петак, 13. новембар 2015.

НАСТАВАК МОЛИТВЕ ...НЕ СЕЦИТЕ И НЕ ЧУПАЈТЕ ИЗ КОРЕНА ДРВЕЋЕ...

                   МОЛИТВА  И ДАЉЕ ТЕЧЕ У ВАРОШИ БАЈНОЈ ...

У БАЈНОЈ БАШТИ ,у Србији на самој десној обали Дрине,застану људи,и ћутке се стојећи моле да зло престане...А дечак један трчи око следећег дрвета које му рекоше да ће ускоро бити "усмрћено"Рече ми дете :"Не дам ово дрво!"Ту је лево и најстарија стаклорезачка радња ( коју КУМОВИ КУМОВИМА  у наследство оставише) и неко од старих кестен посади ...И то је њихово дрво ...Неко рече :"садиће платане ,који живе само 8.година ,па ће их вадити и садити нове ...Мисле да ће ту бити добра зарада..."
Ово је само мало даље од Дрине ,али на самој обали људи су одлучили да забране сечу дрвећа и оних врба столетних које и сад миришу у пролеће...Кажу "То је наше власништво..."
Ово је Трг вароши као из Бајке и дрвеће ту Бајку чини потпуном...Младе мајке мисле:"Неће се усудити..."А старији знају да кажу по имену ко је садио дрвеће...



У Близини Трга је веома стара школа ,која је подигнута 1853 и 2003,године је славила 150.гододина а почела је да прославља и чешће годишњице а сваке године , наравно ,школску Славу "Светог Саву"...
Пошто се налази у Центру ,међу првима би била поплављена ,ако почупају дрвеће у Главној улици...Ушколи су само дечији радови...Нема радова одраслих...Иако су још малени не буне се да понесу на својим слабашним леђима пун ранац књига...
Хол школе је идеалан простор за одржавање свих битних Прослава и Школске Славе...


На овом зиду им је Хиландар и све што се тога тиче,па посебно истакнут кодекс лепог понашања ученика,и наравно Заставе...И ужинају на великом одмору без неке веће галаме...Они воле и чувају своју школу..
.Увече многи од Њих отићи ће до Дрине ,неки живе и расту поред Ње...Разумеју "приче"Њене научили су где смеју да се купају , како има и опасних места која треба избегавати,а посебно знају зашто су поред Ње садили дрвеће и да је то заштита Њене обале...Знају да дрво мораш пустити да само оматори и да полако угине...Али Дрво је као и Човек ,може дуго да поживи и онда остаје у причама и у песмама које настају поред Реке...
 Писано поред Дрине и у Б.Башти октобра 2015.               Н.В.Л.-Дринска (новинар и писац)
на десној обали на којој сам рођена
и на којој још постоји дрвеће које је деда садио 
а столетне Врбе миришу сваког пролећа...

                                                                                                     
                                                                                                           

четвртак, 12. новембар 2015.

АКО ПОВАДЕ СВО ДРВЕЋЕ...У ГЛАВНОЈ УЛИЦИ...ШТО ИМАЈУ НАМЕРУ....




   
                 ....ДРИНА  ЋЕ СЕ  ВРАТИТИ  УНАЗАД...
Поплавиће ону нашу Бајну Варош у којој смо се родили и наши очеви и дедови и мајке и поплавиће све до Подножја Таре , а горе су ионако избацили оно језеро у Заовине , испод њега има још једно у Перућцу , ниже...И онда ће Дрина кад у Њу се окоми сва она снага водена ,наљутити се и вратити ( да тече као што је некад било), а ови што секу око Ње дрвеће и чупају им корење , можда ће побећи далеко, или су само покренули поплаве и свете се само невиној деци ( која су најбољи ђаци у Србији ) и народу , који се ништа не пита , и који се радовао , када су прошле године клупе , поставили испод дрвећа ( зелено-жуте)...И ми смо се радовали када дођемо из Београда и после обављеног посла по оној врућини, седнемо у хлад старог кестена и прегледамо мирно папире и нико нам не смета ...Кажу да је ову одлуку донео неки директор из Дирекције за путеве ( за изградњу ) јер кад сам отишла у Скупштину Општине Бајина Башта , нико од запослених није знао да ми објасни ко је то одлучио јер су и сами били изненађени када су једног јутра дошли и то видели...Упутише ме код Председника али је он био на путу...Мислим да је ипак неко из Ужица надлежан , јер све више Ужице постаје као некад кад је било Среско место...Још увек не могу сасвим да истражим ко је одговоран али сам несрећна као и сви становници Б.Баште...Почели су да се моле ,да се прекине ово "клање" и чупање дрвећа које никад ником није сметало само им је чувало Варош на самој десној обали Дрине , да се Дрина не врати , односно да подземне воде и извори иду испод земље и улију се у Дрину без проблема...Нека престану јер ускоро ће доћи до катастрофе и нико неће моћи да се спасе...


