СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ...

ЗАХВАЛНИЦА

                  Србија и  Београд  у  Сретању  Господњем

Обистини се она жеља народа нашег да се Помирење догоди,у нама самима,са Господом Богом,па да се и околини људској потом окренемо,да руке раширимо,и све оне ближње загрлимо,који Србију љубе и у њој живот заједнички планирају...У Старом Граду свечана
тишина и радости има због Празника,туга застаде пред сећањима,кад
се славило Сретење и помињали јунаци,независно од Ратова у којима
за Србију погибоше или рањени у домове се своје вратише...Овог Сретења у Београду,у Конаку Кнегиње Љубице,за оне необавештене,
у близини Саборне Цркве,у Подне упаљена би свећа славска и поред Ње
украшен Колач Славски,а постављено би и Жито и Вино...И ту се онда сабраше Београђани и Домаћин Славе(Председник Друштва за неговање традиција Ослободилачких ратова Србије до 1918),Г-дин Драгољуб Јуришић,Представници Свештенства Српске Православне Цркве и чланови Клуба Генерала и Адмирала(који су у предходном временском периоду протерани из Ратничког Дома,или како га називају "Дом војске").Поред Генерала у пензији г-дина Војводића,присуствовао је и Генерал у пензији г-дин Ђошан који као директни учесник у Последњем Рату исписа већ три књиге о истинитим догађајима...

Беседа Владике Андреја

Сечење Славског Колача протече у свечаној тишини и би скромна беседа Црквеног Великодостојника Владике Андреја,који ће касније прилазити гостима и благослов поделити и појединачно и свима...Догоди се уручење диплома и захвалница од стране Друштва за неговање традиција,људима који помажу опстанак овог Друштва...
А испред Клуба Генерала и Адмирала,Генерал у пензији г-дин Војводић предаде Председнику Друштва Захвалницу,за Све,што раније,и данас учини да се СРЕТНУ ОВДЕ:НАРОД СРБИЈЕ,Представници Вере Православне,Бранитељи Отаџбине и Чувари Традиције...

Сечење Славског Колача

Генерал у пензији г-дин Војводић

Простор у коме је Кнегиња Љубица правила пријеме

Пре подне 

УОЧИ СВ-НИКОЛЕ-Београд

                                      А требало је да дође Помирење?

Срби у Србији више немају странце за непријатеље...Враћају се уназад па се деле...Траже усред Београда присталице да их подрже у оној подели од раније!!!Не питају народ да ли ће Србију раскомадану да им остане?Како не виде да је народ уморан,а већ су оматорили и није им раније сметало да се баве као историчари или научници друге врсте,неким поделама међу самим Србима...Ево примера како не треба чинити...

                        У Београду у Француској 7.Уочи Св.Николе

Г-ђа Мила Михаиловић стиже из Италије и донесе књигу:"Југославија од 1941-1943".

Књига се базира искључиво на истраженим италијанским документима,а Господа,старији српски научници говорише са толико поштовања,према "веродостојности италијанских војних докумената..."

 Нико не помену,да је Италија кренула у Други Светски рат под својим вођом Мусолинијем,и да је предходно преко свог вође склопила Пакт са нацистичким вођом (немачким)Хитлером...И да се ондашња Немачка може поредити са данашњом Америком,у којој још увек постоје,остаци пребеглих Хитлерових нациста).Многи историчари и истраживачи су свесни данас,да је ово III Светски Рат,који води Немачка из Америке,преко својих дичних потомака и да Србији никад није опростила она ДВА рата изгубљена...

 Г-ђа Михаиловић дође додуше,до неких истина,да су неки италијански војници поступали човечније према Србима,него Немци(што ни до сада није било непознато...Али би толико хвале за Италијане,као да су били ,малтене наши ослободиоци,а не да су напали заједно са Немцима,да освоје велики део Словеначког приморја,(што истражих у нашим документима у архивима приморским,који су остали још од Краљевине Срба,Хрвата и Словенаца)...Г-ђа Михаиловић исписа истину тешку о страдању нашег народа од усташа,али помену неке Србе (комунисте)који су били малтене кољачи српске деце као усташе...Али ја не бих да се мешам у њен истражни рад у Црној Гори и повезано са Италијом,јер надам се да она има за то довољно аргумената...Мислим само да би требало такве ствари расправљати у Црној Гори и у Италији,а ми у Србији немамо,овог тренутка ни пара ни времена за то!!!

Београд ноћу на измаку децембар,лето 2012...

...А посебно нам ја сада битно Косово и Метохија и да земљу своју опоравимо а бито нам је и у години што долази,сједињавање са Руским народом и са нашом Русијом...

                Руски Добровољац из овог рата

Скоро сам упознала Роберта из Русије,са Повезом на једном Оку...Сретох га у фондацији за Свеопште Православље (свих православних земаља),код Наталије,оне дивне Рускиње...Руски  Добровољац у Србији(на К и М)изгуби у борби једно око,и настави да се бори са само једним оком,а рече да је Он и Русију бранио код нас,на Косову и Метохији...Нису га разумели...А ја,не само да сам га разумела.већ сам и Богу била захвална,што сретох младог Једнооког Јунака,(ког мајка рађа једном у стотинама година).

БОЈ на Косову

Стари Србин у Цркви Св.Сава у Копру

                                                                    nadadrinska.blogspot.com