СКОР

                Петроварадин-Тврђава           Нови Сад 25.05.2013.

Речи Добродошлице титрале су у ваздуху...Овако је почело сретање на кули испод сата...

Весела лица...Били смо задовољни дочеком од срца...Мандолина је "шетала"заједно са нама Тврђавом уоколо.После изговорене Добродошлице Председник СКОР-а Игор Станковић је "примао поклоне"...

Поклони СКОР-у биле су слике насликане у колонији,књиге послате из других градова Србије са Жељом да постану чланови СКОР-а и музички ЦД,са ѕвуцима мандолине и пиће домаће из Смедерева...И... 

А ми смо добили Билтен СКОР-а "Трагом Душе"и даме су добиле РУЖЕ...Још увек мирише она ружа у Београду...Било је доста младих песника и писаца али се ни старији нису постидели,сакупљена беше на Тврђави,само једна Душа-БЕЗВРЕМЕНА... 

Било је неколицина наших песника из расејања и наша Рускиња Станислава Разумовскаја која пише о Србији истине с љубављу... 

Дара песникиња ,избегла из Пећи са Косова и Метохије,која роди 6(шесторо деце)и даље пише песме,које дишу надом да ће се једном вратити на своје вековно Огњиште,и зато смо ми писци песници и новинари имали и тематски текст да напишемо ;"Затвореник Наде"и зато ми нисмо писали,јуче на Петроварадинској Тврђави ни о болу који нас боли годинама,само смо помињали неправде које ћемо избрисати кроз надања наша,којима се заклесмо Србији и Небу изнад Дунава и Свим српским светим рекама и Свим Бистрицама на Косову и Метохији...

Дунав је мислим заћутао да ослушне,а и иначе се притајио дана овог сунчаног,иако су многи били скоро сигурни да ће нас омести киша...

Дунав који и на фотографији делује утишано,био је сведок нашег дружења...И слушао је Дунав стихове и приче истините из којих је провејавала НАДА...Лепо нас дочека Дунав испод Петроварадинске Тврђаве...

                  Нада Дринск

 Будућа чланица и стари члан СКОР-а...

Било је у Србији у Новом Саду...

25.мај.2013.

СКОР               Н.Дринска  

ФЕСТИВАЛ ДЕЧИЈЕ ПОЕЗИЈЕ 2 ДЕО...

                                                                     У Београду
                                                             Раковица-29.март2013.
                    МАЛИ   ПОБЕДНИК

Анђела Павловић је освојила треће место,и не само она,било је још младих песника који су освојили треће место(више њих).Њена песма о Николи Тесли беше и раније запажена...Из групе старијих ,говорили су још стихове: Ања,Ксенија,Огњен и  како рече стари песник дечији:"СВИ ВИ који сте ушли у Финале сматрајте се Победницима..."Тако је и било,осетило се то по одушевљењу у сали и по аплаузу...

            Браћа се радују

Анђелу је на фестивал допратио старији брат Никола,а као подршка дођоше њене другарице и наставнице из школе "Петар Кочић"из Земуна...Али са Софијом Филиповић је дошао само њен брат близанац-Лазар...Када је Софија прошла он је сав узбуђен понављао:"Боже што сам ја срећан!Баш сам срећан!"

 Сви финалисти заједно на фестивалу дечије поезије у Београду....А Песник дечији Љубивоје Ршумовић у паузи са најмлађим шахистима...              Догодила се поезија,игра и песма,могло се чути од старијих:"Ово су најлепши лирски пупољци..."Ево ово је сада идеја,да ускоро у СКОР-у (Савезу књижевника у Отаџбини и Расејању"заживи наш песнички и музички и сликарски подмладак...
Тако нећемо само ми старији 
имати везу са нашим људима  него и наша деца...
nadadrinska@blogspot.com

ФЕСТИВАЛ ДЕЧИЈЕ ПОЕЗИЈЕ

1. У Београду29.03.2013.                                                   МАЛИ ПОБЕДНИК (МАЛИ ПОБЕДНИЦИ)

Био је то назив овог Фестивала а ја бих записала,на самом почетку,реченицу из песме једног од 52-је финалиста који су стигли до овог од почетног броја 1.000.-учесника,а радова је било предато око 770;"Понекад не схватамо зашто сви нису као ми?"

  Фестивал дечије поезије се одржавао у Раковици код Београда,у Културном центру ,недалеко од Општине Раковица...Најављени су на самом почетку чланови жирија,стари,искусни дечији песници:

      1.Тоде Николетић

       2.Слободан Станишић

       3.Мирослав Кокошар

Финалисти су били подељени у две групе,једну су чинили они млађи од 1-4 разреда,а другу од 5-8 разреда...