  Људи су унапред забринути ако стварно почну да ваде корење овог "закланог"дрвећа да ће на тим местима пробити Дрина и онда ће касно бити да се варош и људи спасу...Неће моћи нико ту више да сади никакво дрвеће , а камоли платане које неко овде планира уместо кестена , који су наши преци садили...Локални сликар је посуо црвену фарбу по исеченом дрвећу и верујте личило је као да истинска крв из дрвета тече, и као да неће престати...Плакало ми се док сам фотографисала а још тужније је било кад угледах онај "Србосек" којим су у последњем рату Србима секли главе...

Наставак следи: и фотографије
непосеченог дрвећа                                                                                       Н.В.Л.-Дринска       

среда, 4. новембар 2015.

У Србији у Београду разговарамо о књигама Други део(наставак)


               ИЗВЕШТАЈ  ПОТОМЦИМА(  МОЖДА  ЋЕ ГА ЧИТАТИ НАЈМЛАЂИ УЧЕСНИЦИ ОВОГОДИШЊЕГ САЈМА ) Други део
             

У Суботу 3о-ог октобра Лета 2015.  На Међународном Сајму књига одржаног у Београу  прво ме обрадоваше деца наша из Основне Школе "Дуле Караклајић" из Лазаревца ,(сетих се колико сам и ја волела књиге и читала их као ученица основне школе ...) Деца ми се обрадоваше , поготово кад им рекох да сам новинар-ветеран и да желим да их фотографишем...У рукама су држали књиге и балоне,на леђима ранце као да ће одавде право у школу...Али данас је субота и кад стигну у Лазаревац причаће својима о Сајму Књига  до мрака , све док срећни не утону у сан...
На штанду "ПАМЕТНЕ ИГРАЧКЕ" е тамо су у наручју мајчином,или очевом ,стигле бебе...Оне ће већ сад заволети шаренило књига а ево,ове године имају и свој штанд...

Онда ћу наићи на штанд Београдског Универзитета и изложене озбиљне књиге и најновије за "бруцоше"...Ту волим да се задржим и да причам мало са студентима нашим...

Ово двоје срећних и заљубљених учитеља основаше Школу у Природи...Сваки дан тамо држе часове...Доказ је и једна мала књига коју добих на поклон...

"Домаћица " штанда Ужице ,онда на тренутак поквари ову дивоту...Терала је своје Ужичане (Ариљце,. Бајинобаштане...) Таман сам прихватила чашу воде , од девојке на штанду,она је наишла и у том тренутку ,мало пре ње (једна Ариљка молила ме за телефон...) Да не буде забуне  госпођа Анђа (бивша директорка Ужичке библиотеке ) терала је своје ужичане ,поготову оне који немају пара ,па је и сада ,сазнајемо касније , промовисала књиге трима дамама ,од којих је једна стигла као њен гост из Норвешке...Ми смо наравно без веће дискусије напустиле штанд а она нам је одмах окренула "леђа"...
Предвече бићу испред штанда "Поете" ићи ће поезија од мојих пријатеља Поета која у срце дира ...Песник ће (који дамама смишља стихове на лицу места) , чак клечати пред једном дамом а онда ће ширити руке и говорити стихове..

На крају ће наш пријатељ Љуба Манасијевић запевати , још једном ,о СЕРБИЈИ и о КОСОВУ И МЕТОХИЈИ...Глас Његов дира све нас. које боли наша Србија...Певамо сви заједно али Његов глас долази из Небеских Висина и поново се тамо враћа...
Било је на Сајму Књига
У Београду                                                                                       Н.В.Л.-Дринска

уторак, 3. новембар 2015.

У Србији у Београду разговарамо о Књигама ...

