Летошња Регата на Дрини

                                  На Дрини-Веселост-Лето 2012.

У ишчекивању да се појаве сплавови и чамци...Забава на обали,углавном поред воде...

 Лукићи на Дринској плажи под Стајићима

Сликар са Реке

                       Сликар са ОБЕ ОБАЛЕ...
Као да је јуче било?Слађан је дошао са леве обале Дрине...И већ је сликао обе обале...Знала сам већ тада да ће постати СЛИКАР РЕКЕ и свега ОКО РЕКЕ...
Скорашња његова слика ,сва у ЗРАЦИМА кроз шуму,личи на Крстасту Гору(коју скоро описах у Кремнима ).Као да се договарах са сликаром?

 И на слици је чистина усред шуме у виду круга"Вилинског круга"и светлост која као да долази из земље из неког прекинутог времена,из живота неког "залуталог"?Тарабићи је пронађоше...

Слађан је сликао раније коње...Сада слика Иконе и вукове и Реку...Река му је животнија од како му Бог даде породицу,децу...А сањао је одувек породицу...

 Иако је снег около смрзнуо се Река је и даље плава као да се небо у Њој огледа...               

Истина која блага вреди

                     Тамо где се Тара и Златибор додирују
             (Одломак из мог новинарског истраживачког рада-Тарабићи)
    Поново у Кремнима у оној малој старој кући ,од дрвета и камена,подно Крстасте Горе...Тамо сада нема других људи...Само ово двоје:мајка и син..."Само некима је је казано?"Пише и у књигама староставним...А овај Пут и Стаза кроз борове...Стјепан познаје ову стазу и мајка још увек њом ходи у зору,кад је дан...Знаци поред стазе,знаци у природи...
   "Кругови" у трави-око борова

   У сред борове шуме(која се диже високо,према небу)чистина,у виду круга и у виду круга угажена трава око малих тек изниклих борова...Стјепан вели,да су претходног дана,када је долазио,ови "кругови"били "око оних борића,мало вишље"...Помислих-Овде постоје неке свемирске оставштине...Стајах у оном "кругу"...Рече рођак из Старе Херцеговине:"Лековити су то Кругови"...А онда се сетих скоро прочитане "Речи Николаја Велимировића"-"узалуд је говорити случај!Узалуд је викати сујеверица"...Догађаји су догађаји.Факта су факта...Узалуд је гордо скривати очи у песак науке...Васиона је сувише велика слика за уске рамове науке..."

   И тачно у оном кругу осетих се заштићена,и само сам удисала онај мирис бора који је био ,уствари,најприроднији кисеоник...Само ипак,доле негде,где сигурно престаје шума,Крстаста Гора,односно,можда на крају пречника,јер пошто сам ја у сред шуме у кругу,добих осећај да је и цела ова шума један "велики круг",зачу се птица кукавица,и њен глас кроз шуму личио је на неку опроштајну тужбалицу...А онда при крају горњег дела или на горњој тачки "пречника",закука,јаукну само једном неки човек и све престаде и шума се смири...Удаљисмо се полако из оног дела шуме,само кад се окренух угледах на дну оног "круга",(широку траку,учини ми се од сунца залазећег) и просто невероватно то изгледаше и немогуће,да се сунчев зрак пробио кроз оне борове и задржао на оној трави,пре би се рекло да та светлост није ни дошла одозго,него баш из земље,из траве,и мада је била јасна и она кружна чистина,само је на том месту Светлост сијала...Размишшљах да је оно знак ,да на том месту или у близини треба да постоји још увек Огњиште и да се исправљају неке неправде,да Васиона и Земља шаљу неке поруке...Седела сам после са Мајком Радојком(која и у 82-гој ради све послове,и никад код лекара није била),у кући,која је само једна просторија,један стари кревет,и један астал и једна клупа,и један шпорет на дрва...И онда угледах кроз врата отворена,онај мали бор,чији врх би упадљиво формиран у виду Крста...Радојка рече"Сваки пут кад седим на тој клупи и ја то посматрам..."Тад настависмо да гледамо заједно...Да ли је то Крст Тарабића,и мене,чији преци бише њихов род у Херцеговини,да ли је то НАШ Крст,који нас опомиње да се не бојимо због своје различитости???Али онда мисао заћути и сама се прекине,јер онај кратки сан долази и одмор или можда само тишина,да се и природа одмори и у њој ПРИРОДНИ...