Дечији песник Љубивоје Ршумовић,није само песник за децу,него и посебан дечији"шаљивџија"који и сам себе представи као,цитирам га"Ред је да вам добар дан и добродошлицу,пожели ОТВАРАЧ..."Говорио је да све своје песме зна напамет,али да у руци увек држи књигу,не случајно...Рече да и он користи компјутер,али ипак и помену да компјутер не може победити књигу,јер компјутер је стар око тридесетак година,а књига докле се дошло у истраживању,око 2500.Година...И препоручи:"Свака година треба да буде година књиге...Људи више не живе у бризи...Књига главу чува,шубара је квари..."

  Химну фестивала отпева и "одигра",као мали неки рокер...

                   "СЕТИТЕ СЕ КАД СТЕ БИЛИ МАЛИ..."

 Матеја Бокан-У свим школама знају за Њега      А балерине су изазвале посебан аплауз...

А она је казивала своје стихове

Говорио је своју поезију:Бошко Билић,па Катарина из V2 своју

песму -Љубав-,па друга Катарина песму -Мама-.

                                                                           

.Наставак следи    nadadrinska.blogspot.com   

НЕ ЗАБОРАВИМО!

           И ПОСЛЕ 14.Година од Агресије НАТО-а
             Београдски Форум за Свет Равноправних
              Клуб Генерала и Адмирала Србије
               СУБНОР
Подсећање на прошлогодишње одржавање...
-Било је 23-24-тог марта 2012.у Сава Центру.

Записах тада да је прво одржана Комеморативна Седница.Потом су се чули у један спојени гласови Хора"Св.Димитрије",којим је дириговао а уједно био и уметнички директор...Звучало је као да дође из славног оног времена:-Говоре гробови ратника

               -Знаш ли одакле си сине

               -Ај ово је Србија

               -Крај Дрине са цветних ливада...

Г-дин Живадин Јовановић је са посебним уважавањем поздравио Његову Екселенцију,Г-дина Конузина,па онда редом представнике свих Амбасада,који од раније дају подршку Србији,па Чешку Републику који дођоше испред Организације "Војници против рата",представнике Расејања Нашег и Представнике КиМ.Само се говорило о Агресији против Србије,која је настављана под разним притисцима,све до данашњих дана,речено је да више не желе ни да се "прикрију",да се Резолуција 1244...На тај документ се више,данас позивају чланови УМНИК-а,него Влада Србије...Срби су и даље тучени,претучени и опкољени бодљикавом жицом...Ова политика наметнута је од Западних сила...Намеравају да нам из Приштине доведу Албанце у Кос.Митровицу...Да ли се сећате упозорења Арчибалда Рајса???Десиће се зло кад Срби ћушну ногом пријатеље,а непријатеље узму за пријатеље...Власт је дужна да верује народу и између избора...Треба се вратити осведоченим пријатељима..."Г-дин Владислав Јовановић је говорио:"СФРЈ је избрисана из Европе и поред лојалности више од половине њених грађана...Остаде сама Србија на тапету...Сву кривицу за  све што се збило,превалише на Србију и српски народ...Ушли смо у преговоре са ЕУ,а већ и јавно у Савез са НАТО-м...Било је да се одлучимо за ЕУ или за КиМ,а отимачина КиМ се ипак дешава...Говоре они,бесмислено:-ЕУ нема алтернативу...А то је стављање Србије на куку са које се нећемо скидати...На акцију Западних Сила о одузимању КиМ,морали би одговорити једино-НЕ..."

         "ИСТОРИЈА  СЕ УБРЗАВА"

Али НЕ ЗАБОРАВИМО...Ако их не спомињемо,невину нашу децу,коју сваког дана убише по једно,тачно 78.колико је дана трајало ,бомбама у мету,у црну ону Мету...И остале НАШЕ НЕВИНЕ морамо памтити,јер ће се зло поново вратити...

 Београд,Сава Центар,

и овог Лета 2013.23-24.Март

  Г-дин Живадин Јовановић је поново домаћин и најави прво,председника СУБНОР-а Србије г-дина Зечевића,који је одмах говорио о непознаницама,о томе како архиви дуго неће бити отворени...