     
         ИЗВЕШТАЈ  ПОТОМЦИМА (МОЖДА ЋЕ ГА ЧИТАТИ НАЈМЛАЂИ УЧЕСНИЦИ ОВОГОДИШЊЕГ САЈМА КЊИГА У СРБИЈИ У БЕОГРАДУ) I ДЕО ( КРАЈ ОКТОБРА ,ЛЕТ
Обукли су Униформе које су шивене по узору на ОНЕ које су носили дедови Њихових родитеља или , можда ,чак ,прадедови а њихови чукундедови ...Стајали су испред штанда : "Министарства Народне Одбране "на коме су изложене Књиге и нове и старијег датума...Стали су и заветовали се да ће читајући ове књиге преносити памћење и својим потомцима и тако заслужише већ сада поштовање код свих посетиоца Сајма...
Љубав према Србији често код младих одређује да изаберу свој животни позив...А о томе пише и у књигама , зато ,кад се смањи број посетиоца на осталим српским Сајмовима ( делимично и због тешких услова живота ( Сајам Књига се одржа и осавремени и доби још веће признање ,даље од Србије и задржа свој међународни карактер...)
На штанду Криминалистичко Полицијске Академије пажњу ми привуче плава књига , часопис за неговање демократске политичке културе,овога пута под насловом : "Култура људских права у 21.Веку"...На штанду ће ми се са пуно поштовања обратити момак , са Академије и наравно још увек директорка Библиотеке Рената коју сам имала част да сретнем и ранијих година на овом Штанду...
Ове године на Сајму Књига појавише се и неки наши битни људи из Дијаспоре ,односно Расејања , који проведоше свој радни век и већи део живота ТАМО ДАЛЕКО...Овде је мало оних који су за Њих чули и хвала Богу да се нађох међу малобројнима који их дочекаше и могу да се поносе са ,рецимо ,Доктором Михаилом Вукасом , великим стручњаком за кардиохирургију , односно посебним дијагностичарем у овој области и то првенствено када су у питању деца са урођеном срчаном маном...Међутим није овај наш драги српски доктор промовисао своју књигу из хирургије у кардиологији и о својим ,скоро небројеним операцијама у "Домовини Шведској ," и како рече : "Домовина није Отаџбина" . а Његова Отаџбина  јесте Србија и ова Књига говори о сузи : "СУЗА ЈЕ ИЗ ОКА КАНУЛА ...Зашто?" Никад пре није веровао да ће га толико болети.Мислио је послали су га да се усаврши у медицини и да ће се вратити , али кад је довољно научио и вратио се ...Нису га хтели...И живео је у Домовини Шведској а стално жудео за Отаџбином Србијом ! Његова дивна супруга Мирјана му је родила 4 дивне кћери  и у Његовој породици има сада 3 Доктора наука  а 19 их је укупно и "СВИ СУ СРБИ.."То изговори др.Михаило  и рече да он није писац иако је ова књига по мишљењу његових колега  др.Смиљанића и др. Лопушине ,литерарно дело...Али независно од тога  на штанду Министарства Спољних Послова -Републике  Србије ,  Управа за сарадњу са Дијаспором и са Србима у Региону у организацији Г-дина М.Божовића приреди нам изузетну промоцију књиге у којој је изливена једна душа Тамо Далеко..




   Наставак следи...                 
На Сајму Књига у Београду
Лето 2015.                                                                                                            Н.В.Л.-Дринска

понедељак, 2. новембар 2015.

САЈАМ ЈЕ БИО....

                              ...           А НА САЈМУ КЊИГЕ  И НОВИНЕ ПО ПРВИ ПУТ...
     ....Углавном Електронске...A ипак није недостајало и папирних новина...

 Увек крајем октобра,па и овог Лета 2015.отварање Сајма Књига се деси у недељу 31.Октобра да би се затворио већ у недељу 01.новебра 2015.(али наравно увек уз жаљење великих љубитеља књиге ,дани као да пролете а ионако су већ краћи како се ближи зима ...
Ове године , са Сајма Књига у Србији  у Београду , по Први Пут Вест Ексклузивна : Удружење Новинара Србије ( УНС ) и ( НУНС) и друге  новинарске куће , (које приватно , које још увек Државне ...)  И по први  пут толико новинара на Сајму Књига , као да ранијих година нису били ни потребни на овом Сајму , као да је Сајам Овај другоразредног значаја и као да се тих дана већина новинара налази даље од Београда и извештава са некругих битних догађања...А пишу и новинари књиге , свестрани су , знамо ми то Ветерани...Већина су били за штандовима  младе колегинице новинарке и млади новинари...О Њима до сада нико није писао нити их фотографисао...Они знају шта им је задатак и која им је Мисија у животу и немају страха...Они су ту за друге да фотографишу интервјуишу и тако редом...Већина њих су и млади ...Управа УНС-а заједно са Г-дином Нином Брајовићем( нашим секретаром )добар посо направи...Одавно је и било разговора да се УНС појави на Сајму и са књигама...




