Напуштање Завичаја...У јесен...

                    КАД  ЈЕСЕН  ПОКРИЈЕ  ЗАВИЧАЈ...

КАД СЕ ОДМАРА ДРИНА И ПЛАНИНА ТАРА И ПОЧНЕ ДА ТИХУЈЕ НАШ МАНАСТИР, А ДЕШАВАЈУ СЕ ЈЕДИНО ЈОШ У ЊЕМУ -ВЕНЧАЊА , КАД ПРЕСТАНУ ДА ПРИСТИЖУ ГОСТИ ИЗ ДАЛЕКА И МИ ИЗ БЕОГРАДА И КАД СЕ СЕЋАМО НАШИХ  ДИВНИХ ЉУДИ ,КОЈИ ВИШЕ ,ТЕЛОМ НИСУ МЕЂУ НАМА , А СВОЈОМ ДУШОМ ДОЛАЗЕ КРОЗ ТИШИНУ...

На Крстовдан сам била у Манастиру Рачи украј Дрине и беше једно радосно венчање...

Овако је у Манастиру у јесен и рекоше да ће ова зима , што долази ,бити топлија ,и Љубави пунија , јер неће сви млади отићи у потрази за животом бољим...А наша Дрина?

КАД ЗАУСТАВЕ ДРИНУ? Да вода надође у Језеро да не останемо без струје...Треба понекад застати на Њеним обалама...Река има увек своју причу и свју тугу и радост...Седела сам на десној обали , затворених очију да јасније вратим сећања...Причали су ми , некад дедови , да ова обала није промењена ,тако је и они памте ,као млади,што говори да природа сачува своје почетне лепоте , (сачуваше је људи који наставише живот овде)...Они помогоше реци и Она Њима ...Овде све је као и некад само никог у близини нема...Само Дрина и ја и вече што шушти у лишћу...И Кућица на Стени , већ се на починак спрема...Овце пасу у једном забрану на десној обали

Овде ће завладати сан ...Сањаће људи а и река и Варош Бајна заспаће ...Неки ће пред Зору сањати да путују за Москву,а онда ћемо (у наставку) обележити крај Септембра посебном Књижевном Вечери и Сећањем на нашег Др.Ђуру Раонића...     Н.В.Л.-Дринска