    "Није спорно да је извршен геноцид над српским народом...Није спорно,да им народ Србије није потребан,него само њена територија...Живимо под притиском и уценама...Министар Вук Драшковић(тадашњи),потписао мје са НАТОМ Споразум,који је далеко неповољнији и од оног који је потписала Краљевина Југославија...Постаје нормално оно сто је некад било незамисливо...Земља је разорена корупцијом и криминалом...Ипак,била је Србија и у тежим ситуацијама,али само код народа треба стећи поверење...Било је замишљено да се Албанци шире и у Србију и у Македонију и у Црну Гору и да направе Велику Албанију...Они заводе нов Светски Шпредак без одобрења УН.Рат против Србије и Срба још није завршен..."Студенти Правног факултета и факултета Политичких Наука,кренуше да положе руже ...Колона студентска кретала се Ташмајданским парком и изазва дивљење старијих...Коме то наши невини беху криви и ЗАШТО???

  Генерал Спасоје Смиљанић,Командант ваздухопловне одбране,директни учесник,током Агресије НАТО-а,коначно нам разби дилеме зашто није довољно говорити "Бомбардовање"јер:"Њихов злочин учињен над недужним становништвом је...Бомбардовање са Вишедимензионалном Агресијом...Била је то Агресија са којом је дискредитовано Међународно право... " Ову годину Запамтићемо по Младима који на своја леђа добровољно прихватише сваку одговорност у будућности да не дозволе заборав у Србији...То је оно Млади-Младима и Старима у Србији...То је оно што стоји на Ушћу у Београду,где ће се идуће Године упалити,ако Бог да Она Вечита Ватра и како на споменику стоји записано нашег песника Бранка Миљковића:
                   "  ДОМОВИНИ

И КАДА БИ МЕ УБИЛИ ВОЛИМ ТЕ!!!
                                       Нада Вукићевић(Нада Лукић-Дринска)
У Београду
23-24.марта Лета
Лета 2013.

                                                             
    

СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ...

ЗАХВАЛНИЦА

                  Србија и  Београд  у  Сретању  Господњем

Обистини се она жеља народа нашег да се Помирење догоди,у нама самима,са Господом Богом,па да се и околини људској потом окренемо,да руке раширимо,и све оне ближње загрлимо,који Србију љубе и у њој живот заједнички планирају...У Старом Граду свечана
тишина и радости има због Празника,туга застаде пред сећањима,кад
се славило Сретење и помињали јунаци,независно од Ратова у којима
за Србију погибоше или рањени у домове се своје вратише...Овог Сретења у Београду,у Конаку Кнегиње Љубице,за оне необавештене,
у близини Саборне Цркве,у Подне упаљена би свећа славска и поред Ње
украшен Колач Славски,а постављено би и Жито и Вино...И ту се онда сабраше Београђани и Домаћин Славе(Председник Друштва за неговање традиција Ослободилачких ратова Србије до 1918),Г-дин Драгољуб Јуришић,Представници Свештенства Српске Православне Цркве и чланови Клуба Генерала и Адмирала(који су у предходном временском периоду протерани из Ратничког Дома,или како га називају "Дом војске").Поред Генерала у пензији г-дина Војводића,присуствовао је и Генерал у пензији г-дин Ђошан који као директни учесник у Последњем Рату исписа већ три књиге о истинитим догађајима...

Беседа Владике Андреја

Сечење Славског Колача протече у свечаној тишини и би скромна беседа Црквеног Великодостојника Владике Андреја,који ће касније прилазити гостима и благослов поделити и појединачно и свима...Догоди се уручење диплома и захвалница од стране Друштва за неговање традиција,људима који помажу опстанак овог Друштва...
А испред Клуба Генерала и Адмирала,Генерал у пензији г-дин Војводић предаде Председнику Друштва Захвалницу,за Све,што раније,и данас учини да се СРЕТНУ ОВДЕ:НАРОД СРБИЈЕ,Представници Вере Православне,Бранитељи Отаџбине и Чувари Традиције...

Сечење Славског Колача

Генерал у пензији г-дин Војводић

Простор у коме је Кнегиња Љубица правила пријеме

Пре подне 

Одломак из моје књиге:"Србијо моја страдална у Христу Васкрсла"