Младима одлучих  да подршку дам и да честитам и зато започех овај извештај , са Сајма Књига у Београду баш са освртом на догађај који ће покренути учмалост и зауставити тихо нестајање новинарства у Србији...

понедељак, 5. октобар 2015.

Напуштање завичаја ...У Јесен...( 2-ги Део)

          У БАЈНОЈ БАШТИ  30.септембра 2015.године
          
                                         НАШ  ДОКТОР  ЂУРО 
                          И  ЉУДИ  ИЗ  БАЈНЕ ВАРОШИ    
 У Бајној Башти ме заустављају суграђани да их фотографишем...Кажу најрадије би у оном правцу где стрелица показује Пут за Москву( 1132 ml) али ће ипак доћи увече у 18ч.на Књижевно Вече и све заједно ,1 сат ,да проведу у Галерији Културног центра , коју ми за овај догађај уступи , од срца , директор Јовица Ђурић и заједно са директором Библиотеке , Радом Сарић , пружи пуну подршку...Хвала и директору школе "Рајак Павићевић" Драгану што одабра децу из школе која ће учествовати у програму и хвала нашем слепом песнику и писцу Драгану Поповићу Курузлији који стиже из Ужица Ракетиним минибусом и на његовом учествовању ,јер и Он беше члан нашег  Књижевног Клуба "Бајна Башта",а рођен беше горе у Соколини изад Манастира нашег Раче...Хвала оној дивној деци што добијају годишње награде при Републици,из више предмета,најбољи су али се то не шири даље од ове Вароши а многи и због тешког живота не сматрају битним њихова ПРВА МЕСТА у Рецитовању , Књижевности и сликарству и музици и хвала Аци , ученику ,другог разреда , који нам беше музичка пратња,и што суграђанима показа како највише воли да свира :" ТАМО ДАЛЕКО"...Али вечери ове и сваког будућег Септембра окупиће се Бајинобаштани , кренувши увек под слоганом :"Др. Ђуро Раонић " Учитељ Рајак  и 300 калуђера  Рачана ...Беху они битни за нашу писменост и културу , али ово је предлог који тек треба да прође Владину процедуру ,али деца ће још одлучити о имену овог Форума у који ће се уплаћивати средства за надарену децу из Србије а база би била у Малој нашој вароши где је толико деце Богом даровано а нико за ЊИХ не мари...

