НАДАЊА У СРБИЈИ ПОСТОЈЕ
Понекад ми се учини да нада ипак постоји,поготову,кад Васкрс светлост посебну донесе,кад се књиге старе на странама битним отворе,Србији нашој назре се Зора ,буђење и Вера у живот се покрене...
Ишчитавам делове књиге од Богољуба Милосављевића:"Полицијске установе у време Првог српског устанка"На стр.82 пише.:"Увођење функције министра полиције у Устаничкој Србији 1811.год.није према томе довело до неких битнијих промена у вршењу оног дела полицијске власти који је припадао Совјету..."Али пише да је "тај чин ипак био од великог историјског значаја,јер је увео тадашњу Србију у круг малог броја земаља,које су имале Министре Полиције(односно Унутрашњих Дела)."А била је битна посебно и брига Врховног Вожда,да се у Србији одржава ред,а да морају бити кажњени злочинци...Те је тако остало знано да је Совјет деловао у одржавању реда,неодвојиво од Карађорђевог имена...
Како год било тада,ми имамо сад способног Министра Унутрашњих Послова,Г-дина Ивицу Дачића...Многи му замерају на неком деловању,али када је Војска српска,неправедно онеспособљена,да обавља своју дужност у својој земљи,Српска Полиција делује и гину често полицајци српски на дужности...Сада је ово неко поратно време,које није донело мир у Србији, и које је наставак оне борбе за Косово и Метохију,у којој до недавно гинуше ,заједно,млади и српски војници и полицајци,(што Г-дин Дачић не пропушта да их заједно ,увек помене)...Ово је време кад у народу нашем завлада нека апатија,мирење са судбином.Избори,који ће се десити нису очекивани као раније...Све чешће грађани траже одговоре,на оно што ће се тек десити,ако се Влада промени,ако дођу нови људи на власт...
Стално се враћам у старо доба и проналазим тамо,у књигама пожутелих листова,српску непрекидну борбу да остану своји на своме...Читам чак о византијској превласти IX и X веку...Први хришћански бугарски кнез Михаило Борис,одрекао се престола 889.То је привлачило Бугаре"недавно обраћене Бугаре"...Али је напустио Манастир када је његов наследник Владимир (бивши српски заробљеник)поново кренуо да се врати пагаништву...Пошто свргну Владимира,постави Симеона,који беше васпитан и школован у Цариграду,а коме нису биле стране ни ратничке вештине...Симеон је желео да освоји Романију и да добије византијску Царску Круну...Подсмевао се Грцима,(сличан свим другим освајачима)...А негде 893-896.начинио је цар Лав-мудри савез са Угрима(Мађарима),али се Бугари ујединише са моћним турским Печенезима у Понтској Степи,те потиснуше Мађаре на Запад у степе старе Аварске земље(895-896).Одатле су ишли у походе у Западне суседне земље,док су били у пријатељским односима са српским кнезом Петром(византијским вазалом),док Грцима запоседоше Бугари на западу у провинцији Драчкој тридесет тврђава,али су их ,касније,при склапању мира,морали вратити...
Грке су ,касније,односно Солун,напали Арабљани..."Овај одломак из књиге старе:"Историја Срба"-обелоданих не случајно...Замислих се над тако давним догађајима,који беху записани у историји и вратих се у ово данашње време,погубно за Србију...И још пише у историји:"Касније Бугарски цар није хтео да постави на престо кнеза из српске династије,који би опет могао пристати уз Грке..."Многи су Срби тада бежали у Хрватску и беше опустела Србија...Па ће доћи у Србији ,нека боља времена,мирнија,али увек граничари на истоку рат водиће са Бугарима...И Престоница Немањина десиће се у Расу,а Немања ће подизати Манастире...И тако би у књизи староставној забележено:"У Србији је најзначајнији споменик,још и данас очувани,Манастир,крај планинског потока,Студеница,посвећен Богородици "Добротворци",у доњем крају Ибра,северно од Раса,са малом белом Црквом ,од Бела Мрамора,између високих планина,а то сред великих шума...Немања је чудним случајем,у својој породици ,дошао у додир са Манастирима у Св.Гори.Његов најмлађи син Растко,ревносно је посматрао побожна дела свог оца и вредно читао Свете Књиге...А прво ће уточиште наћи у Манастиру Ватопеду,као монах Сава...И Немања ће се одрећи свечано власти у марту 1196,а престо ће предати Стефану...Главно место Св.Горе су високе Кареје,назване по тамошњим високим орасима(у мојој Западној Србији постоје баш таква висока стабла ораха,што ће рећи да их је неки Светогорац донео овамо и засадио).Кареје преведено на српском значи-Ораховица..."Стари велики Жупан,проживео је тамо у свом Манастиру још 8 месеци...Око Њега(Симеона)беху окупљени монаси,положише га на "сламњачу",пред сликом Мајке Божије,ставише му камен под главу...Сам је спремио себи гроб Студеници,али како остаде записано "због бурних времена,његове кости ће се пренети у Отаџбину тек након неколико година,а Немању(монаха Симеона) ће Његов српски народ уврстити у Народне Светитеље..."
Зашто исписујем сада ове историјске истине???Заради данашњег кукавичког предавања Косова и Метохије,заради бола несношљивог,који преостали Срби трпе због Студенице,Грачанице и свих српских Светиња,које ни Бог не може опростити...Пишем и због српских војника и полиције,и што се надам чуду,које ће неправде да исправи...Знам,осећам,није далеко сила Светлосна што ће сажгати све зло,а ПРАВЕДНЕ обасјати и оживети...
Нада Лукић-Дринска
Нема коментара:
Постави коментар