Злати-бор и Тара и Златар

Претпоставља се да је давно стајао дуго један бор на ветрометини усамљен негде при врху данашње планине Златибор. Та старина од бора одолевала је ветровима планинским, и олујама и кишама и снеговима и деловао је сам онако као сам човек, или сам сликар сада већ почивши наш Божидар-Божо Ковачевић, или се можда Божо роди касније, пошто тај бор нестаде, па се створи и оматори један други бор у његовом времену, који је растао и старио заједно са Божом сликаром. У зору наслика сликар један сунчев зрак који се проби пре Сунца кроз облаке који су се над планином гомилали пре него се десише снегови. Тако, можда, не зна се сасвим сигурно ко први изговори "златни бор" посматрајући га обасјаног чудном јутарњом светлошћу. Тако неко одлучи да се планина назове Златибор, јер увек има један, на Златибору, усамљен бор који сија да покаже маглама да се склоне од његових грана и често сија и ноћу обасјан Месечевом светлошћу, као онај светионик на мору, да путницима осветли пут.

Путовали смо Божо и ја возом, зима је била, и провејавао је снег и стигосмо до вароши ужичке на изложбу која се одржавала често у Ужицу да би се показале и слике, не само старијих сликара, него и младих талентованих међу којима су ове зиме биле и слике Божине ћерке Славенке. На њеним сликама брдо, па пут, ипак сличан очевом, јер не престаје, Славенкине куће "које лете", заједно помешане, да се у "лету" не погубе...

Отац Божо говори: "То је њена измаштана поетика..." Прича ми како ће да направи бијенале српског пејзаштва. Већ размишљам, гледајући оно небо плаветно, како ћу да упознам сликара тарског и златиборског, да учине да две планине остану вечито "загрљене", на сликама, у пејзажима, у зимским ноћима, док путују у непознато, а ипак се кући враћају...У НАРОДУ НАШЕМ ГОВОРЕ како постоје ТРОРОГЕ планине: Златибор , Тара и Златар.Можда се то "Златибор и Тара грле шумама и тако родише Златар..."

Присећам се био је април 2003. године, после годину дана, Ужичани поново у јединој кући дрвеној у Београду, сликара златиборског Божидара-Боже Ковачевића, стоји Она горе на Видиковцу, као да је Он наслика, па учини истинитом... Те вечери поезија се разли између Божиних акварела и цртежа његове унуке Ане. Вечерас, унука Нада (која само две и по године има) користи боје, црта нешто бојама.
А ово вече, препуно нових слика из незаборављеног Златибора, на сан личи, на снове међу сликама. На аутопортретима сликаревим, изражене очи, широм отворене, застале у ишчекивању оног тамо људскијег, што далеко пре свих загледаше. После, у ноћи, идући Београдом, чинило ми се да ме ветар оним падинама однесе, стајала сам пред једном кућом, оне камене степенице са стране, кућа дрвена, знала сам да врата нису закључана... Зачуше се звона вечерња са неког звоника дрвеног. Гране на оном бору (пониклом пре више столећа) у тамно, ноћно, зелено се обојише. После, полако дође тишина...

Све фотографије направила Весна В.Лаловић
П.С: Злати-бор у град хоће да претворе... сликар Божо Ковачевић се побуни. Брани га сликама, све су бројније: "Ја сам сликар - хроничар", изговори и гледа, чини ми се према планини, коју чува у сликама, кроз времена нека, у непролазност је склони, од "урокљивих очију"...Сликар Божо сад почива ...На Златибору пред вече , кад сунце оде између борова Завичајци почну причу како им се учини да сликар Божо заседне испод оног усамљеног бора и како то Његова душа ту залута као да не може сасвим да отпутује...А уствари он живи у сликама својим и то је Истина...Сликар Тарски ове године велику изложбу спрема у Београду и посвети 100-тину акварела Старом Београду...А стално је између Београда и Завичаја ( мимоилазимо се често на путу том )...А срешћемо се у Сава Центру на великој свечаности Ужичана у Београду која обично траје до зоре...А на Тари и у Београду заспале " ЗОРЕ на пејзажима , па сањају и ишчекују сунце , уствари кад их боље загледаш , не знаш да ли је то сан или јава...Наши сликари су прави чудотворци...
Између Београда и Завичаја
Мај 2017.                                                                                                  Н.Л.В.-Дринска