Др.Ђуро са унуком Савом испред Манастира 

 Хумке Благопочивших у позадини манастира
једнаке хумке једнаки Крстови,као да и у Починку једни другима руке шире,ОБАДВЕ...

Цвеће уз камени зид Цркве Манастирске

Зора  изнад Манастира Рача пре рађања сунца

                           

Манастир Рача украј Дрине

Хаџи Мелентије поново брани Манастир Рачу украј Дрине
Дали се то овог Лета,изнад Раче,ујединише Соколи и Орлови и као да лете помешаних крила?

    Белоглави орао са Таре,овог јутра,у рану зору,кликтајем се јави,а онда му из оног густог шумског забрана одговара Соко...

 Хаџи Мелентије ко да излази из оне плоче мермерне и као да брани од зла и неправде...

Понекад,кад се нађем по мраку у Ризници(као вечерас на Ивањдан,на рођење Јованово),тамо на оном камену као да оживе главе Монашке,и као да се покрену ,тражећи ,она испосничка,мршава своја тела,да се са њима поново сједине...Баш у ноћ гледајући према 

воденици,са доње стране,у белој пени

воденој изгледало је да се пена она бела обликовала баш у монаха испосника,а глава му седа и брада седа и одежда бела и капа монашка на њему ништа "црно"нема...Можда је то један од оних Монаха који бранише књиге од Турака и својим главама платише....

Уочи Видовдана и Видовдан (3-део)

                        ЈОШ УВЕК ЛЕТО ГОСПОДЊЕ 2012
               (Уочи Видовдана и Видовдан-3 ДЕО)

Плакало ми се док сам их грлила на оном брду изнад Изоле,али сетих се како је Тане тог дана причао :"Свака болест и туга се може савладати снагом из сопствене душе..."И учиних тако и остаде само радост због нашег виђења...Још један рођак "Белоглави (Орао)Тане"Настави да живи тамо где је његов Србин мањински народ,а то што га поштују и Словенци и наши има своје дубље корене...Ту су и његова Зага и њихови синови и унуци и Пријатељи...

У Зворнику смо на левој обали Дрине,(Таман се вратих из Копра) и у ресторану смо "Авала"...

Мало пре тога прегледа ми документа

 једна пријатна млађа жена у оној царинској кућици...рекох јој да славимо матуру...После ће исто преко Моста доћи наша два друга из М.Зворника(Веселидновић и Лазић)...А пошто ја стигох прва по обичају ,Јанко и Мирољуб,се искрено обрадоваше мом доласку...Пристигле су и Милка и Војка и Олгица,и наш Професор фискултуре Војо Божић са хармоникашем...Задржао је онај лик и спортску ону живост и донесе слике на којима бесмо његови ђаци...Подсети нас како нам је уливао љубав према спорту и рече:"Добри сте били,сви сте добро учили а и фискултура вам је битна била. Извео је 27.генерација,од тога 12 у Зворнику.УБеограду,живи и дружи се са својим ученицима и прави увек заједно с њима неко весеље...

         Јанко и Душанка и њихов Аца

У Дому Јанковом спавала сам у соби Ациној...Он беше осутан,а Јанко са поносом вели:"Већ је трећа година на Правима у Новом Саду...Њихов усвојени син (дете из овог рата,сироче)...Нису хтели никог из њихове фамилије(једне или друге).Узеше Ацу,маленог бистрог дечака...Из Њихове приче,из оне Истине из оне љубави записујем само део људског и више од тога,кад речи понестану,кад је после довољна само ћутња и заискриле оне очи што саме крај приче причају,а у којима се још и даље назире будућност...

Нисам овог лета отишла у Грачаницу и на Газиместан,али потсетисмо се у Парохијском Дому Цркве Св.Сава,тако што одржасмо Академију посвећену Видовдану и данас се сетих да Видовдан прераста у Славу и Срби ће га сваке године славити,да потисну свој бол и тугу,јер слава треба да иде на радост,али да се и НЕ ЗАБОРАВИ... Нада Лукић-Дринска

Упознала сам и Мирослава и Милоша Лукића(Рођак по мом девојачком презимену,и стално ми пише о шетњама поред мора са унуком Луком),а посредник би да упознам изузетног борца,Генерала из последњих бојева...

Уочи Видовдана и Видовдан(2-део)

                                     ЈОШ УВЕК  -Лето Господње 2012
                  (Уочи Видовдана-Видовдан)
Весна ме позва на пробу Ветерана(АКУД-а "КОЛО".