                           ...Планинци   никад  не  умиру...
Уочи Јовањдана
Богојављење2005.
Б.Башта                                     

Разболела душа им се у планине враћа,лута у маглама,сачекује јутра под звездама,док гасну,плаче сузама радосницама,тражи изгубљене румене зоре и живне на Богојавни Дан,с вечери,уз музику испраћа неке туге,пусти их да долазе и одлазе,као светлости које надиру и нестају у врховима,тамо у висинама.Мајке планинке рађале јунаке,умови им муњама говоре а руке и очи кроте громове...Ћутња им на месечини потраје...
А КОСОВО...? А ЧЕМЕРНО...? У бол испевано,надања су скоро замрла,љубав се уморила...И сузе пресахле,тражимо изворе оне,планинске,наше ране да умијемо...Сневамо нека УСКРСНУЋА.
Станите ветрови!Боли нас песма!
Син и мајка испред Иконе Св.Јована,моле се да пробуде светлост ИКОНСКУ,да их осветли усред таме.
А планина и Стена Црвена ћуте.И град и поље и Старозаветно и све што је реком отишло прошле вечери,враћаху на рађање.А опроштење славише син и мајка;у међузвежђу нађоше се...
Музика је текла шумама и први пут непрестана...
Збогом очају и добро дошло Сунце,новорођено Јованово!Кћери и сестре се окитише зимзеленом.Девојке шетају као нестварне,САМЕ...Као да ни једне руке не знају да грле,као да је љубав на издисају...
Зато сијај Сунце Јовањско усред зиме!

Београд,по Јовањдану 2005г.               Нада-Дринска

Требало је да будем учесник Сабора...

                      ....    ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ У СРБИЈИ 

Десило се да народ "оживи"и да добије жељу да се окупи,да нешто учини,јер дуго само у малим групама,или појединачно,чине се покушаји,да се заустави пропадање Србије...Наиме ја већ неких година делујем као самостални новинар,истраживач,истовремено сам писац,написах једну књигу:"Србијо моја страдална у Христу Васкрсла"...Она се сложи сама од мојих необјављених и објављених  текстова.Прошле године би проглашена за историјски значајну,a прва је књига која се подједнако налази и у Црквеним и Манастирским и Државним Библиотекама...Промовисана је и прошле и ове године на Сајму књига,али су били оба пута покушаји да не буде промовисана...У њој су истине и О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ и о Републици Српској,моји записи са терена,које још не пуштају јавно да се читају...На сабору сам културно одбијена,када сам покушала да учествујем у Програму или на крају Програма...Реч су имали дивни људи,као што је наш Владислав Јовановић(бивши амбасадор оне наше заједничке Југославије),кога и лично познајем,а заједно је учио Дипломатске школе,са мојим ујаком Добрисавом Веизовићем...И Он је био Амбасадор,(нажалост није више међу живима).Завршио је свој последњи амбасадорски посао у Бечу,пре бомбардовања Србије.Вратио се за Београд,(иако је могао да сачека у Бечу крај бомбардовања.)Вратио се да буде уз свој народ...Али Његово срце није издржало неправду која је почела да се чини Србији...Сећам се да смо,док су бомбе над Београдом падале,покушали да водимо неке разговоре,који су прекидани оном страшном грмљавином и онда смо знали да и заћутимо и да сачекамо мало Тишине да наставимо разговор...
На овом је Сабору Г-дин Јовановић изговорио најбитније речи и обећао помоћ(ако није већ касно),помињући нашу ТАПИЈУ,којом можемо да докажемо да је КиМ у саставу Србије и да никаква ЕУ не може доносити одлуке у име Србије,нити постављати границе унутар Србије...На Сабору се нађоше још увек "Срби и Српкиње"као Мила Алечковић,која диже глас,не стидћи се да понавља:"Ми смо се борили".А који то ми?Госпођа Алечковић је и раније имала свој пословни простор у Београду,и не знам од када она одлази,толико на Космет,када сама рече да је провела 30.година у иностранству.
У којим то она школама предаје као лекар?Мислим да је грех био што не пустише уместо ње,неку мајку и још неког преживелог борца,као претходно Ветерана,који је рођен у Београду,а војевао на КиМ и ратни инвалид постаде...
Иначе морам да се обрадујем толиком одазиву,свих организација,који су представници патриотских и завичајних Удружења...Било их је преко 20.(да их сада не набрајам,јер су њихова имена већ позната и објављена већ раније).
Циљ ОВЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ је био подршка Влади Републике Србије,а тема једина је била:"Космет у Србији,следствено Уставу."
На велико задовољство донешена је Деклерација,из које цитирам најбитнију тачку:-Србија је међународно призната држава,оснивач и редовна чланица Уједињених Нација,а Косово и Метохија су у саставу Србије и проблеми њене тужне покрајине су унутрашња ствар Републике Србије...
По један примерак Декларације је прослеђен:УНМИКУ,КФОР-у,АМБАСАДАМА СА СЕДИШТЕМ У СРБИЈИ,Генералном Секретару(Г-Бан-Ки Муну,)Председнику Генералне Скупштине УН.г.Вуку Јеремићу,Председнику Републике Србије,Министарству Иностраних Послова Реп.Србије и Кацеларији за Косово и Метохију...
Било је у Београду
17.новембра 2012.                 nadadrinska.blogspot.com

                                        Nada Vukicevic-Drinska