ЛИСТАЈУЋИ ЖИВОТОПИС НАШЕГ ГЕНЕРАЛА
Драгољуб Д.Ојданић ( Генерал бивше Југословенске Армије ) беше рођен у Равнима код Ужица 01. јуна 1942.године...
Генерал срочи сам свој ЖИВОТОПИС , који није ни мала књига , има око 1080 страна...Рече ми да је писао Књигу ОВУ у Хагу , у заточеништву...Ипак Дух Његов и снага , трају и данас , а војник српски , унутар ,повуче у себе , све ране незацељене и туге , одстоја сам , као да беше на Мртвој Стражи , на Врх Златибора и Таре и учини му се да разговор обави са облацима изнад обе планине и да му борови они беху и Судије и Порота , као да наставише кроз ветар планински , да шаљу истине , које још увек Тајне јесу и не могу се све , наједном обелоданити...Пошто познајем душе ратничке ( и моја породица је једна од њих ) , опет се расплачем у планини , још и ветар ми осуши сузе...А Србија наша памти кроз векове... И не постоји нигде на свету , војник сличан нашем , снажан у рату , а потом нежан , према мајци , сестри , жени , кћери и према унуцима.И зато није битно да ли наш војник постане вођа Армије ( као Генерал Ојданић ) или остане војник-обичан , или добровољац ( из прошлих ратова , као Солунац коме после окачише ордење , за ране небројене ...) Овај раскорак у карактеру војничком се не мења ни до оног дана последњег , када се још једном на пут упуте...А гени су чудо и сигурно је и наш Генерал имао ђеда Солунца који је "миловао " пушку и сабљу гланцао парчетом сукнене тканине...Замолих Генерала ,да другом приликом , кад ОН време одреди , направимо један интервју ( можда и више од тога ) , јер није исто кад сам пишеш свој животопис , као кад прођу битке и крене подсећање , разговори у "миру "...То је сад оно поратно време , док још увек може да се зарати и на Косову и Метохији и преко Дрине у Републици Српској и у Крајинама , где избегли и преживели оставише рушевине и још увек видају ране , углавном у Србији и чекају да се , можда ,ускоро ,кући врате ...
И мржња завлада , чак међу својима...А шта да каже командант ОНЕ АРМИЈЕ , која је имала војску из свих народа , сада разрођених и посвађаних ? Није могао да то заустави и нико не би могао ! Није то била само српска војска као у Првом Св.Рату. Бранила је границе Србије ...А овај рат-последњи ? Прво растурише војску ...Народ у Србији се једино у војску уздао...Генерал Ојданић , у књизи , није рекао све и не може...Мислим да ће о томе одлучити , заједно са Њим Његови саборци , директни учесници...Увек сам мислила да свака војска мора да има своје Војне Тајне...Па и у нашој војсци се то подразумевало...Неко је прекршио правило...Генералова књига биће тек корисна и вероватно ће и наша војска имати шта да научи...Неке ће Истине доћи касније... У VIII поглављу Генералове Књиге пише у наслову "РАД НА УТВРЂИВАЊУ ИСТИНЕ".
А испод фотографије Волтерова мисао: "Ко опрашта злочин, постаје његов саучесник..." Наш Генерал није опростио, ко то може да износи неистине? "Јунаци никад у Србији нису били издајници", иначе, срами се Србија од оних који се удружише у Табор кукавица, па онда "прозивају" недужне... Кукавице ће се повући у мишје рупе и светлост ће доћи да главе обасја јуначке... Радуј се Србијо: "Јунаци не умиру!!! Васкрснуће Србија!"
А "тамо" му узеше 15 година живота и рада и помислише да ће да заборави Србију и Златибор и војску српску...Узеше му и вид из једног ока , сматрајући да на оно друго неће моћи да види " довољно "?Ипак преживели сведоци , посебно ратници , имају још једну мисију да пренесу истину , а она долази кад дође смирење и Духовни наш развој у блиској будућности , кад на дужи период престану ратови и кад Душа оздрави...Телесне ране зацелиће ускоро , а помоћи ће и Јединство у Православним земљама...
Нада Лукић Вукићевић-Дринска
потомак српских ратника
Београд мај 2017.
И мржња завлада , чак међу својима...А шта да каже командант ОНЕ АРМИЈЕ , која је имала војску из свих народа , сада разрођених и посвађаних ? Није могао да то заустави и нико не би могао ! Није то била само српска војска као у Првом Св.Рату. Бранила је границе Србије ...А овај рат-последњи ? Прво растурише војску ...Народ у Србији се једино у војску уздао...Генерал Ојданић , у књизи , није рекао све и не може...Мислим да ће о томе одлучити , заједно са Њим Његови саборци , директни учесници...Увек сам мислила да свака војска мора да има своје Војне Тајне...Па и у нашој војсци се то подразумевало...Неко је прекршио правило...Генералова књига биће тек корисна и вероватно ће и наша војска имати шта да научи...Неке ће Истине доћи касније... У VIII поглављу Генералове Књиге пише у наслову "РАД НА УТВРЂИВАЊУ ИСТИНЕ".
А испод фотографије Волтерова мисао: "Ко опрашта злочин, постаје његов саучесник..." Наш Генерал није опростио, ко то може да износи неистине? "Јунаци никад у Србији нису били издајници", иначе, срами се Србија од оних који се удружише у Табор кукавица, па онда "прозивају" недужне... Кукавице ће се повући у мишје рупе и светлост ће доћи да главе обасја јуначке... Радуј се Србијо: "Јунаци не умиру!!! Васкрснуће Србија!"
А "тамо" му узеше 15 година живота и рада и помислише да ће да заборави Србију и Златибор и војску српску...Узеше му и вид из једног ока , сматрајући да на оно друго неће моћи да види " довољно "?Ипак преживели сведоци , посебно ратници , имају још једну мисију да пренесу истину , а она долази кад дође смирење и Духовни наш развој у блиској будућности , кад на дужи период престану ратови и кад Душа оздрави...Телесне ране зацелиће ускоро , а помоћи ће и Јединство у Православним земљама...
Нада Лукић Вукићевић-Дринска
потомак српских ратника
Београд мај 2017.
Нема коментара:
Постави коментар