среда, 17. октобар 2012.

Јесен у Београду,и посебно...лето 2012...

                   Јесен је и у Србији и у Београду-Лето 2012
У Кући Јокановића у Ужицу,Зоран Јанчић(историчар уметности)и Милодарка Ђајић-Коковић(етнолог)који су тамо од отварања па све до 2010.лета,и данас радују се посети новинара или ретких посетилаца,јер кућа стара околину и прилаз запуштен има,а људи се боре да одрже своје куће и породице и да зараде за основне животне намирнице...Србија је оробљена,пуста али не мири се народ овај са често,ружном стварношћу,траже људи ,понекад без речи,поуке у времену ранијем,стану испред портрета својих,Предака...А Они као да причају,очи им као живе,јер портрет Захарија Захарића(који беше кум Тарабићима
а старешина Цркве у Кремнима)сликао је тадашњи познати 
сликар Димитрије Посниковић 1854.године...Други портрет
Златиборца,Милоша Лојанице,трговца,сликао истоимени уметник,отприлике исте године...
За одржавање Куће Јокановића и чување уметничких дела и
Трговац Златиборац

Поп Захарије Захарић
отимање историје од заборава,заслужни су углавном Зоран и Милодарка...Али лета 2010-тог су "добили ногу"(вели Зоран) и сада су распоређени у зграде Музеја,али нису ни тамо стално,уствари ни једном од њих двоје није јасно,зашто и ко им одреди "честу шетњу"између Музеја и Куће Јокановића,а не знају ни зашто их понекад замењује у старој кући унука +Заге Никитовић(која је била наш професор хемије у Ужичкој Гимназији)...


 Причу истиниту о данашњем Ужицу исприча ми Мира Милутиновић(род смо по нашим мајкама)...Али смо део поподнева провеле на обали Ђетиње (обала је у самом брду)на тераси ресторана који се зове:Моја Река...На менију је писало:"Живот многе воде учини незаборавним,али увек остаје најлепша,Она поред које смо одрасли и постали људи.Само Она је Моја Река..."
  Ужице ,октобар 2012.                          
             У Београду између Дорћола и Ресавске улице


Понекад купујем себи цвеће на "Бајлонијевој Пијаци"(тако је некад називаху).А у недељу се дружих са једном млађом новинарком на Броду,била су и њена деца,а Милена (такође
новинар)придружи нам се ...
                    Среда у Ресавској 28.у 11 часова
Драгана 


Унука Петрова
Среда је наш дан ...Ветерани-Новинари...Увек се радујем свакој среди,поготову када се враћам са пута.Знам да Драгана(наша председница)има спреман план за цео месец а и за следећи...Овог месеца идемо  у Позориште у Земуну...Волим балет...
 Београд,још увек октобар 2012.               Нада-Дринска



Нема коментара:

Постави коментар