О ЊИМА СЕ МАЛО ПИСАЛО
(Одломак из моје необјављене књиге"ЗАДУЖБИНАР;ДАРОДАВАЦ;ПАТРИОТА") иЧУВАРИ КУЛТУРНОГ БЛАГА ...У СРБИЈИ...
...Даривао је Србији и Завичају преко Дрине разне дарове али и крв своју(као добровољни давалац крви),а овде,у Београду,ниже мало од Храма Светог Саве,у Улици Дубљанској бр.10.стоји плоча на десној страни(чим кренете уз степенице,на зиду),на којој пише:Задужбина "Здравко В.Гојковић"...
Када сам први пут ушла...Било је као да улазим ,између књига у један кутак краљевски,у пријатну тишину...Господин Здравко је седео тамо,окренут према улазним вратима...Књиге су чиниле зидове...Биле су и Иконе наслоњене на књиге...На Његовом лицу полуосмех застао одавно ,тако да остане...Вероватно се тако смеши одавно и књигама и људима...Ту постаје човек фасциниран сазнањем,да је ова Задужбина Дар Србији,Његовој Трећој мајци(Прва му је мајка овоземаљска Његова,друга је Босна и Херцеговина).Рекла сам већ да ће моја Прва књига прерасти у следећу у којој је лик почетни Г-дин Здравко Гојковић,који ће ићи кроз књигу као централни Лик,а који ће се дружити са неким ликовима из моје Прве књиге и са сасвим новим нашим људима,који истинит живот живеше у Здравково време и неки тешке ране задобише,и они ће имати своје истините приче(наше),а деца надарена из разних области уметности овде у Задужбини ће показивати сво своје умеће,и долазиће наши Срби ,који имају могућности да деци нашој,богом дарованој помогну,а и да уживају у нашој култури и да се осете поново своји на своме...Већ је кренуло...Ирена је дошла из Ужица ,девојчица са виолином,свирала је на промоцији моје књиге:"Србијо моја страдална у Христу васкрсла",свирала је малена ону нашу:"Тамо далеко..."А Мирко једва чека да се са Здравком,мало боље упозна...Већ су осетили Људи наши,да сами треба да помогну да нам оваква места постану,поред Цркава ,Прибежишта,враћање ОНОМ ДОБРУ НАШЕМ...Здравко пише и књиге и љуби књиге све остале..На дар добих књигу песама:ЗЛА СРЕЋА(Јауци Босанских ветрова).Посебно ме једна дирну:"Заспале птице"...
Напољу лије киша а ја од Здравка морам да стигнем да се придружим Новинарима Ветеранима...Посета је већ договорена ,бившем Генералштабу...Кад пре музеј направише?Све ми ипак личи на неке припреме,ако стигне неко из белог света?Ако буде могуће и то уновчити,Музеј,Успомене наше...
НАДА ЛУКИЋ-ДРИНСКА
У Задужбини има хиљаде књига...
Посебан део је Библиотека за децу и
младе...
У Задужбини се воде само прави разговори и стално помињу јунаци
српски...
А често се чују и духовите досетке
и смех је ту,заразан...
Г-дин Здравко је увек господин прави
и дамама редовно љуби руку...
(Одломак из моје необјављене књиге"ЗАДУЖБИНАР;ДАРОДАВАЦ;ПАТРИОТА") иЧУВАРИ КУЛТУРНОГ БЛАГА ...У СРБИЈИ...
Када сам први пут ушла...Било је као да улазим ,између књига у један кутак краљевски,у пријатну тишину...Господин Здравко је седео тамо,окренут према улазним вратима...Књиге су чиниле зидове...Биле су и Иконе наслоњене на књиге...На Његовом лицу полуосмех застао одавно ,тако да остане...Вероватно се тако смеши одавно и књигама и људима...Ту постаје човек фасциниран сазнањем,да је ова Задужбина Дар Србији,Његовој Трећој мајци(Прва му је мајка овоземаљска Његова,друга је Босна и Херцеговина).Рекла сам већ да ће моја Прва књига прерасти у следећу у којој је лик почетни Г-дин Здравко Гојковић,који ће ићи кроз књигу као централни Лик,а који ће се дружити са неким ликовима из моје Прве књиге и са сасвим новим нашим људима,који истинит живот живеше у Здравково време и неки тешке ране задобише,и они ће имати своје истините приче(наше),а деца надарена из разних области уметности овде у Задужбини ће показивати сво своје умеће,и долазиће наши Срби ,који имају могућности да деци нашој,богом дарованој помогну,а и да уживају у нашој култури и да се осете поново своји на своме...Већ је кренуло...Ирена је дошла из Ужица ,девојчица са виолином,свирала је на промоцији моје књиге:"Србијо моја страдална у Христу васкрсла",свирала је малена ону нашу:"Тамо далеко..."А Мирко једва чека да се са Здравком,мало боље упозна...Већ су осетили Људи наши,да сами треба да помогну да нам оваква места постану,поред Цркава ,Прибежишта,враћање ОНОМ ДОБРУ НАШЕМ...Здравко пише и књиге и љуби књиге све остале..На дар добих књигу песама:ЗЛА СРЕЋА(Јауци Босанских ветрова).Посебно ме једна дирну:"Заспале птице"...
Напољу лије киша а ја од Здравка морам да стигнем да се придружим Новинарима Ветеранима...Посета је већ договорена ,бившем Генералштабу...Кад пре музеј направише?Све ми ипак личи на неке припреме,ако стигне неко из белог света?Ако буде могуће и то уновчити,Музеј,Успомене наше...
Посебан део је Библиотека за децу и
младе...
У Задужбини се воде само прави разговори и стално помињу јунаци
српски...
А често се чују и духовите досетке
и смех је ту,заразан...
Г-дин Здравко је увек господин прави
и дамама редовно љуби руку...
Нада-Дринска
Нема коментара:
Постави коментар