петак, 13. новембар 2015.

НАСТАВАК МОЛИТВЕ ...НЕ СЕЦИТЕ И НЕ ЧУПАЈТЕ ИЗ КОРЕНА ДРВЕЋЕ...

                   МОЛИТВА  И ДАЉЕ ТЕЧЕ У ВАРОШИ БАЈНОЈ ...

У БАЈНОЈ БАШТИ ,у Србији на самој десној обали Дрине,застану људи,и ћутке се стојећи моле да зло престане...А дечак један трчи око следећег дрвета које му рекоше да ће ускоро бити "усмрћено"Рече ми дете :"Не дам ово дрво!"Ту је лево и најстарија стаклорезачка радња ( коју КУМОВИ КУМОВИМА  у наследство оставише) и неко од старих кестен посади ...И то је њихово дрво ...Неко рече :"садиће платане ,који живе само 8.година ,па ће их вадити и садити нове ...Мисле да ће ту бити добра зарада..."
Ово је само мало даље од Дрине ,али на самој обали људи су одлучили да забране сечу дрвећа и оних врба столетних које и сад миришу у пролеће...Кажу "То је наше власништво..."
Ово је Трг вароши као из Бајке и дрвеће ту Бајку чини потпуном...Младе мајке мисле:"Неће се усудити..."А старији знају да кажу по имену ко је садио дрвеће...



У Близини Трга је веома стара школа ,која је подигнута 1853 и 2003,године је славила 150.гододина а почела је да прославља и чешће годишњице а сваке године , наравно ,школску Славу "Светог Саву"...
Пошто се налази у Центру ,међу првима би била поплављена ,ако почупају дрвеће у Главној улици...Ушколи су само дечији радови...Нема радова одраслих...Иако су још малени не буне се да понесу на својим слабашним леђима пун ранац књига...
Хол школе је идеалан простор за одржавање свих битних Прослава и Школске Славе...


На овом зиду им је Хиландар и све што се тога тиче,па посебно истакнут кодекс лепог понашања ученика,и наравно Заставе...И ужинају на великом одмору без неке веће галаме...Они воле и чувају своју школу..
.Увече многи од Њих отићи ће до Дрине ,неки живе и расту поред Ње...Разумеју "приче"Њене научили су где смеју да се купају , како има и опасних места која треба избегавати,а посебно знају зашто су поред Ње садили дрвеће и да је то заштита Њене обале...Знају да дрво мораш пустити да само оматори и да полако угине...Али Дрво је као и Човек ,може дуго да поживи и онда остаје у причама и у песмама које настају поред Реке...
 Писано поред Дрине и у Б.Башти октобра 2015.               Н.В.Л.-Дринска (новинар и писац)
на десној обали на којој сам рођена
и на којој још постоји дрвеће које је деда садио 
а столетне Врбе миришу сваког пролећа...

                                                                                                     
                                                                                                           

Нема коментара:

Постави коментар