Играли су у Шкофијама недалеко од Копра...Помислих култури у Словенији и није потребно Министарство културе,па култура је некад постојала и без Министарства...Можда треба свуда и укинути те нерентабилне Установе...

Уочи Видовдана и Видовдан лето 2012

                              -    Лето Господње 2012-
            УОЧИ ВИДОВДАНА

Трајало је скоро пун месец дани и догађаји,пре Видовдана,путовала сам из Србије за Словенију,преко Хрватске,све до Мора,у Копар,закачисмо и онај део Италије...Моје одредиште је била Црква наша Св.Сава и једна прича истинита мало позната у Србији...

              Истинољубив Прота

Прота Тома(тако га српски народ зове у Словенији),чува нашу веру поштује вере остале и држи се Истине,често несхваћен,од људи који су раније долазили из Србије...Отац Тома зна како је онда кад си на путу том...Памти ,рече,ону што монах српски у неком Манастиру,изговори :"Кад помислиш истину,треба да си при коњу,кад заустиш истину,треба да си на коњу,акада је изрече и крила да имаш не утече."

Протина реч се поштује у делу Словеније,који остаде насељен нашим Србима...Неки се спустише на обалу из Беле Крајине...Ту су живели Срби,рекоше ми пре неких 4оо.година...После су се асимилирали са словенским народом,(Словенцима данас)али потомци њихови сачуваше ген онај оно битно,да памте где им се корен укорени...Није ни чудо што смо се онда тамо враћали и ми Њима и Они нама...

Mislim da ni dobro da se kregava kar naprej,kadar smo nekoč eno bili...Morje v Kopru je samo malo uzburkano...Vetar v časih piha ka obali,i malo je ljudjeh,več pa so prišli mlajši...Jas se počutim kot doma.Nekoj sem tukaj delala...In takrat sem to obalo imela rada,mogoče da je to ono od negdar,prekinjeno,ostalo nezapisano,kot tajna,kot da ne bi pol nobeden da se potem spomni...Pa ipak danes iz Morja glas prihaja i poskuša nekaj povedati...Mogoče sem spet prišla zaradi tega...

Mожда је било због парастоса Јездимиру војнику,који је требало да се помене у Цркви Св.Саве у Копру,баш на Св.Тројице...Можда због оних малених наших који клечећи пале свеће својим прецима како их отац учи...Не можеш заборавити наше Србе расејане по Свету Белом...Трст беше тада словенски(не Талијански)Беше Краљевина Три народа...Ипак је била воља народна,(не само Краљева).

Ко смо ми да им данас оспоравамо То Уједињење?Ми се разједињујемо,не умемо да сачувамо ни своје "NAJUŽJE OKOLJE"

Када сам у Словенији логично је да понеку словеначку реч употребим.Треба поштовати народ већински у некој земљи и језик Његов...Само тако ћеш добити поштовање свог народа и свог језика...Тако се опстаје на просторима где народи заједно живе...Тако ће можда онда и ратови престати...И тако ћемо децу нашу сачувати за опстанак...Али морамо и своје ране зацелити,морамо научити да разликујемо Пријатеље од непријатеља,осетити коме се шире руке обадве...Није добро ни у бившим републикама Југословенским...Зашто то у Словенији заради штедње прво укидоше Министарство за културу?Зашто су "Prvi odletjeli študjentje?...Varčevanje...Takoj po uveljavitvi superzakona se je državna uprava znebila študentov..."(tako piše u junskom" žurnalu24")...

А шта,мало пре тога урадише у Србији нашој?Факултети замиру...Претвориће их у Музеје...Ко је крив?А ко започе рат овај најстрашнији?Рат је свему крив!!!А коме ће одговарати они Ратобрижници?А издајници рода свога?

Весна је ћерка Цветкова и Љубицина...Из породице Бајић из Подриња...Студирала је у Београду(у Копру је рођена)Води са толико љубави и знања "Академско културно уметничко друштво -Коло-Бранко-Бајић"

У Весни све добро спојено и од оца и од мајке,од предака њених јунака,а она иако млада нежна и бела а ипак сва од неке  енергије саздана...Весна свира хармонику и виолину и клавир и изузетан је кореограф...

Отац Цветко је био и у морнарици 7 месеци...Сад у оркестру у АКУДУ...Свира фрулу и игра у групи Ветерана...Мајка Љубица се издваја у "Колу"као играчица...Цветко је и Судија за каратисте у Словенији...