Вечерас одлази септембар . Лето је 2015-то.У вароши нашој кренуле јесење кише и као да сличе сузама.Ми их заустављамо сећанима на људе који су са нама заједнички превазилазили све недаће , туге и боли... Не тако давно ,отпутовао је наш др.Ђуро , једна душа напустила је нашу варош.Мислим да нам се мислима обратио , још једном док је застао на Ђурином Брду ( које се давно пре Ђуре тако звало ), у близини Лађевца , извора лековите воде која тече према Манастиру Рачи украј Дрине . А Ђуро је лечио људе. Зато , ништа то не беше случајно . Отишао је оног дана , а ми га са Његовим најдражим ,стално ишчекујемо , па и вечерас Његова  Душа лебди међу нама , и наставиће да нас опомиње , како да живимо здравије и веселије...
Рођен је у Косемици код Ђурђевића Таре 1942.године...Онда оном колонизацијом после Другог Светског Рата , његови се нађоше у Сивцу у Војводини...Тамо је завршио Основну школу , а Гимназију у Сомбору...Дипломирао је на Медицинском факултету  у Београду и на истом специјализовао Интерну медицину и Субспецијализацију из Реуматологије ...О томе како је дошао у нашу варош сам нам је причао и како је заволео овај крај и како је заволео девојку Јелу и како су се касније венчали и родили два сина и добили унуке...О Њима двома наставиће да причају Бајинобаштани ...Увек заједно , скромни и драги и од помоћи кад год затреба . Др.Ђуро није био само доктор , на свом радном месту ( врата Њиховг стана су увек била откључана ) , па и Данас ,задржана Традиција гостопримства и чисте отворене срдачности...Докторске савете Ђуро је делио несебично и када скине бели мантил...Никада није , само рекао : "Дођи сутра у моју лекарску ординацију!" Ишао је у свако доба и дана и ноћи да помогне пацијентима ,стизао је и у села до старих људи , који нису могли да дођу до вароши...Причали су људи да су из села довезли једног старину , који је био занемоћао , код Ђуре...Он му је дао лекове али је са Њим дуго причао , онако људски...Човек се вратио у Брда и после извесног времена дигао се на ноге.Говорио је :"Поможе ми Бог и Ђуро!"Касније , када је скоро начисто прездравио , промени своју изреку;"Прво ми поможе Ђуро па онда и Бог..."
Некада је у Бајној Башти живео и радио само још један доктор ,који је прелазио и у Босну да људима помогне ( Др.Пауновић ), а онда после више година Ђуро га наследи...И више нема таквих доктора...Ђуро је писао поезију за децу , заједно са Недељком Рајићем...Би књига Њихова Прва :"Даље од кавеза".Писао је ,на наговор нас , из тадашњег Књижевног Клуба , Бајина Башта , приче , интересантне ,везане за Његов лекарски позив ;"Боца са Кисеоником".
Једини се у овом крају опробао и то успешно у Хаику поезији...Писао је и Афоризме , објавио их је у књизи ;"Владар својих чула"...У поћетку књиге стоји ;"Редак човек"...А исписа кратко ;"И од бољег има боље , то је Најбоље". Ђурин афоризам :"ЖИВОТ ЈЕ ПУТ У СМРТ .УЖИВАЈ НА ПУТУ И НЕ ЖУРИ..." Пуно нам говори, јер уживао је на том путу са својом Јелом...
Али је Ђуро понекад са пријатељем и заплакао...Седео је поред мене после сахране мог оца и рекао;"Роде мој знам како ти је и ја сам изгубио оца који је имао 48 година као и твој..."
Наш Ђуро није био обичан човек! Све нас је поздрављао поздравом :"РОДЕ МОЈ"И БЕШЕ КАО ДА НАМ ЈЕ СВИМА БИО РОД РОЂЕНИ...
 3о.септембра 2015.У ноћ ,на путу према Београду,док заједно напуштасмо Завичај , са Ђуриним сином Николом и унуком Савом ( за кога кажу као да се родио други Ђуро)...
А Мати Анастазија још једном поје у Манастиру Рачи украј Дрине оним гласом који јој је Божији Дар и свако срце дирне...                               Н.В.Л-Дринска                    

Напуштање Завичаја...У јесен...

                    КАД  ЈЕСЕН  ПОКРИЈЕ  ЗАВИЧАЈ...

КАД СЕ ОДМАРА ДРИНА И ПЛАНИНА ТАРА И ПОЧНЕ ДА ТИХУЈЕ НАШ МАНАСТИР, А ДЕШАВАЈУ СЕ ЈЕДИНО ЈОШ У ЊЕМУ -ВЕНЧАЊА , КАД ПРЕСТАНУ ДА ПРИСТИЖУ ГОСТИ ИЗ ДАЛЕКА И МИ ИЗ БЕОГРАДА И КАД СЕ СЕЋАМО НАШИХ  ДИВНИХ ЉУДИ ,КОЈИ ВИШЕ ,ТЕЛОМ НИСУ МЕЂУ НАМА , А СВОЈОМ ДУШОМ ДОЛАЗЕ КРОЗ ТИШИНУ...
На Крстовдан сам била у Манастиру Рачи украј Дрине и беше једно радосно венчање...






Овако је у Манастиру у јесен и рекоше да ће ова зима , што долази ,бити топлија ,и Љубави пунија , јер неће сви млади отићи у потрази за животом бољим...А наша Дрина?
КАД ЗАУСТАВЕ ДРИНУ? Да вода надође у Језеро да не останемо без струје...Треба понекад застати на Њеним обалама...Река има увек своју причу и свју тугу и радост...Седела сам на десној обали , затворених очију да јасније вратим сећања...Причали су ми , некад дедови , да ова обала није промењена ,тако је и они памте ,као млади,што говори да природа сачува своје почетне лепоте , (сачуваше је људи који наставише живот овде)...Они помогоше реци и Она Њима ...Овде све је као и некад само никог у близини нема...Само Дрина и ја и вече што шушти у лишћу...И Кућица на Стени , већ се на починак спрема...Овце пасу у једном забрану на десној обали



Овде ће завладати сан ...Сањаће људи а и река и Варош Бајна заспаће ...Неки ће пред Зору сањати да путују за Москву,а онда ћемо (у наставку) обележити крај Септембра посебном Књижевном Вечери и Сећањем на нашег Др.Ђуру Раонића...     Н.В.Л.-Дринска