После прошлогодишњег сазнања о...
Првом Српском Новинару Истраживачу...
(Одломак из моје књиге"Србијо Моја Страдална у Христу Васкрсла")
...У Србији се и онда рађаше новинари и писци,који беху прави родољуби,то није ни чудо,јер се школоваше у тешким временима,као рецимо Коста Н.Костић који је био свестан са колико муке и одрицања је његов отац слао њега од куће да заврши високе школе.Најтужније је што је његов отац умро кад је он био при самом завршетку школовања и што никад није дочекао да са поносом изговори:"Мој син Коста је завршио највише школе..."Коста је Гимназију завршио у Пироту 1895 а 1899.Велику школу(Историјско филолошки одсек)у Београду...
И није отац Костин дочекао да сазна како је његов Коста положио испит из Опште и Српске историје и све то окнчао 2.ог јануара 1903.Године а затим као "суплент"(служио је као професорски приправник)па најзад као професор Реалке 12.августа 1912. је премештен у Београд...Започео је тада са штампањем у "Делу"да објављује исцрпне али кратке монографије градове које је тада "Србија задобила"под насловом "Наши нови градови"Желео је посебно да испише нешто о њиховој прошлости,посебно кад је била у питању трговина и индустрија...Био је истраживач,новинар и писац...А у његовом рукопису после 1912 и 1913 године су "тековине тих ратова"То је оно ратно и поратно...Костић је битан одмах после тих ратних година...Оно даље није постигао...Тихомир Р.Ђорђевић у Београду октобра 192о.године исписа предговор и додаде Костином наслову "Наши нови градови на Југу..."
Овај одломак не ставих случајно ,јер истражујући по нашој данашњој Србији и прелазећи некад и Њене данашње границе тражећи Србе моје расејане даље од Матичне наше државе,а била сам често са мојим народом и у последњим данима и ноћима ратним,почех да се идентификујем са Првим српским новинарем истраживачем ,(који је логично био и писац)са Нашим Костом Н.Костићем...Покушавам да напред идем ,као што чиних и раније,пуна Наде у бољи живот јер Србија се буди иако је болно буђење...
Постоји(ако нисте знали)и "Крсни Ход"који је Пут кроз Русију и Србију,а предводи га Кирил и у Ходу иду Молитве и рекоше нам:"Ми нисмо дошли овде са оружјем него са Иконама и Молитвама,ми смо исти народ,ми смо браћа...У Молитви нам се ни језик не разликује..."А Молитва је текла испред Пресветле Богородице...Молитве ме дочекују и у свим нашим градовима у свим нашим малим и великим варошима...У овој сунчаној јесени деца су изашла на Главне улице,пењу се по планинама...
А планине се све завичајне додирују небом и шумама ...Додирују се још Манастирима и Црквама,ливадама и непрегледном лепотом,додирују се Животом Болом и Песмама и зато је ту битан Опстанак...
А Стари нам Наши мудри беху и желеше нам будућност бољу чак је и предвиђаше и чуваше књиге Староставне ,које на страницама битним отворене чекају да их само прочитамо...
У Београду,октобра 2012.
(по повратку из Завичаја)
Нада Лукић-Дринска
Првом Српском Новинару Истраживачу...
(Одломак из моје књиге"Србијо Моја Страдална у Христу Васкрсла")
...У Србији се и онда рађаше новинари и писци,који беху прави родољуби,то није ни чудо,јер се школоваше у тешким временима,као рецимо Коста Н.Костић који је био свестан са колико муке и одрицања је његов отац слао њега од куће да заврши високе школе.Најтужније је што је његов отац умро кад је он био при самом завршетку школовања и што никад није дочекао да са поносом изговори:"Мој син Коста је завршио највише школе..."Коста је Гимназију завршио у Пироту 1895 а 1899.Велику школу(Историјско филолошки одсек)у Београду...
И није отац Костин дочекао да сазна како је његов Коста положио испит из Опште и Српске историје и све то окнчао 2.ог јануара 1903.Године а затим као "суплент"(служио је као професорски приправник)па најзад као професор Реалке 12.августа 1912. је премештен у Београд...Започео је тада са штампањем у "Делу"да објављује исцрпне али кратке монографије градове које је тада "Србија задобила"под насловом "Наши нови градови"Желео је посебно да испише нешто о њиховој прошлости,посебно кад је била у питању трговина и индустрија...Био је истраживач,новинар и писац...А у његовом рукопису после 1912 и 1913 године су "тековине тих ратова"То је оно ратно и поратно...Костић је битан одмах после тих ратних година...Оно даље није постигао...Тихомир Р.Ђорђевић у Београду октобра 192о.године исписа предговор и додаде Костином наслову "Наши нови градови на Југу..."
Овај одломак не ставих случајно ,јер истражујући по нашој данашњој Србији и прелазећи некад и Њене данашње границе тражећи Србе моје расејане даље од Матичне наше државе,а била сам често са мојим народом и у последњим данима и ноћима ратним,почех да се идентификујем са Првим српским новинарем истраживачем ,(који је логично био и писац)са Нашим Костом Н.Костићем...Покушавам да напред идем ,као што чиних и раније,пуна Наде у бољи живот јер Србија се буди иако је болно буђење...
 |
| У Бајној Вароши далеко од Београда |
 |
| Она се вратила у Србију из Француске пре поласка у први разред |
 |
| Глумиле су испред хотела |
А планине се све завичајне додирују небом и шумама ...Додирују се још Манастирима и Црквама,ливадама и непрегледном лепотом,додирују се Животом Болом и Песмама и зато је ту битан Опстанак...
 |
| Поп Зах.кум Тарабића |
 |
| Вечита стража |
У Београду,октобра 2012.
(по повратку из Завичаја)
Нада Лукић-Дринска
Нема коментара:
Постави коментар