Уочи Видовдана и Видовдан лето 2012

                              -    Лето Господње 2012-
            УОЧИ ВИДОВДАНА

Трајало је скоро пун месец дани и догађаји,пре Видовдана,путовала сам из Србије за Словенију,преко Хрватске,све до Мора,у Копар,закачисмо и онај део Италије...Моје одредиште је била Црква наша Св.Сава и једна прича истинита мало позната у Србији...

              Истинољубив Прота

Прота Тома(тако га српски народ зове у Словенији),чува нашу веру поштује вере остале и држи се Истине,често несхваћен,од људи који су раније долазили из Србије...Отац Тома зна како је онда кад си на путу том...Памти ,рече,ону што монах српски у неком Манастиру,изговори :"Кад помислиш истину,треба да си при коњу,кад заустиш истину,треба да си на коњу,акада је изрече и крила да имаш не утече."

Протина реч се поштује у делу Словеније,који остаде насељен нашим Србима...Неки се спустише на обалу из Беле Крајине...Ту су живели Срби,рекоше ми пре неких 4оо.година...После су се асимилирали са словенским народом,(Словенцима данас)али потомци њихови сачуваше ген онај оно битно,да памте где им се корен укорени...Није ни чудо што смо се онда тамо враћали и ми Њима и Они нама...

Mislim da ni dobro da se kregava kar naprej,kadar smo nekoč eno bili...Morje v Kopru je samo malo uzburkano...Vetar v časih piha ka obali,i malo je ljudjeh,več pa so prišli mlajši...Jas se počutim kot doma.Nekoj sem tukaj delala...In takrat sem to obalo imela rada,mogoče da je to ono od negdar,prekinjeno,ostalo nezapisano,kot tajna,kot da ne bi pol nobeden da se potem spomni...Pa ipak danes iz Morja glas prihaja i poskuša nekaj povedati...Mogoče sem spet prišla zaradi tega...

Mожда је било због парастоса Јездимиру војнику,који је требало да се помене у Цркви Св.Саве у Копру,баш на Св.Тројице...Можда због оних малених наших који клечећи пале свеће својим прецима како их отац учи...Не можеш заборавити наше Србе расејане по Свету Белом...Трст беше тада словенски(не Талијански)Беше Краљевина Три народа...Ипак је била воља народна,(не само Краљева).

Ко смо ми да им данас оспоравамо То Уједињење?Ми се разједињујемо,не умемо да сачувамо ни своје "NAJUŽJE OKOLJE"

Када сам у Словенији логично је да понеку словеначку реч употребим.Треба поштовати народ већински у некој земљи и језик Његов...Само тако ћеш добити поштовање свог народа и свог језика...Тако се опстаје на просторима где народи заједно живе...Тако ће можда онда и ратови престати...И тако ћемо децу нашу сачувати за опстанак...Али морамо и своје ране зацелити,морамо научити да разликујемо Пријатеље од непријатеља,осетити коме се шире руке обадве...Није добро ни у бившим републикама Југословенским...Зашто то у Словенији заради штедње прво укидоше Министарство за културу?Зашто су "Prvi odletjeli študjentje?...Varčevanje...Takoj po uveljavitvi superzakona se je državna uprava znebila študentov..."(tako piše u junskom" žurnalu24")...

А шта,мало пре тога урадише у Србији нашој?Факултети замиру...Претвориће их у Музеје...Ко је крив?А ко започе рат овај најстрашнији?Рат је свему крив!!!А коме ће одговарати они Ратобрижници?А издајници рода свога?

Весна је ћерка Цветкова и Љубицина...Из породице Бајић из Подриња...Студирала је у Београду(у Копру је рођена)Води са толико љубави и знања "Академско културно уметничко друштво -Коло-Бранко-Бајић"

У Весни све добро спојено и од оца и од мајке,од предака њених јунака,а она иако млада нежна и бела а ипак сва од неке  енергије саздана...Весна свира хармонику и виолину и клавир и изузетан је кореограф...

Отац Цветко је био и у морнарици 7 месеци...Сад у оркестру у АКУДУ...Свира фрулу и игра у групи Ветерана...Мајка Љубица се издваја у "Колу"као играчица...Цветко је и Судија за каратисте у Словенији...