Мора,у Одесу.Одеса постаде град у коме ће се организовати добровољачки покрети.И када је основан и Четврти Пук,стигли су Српски официри са Крфа,да одмах приступе формирању Прве Српске Добровољачке Дивизије...Руси народ велики,који у себи носи Душу Словенску,широку,сазнаде како Срби,Браћа Словенска,народ онај мали,кочоперно се бране и страдају...Русија не би била Велика да не стаје увек ,на страну"малених и праведних",који само крвљу заливаше огњишта своја,да их крвљу покрију,док се изнова не разгоре...Постојало је веровање,причао ми мој ђед Мика,да ако крв налију преко својих неугашених огњишта,непријатељ се неће усудити,преко те крви да проџара пепео,и своју ватру наложи,ЈЕР СУ НЕКАДА И НЕПРИЈАТЕЉИ ПОШТОВАЛИ ЈУНАКЕ КОЈИ БРАНЕ СВОЈА ОГЊИШТА...

У Одеси је настало велико изнанеђење,откуда то да се Аустро-Угарски војници,Руски заробљеници добровољно јављају да бране Србију???А онда схватише да се ова војска враћа поново на ратиште да се боре као непријатељи Аустро-Угара...Одеса је поздравила Добровољце,а онај јунак Генерал Брусилов,поче да спрема Руску војску,да зада смртни ударац...И стигавши тада у Одесу,виде да га чека Прва Српска Добровољачка Дивизија,која је већ бројала 16.ооо.људи.Био је радознао да види те људе,борце"који сами себи хоће да извојеју права,и који се заносе мишљу о Уједињењу Свих Словена..."Тако остаде записано:"Праштајући се са Добровољцима,захтевао је од њих да се у борбама држе јуначки,а обећао је да ће за најкраће време уништити непријатеља..."Што речено,учињено.Генерал Брусилов сломи главну Аустро-Угарску војну силу за неколико дана и посла у Русију 400 хиљада њихових заробљених војника.Када су Добровољци кренули из Русије,сетио се Цар њих и послао им је телеграм:"ЦАРСКИ ПОЗДРАВ".И пре него се Добровољци укрцаше,тада Руски Генерал Заинчиковски пред фронтом саопшти,како се Цар свих Руса са поздравом прашта са Добровољцима,(Удруженим Јужним Словенима)...
                                                              Нада Лукић-Дринска