Вече у Београду 20.октобра 2011.године (Срђевдан)

После вечерње службе, којој присуствовах у Саборној Цркви, кретох Кнежевом улицом... Чујем већ издалека виолину и мелодију песме "Тамо далеко"... Како је музика јаснија ја се и приближих и заневеровати загледах девојчицу са виолином, на клупи је седео један дечко и држао у рукама ноте а са друге стране клупе други дечак свирао је тромбон... Седох поред њих на камену жардињеру, а вечерњи шетачи пролазише поред нас, ја записах да се девојчица зове Исидора да јој брат свира тромбон Илија, да је са њима друг Павле који није могао да донесе клавир да би направили њих троје на улици оркестар... Илија рече да се презивају Станић, да иду у школу "Михаило Петровић Алас" , у улици Господар Јовановој 22 , рече да се тата зове Ненад и да је родом из Чачка, да се мама зове Марина и да је из Крагујевца, да имају још једног брата који се зове Радисав и који је најстарији од њих троје и има 16 година и свира трубу. Исидора додаје, да је мама свирала виолончело, а тата је волео хармонику. Илија још вели тата је био у рату на Косову, а Исидора га допуњава:  "И у Босни..." Павле додаје се презива Вукићевић, да му је отац са Жабљака а мајка из Бијелог Поља, а да је и њих троје деце код куће... Поздравих се са њима и док сам одлазила према Добрачиној улици стално сам чула виолину и звуке песме "Тамо далеко".


Нада Лукић Дринска

Подсећање на скоро преминулог сликара...

Истина као лековито из Завичаја(У Души ношено)
Црква Она најстарија у Европи(брвнара),у Дубу,на оној стрмини благој,шиндром покривена,пркоси вековима...И у олујним добима издржа све и остаде онако сама,издвојена,као САМ ЧОВЕК,као САМО ДРВО,беличанствена,Света,често изнова освештана,кишама и ветровима брдским...Овог јутра,плави се небо,око скромних крстова (дрвених),а и сама је Светиња живнула баш на слици сликаревој...Гледах је свечери,предходног дана...Сад као да плавим заогрнута у собу ми уплови...Говорих сликару:-Кад сликаш Завичај у Београду у  слике одшетам,из улице неке Београдске само скренем и ТАМО сам...Сликар се јавља;"Овде сам..."А знам да је ОВДЕ и ТАМО,или се чује из даљине оних простора,сад умиреним оним гласом без имало кајања...Подсетих га да ТАМО на Брду беше једна понорница,уз Цркву извор извираше.--Та мала река,можда тражи место,на површину поново да се врати...А оно коље пободено ко темељи,Цркву од воде чуваше...Тако је наслика сликар,те тако је и ТАМО и ОВДЕ ИСТИНА...Појање једног свештеника(тамошњег),Недељно Јутрење и Звона далекосежна,у зори овој се сјединише ЗВУЦИ И БОЈЕ,И ОЧИ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА НАШЕГ,у будућност загледане,болом и снагом и опоменом...У жезло је светлост долазила,сакупљана за боља времена... 

                                                   Нада Лукић'-Дринска

Oдломак из необјављене књиге...

....Манастир Рачу чувају Анђели

...Капије манастирске отворене на све четири стране.Приђосмо са источне стране,крстимо се и целивамо крст на капији...Звук ѕвона и одјек оде у сусрет оном трачку Сунца,јутарњег,што се овог дана заплео у шумама тарским...Чује се Рача,вода она,која кад се њом умијеш и ње напијеш,живот се у у жубор смирени претвара и све ускомешане мисли у смирење одлазе,и само МОЛИТВА рана јутарња и појање из цркве манастирске допиру...Птице заћуте не чују се...Видим и ону сву белину од брашна
које се распршује около док се жито меље,па су беле и монашке мантије и капе,али та чиста белина се касније,пред вече,претвори у неку белу светлост,коју за собом око манастира носеБели Анђели,зато се мени као детету учини тада,да манастир Рачу чувају АНЂЕЛИ.


..

Београд,Света Недеља Лето 2011,уочи Мале Госпојине

У Свету Недељу 18.ог септембра 2011.лета,пожелех да у 17.часова,присуствујем,у Старој оној Цркви,Св.Сави посвећеној,Вечерњој Служби и да се помолим за Све Србе,ма где били...Била сам унутра,у тишини упалила свеће,а напољу у парку између старе и нове Цркве,било је доста људу и деце на клупама и у шетњи...

Понеко је ушао и посебно деца целиваше Икону Пресвете Богородице Тројеручице...Чекала сам Вечерњу,јер сам при доласку видела једног Свештеника.Остала сам тамо да стојим у близини Иконе и касније приметила само још једну жену која је затворених очију ћутке се молила.Нико није дошао Службу Вечерњу да одржи???
Ни у Новом Храму није било Вечерње Службе,а улазили су у Храмове страни туристи и наши људи...       
                                                                nadadrinska.blogspot.com

СЛАВА У МАНАСТИРУ РАКОВИЦИ

Био је Велики Празник Успеније Пресвете Богородице,Велика Госпојина и Слава Манастира Раковице...Све је ТАМО путоказ у Смирење и Побожност,како би се изразио наш Побожни Теодор,а није једноставно постати драг Теодору...И сав овај народ и малени као да дођоше са жељом да се поклоне над хумкама Патријарсима Српским,Димитрију Пећком и Павлу Рођеном,чије Душе кроз ветар и Сунце са Душама страдалим из рата последњег Миром замирисаше...

Србија о празницима

Недеља пред Велику Госпојину,затекох се у нашем Манастиру Рачи украј Дрине.

Тишина недељна и хладовина чине души смирење а посебно разговор са Мати Анастасијом.

На Ризници врата отворена и кроз њих плава светлост небеска улази.На капији Манастирској појавише се и туристи,дошли су,рекоше,из оних крајева преко Дрине.(Из Бања Луке).Мати Анастасија има 90.и неку годину.Држала је у рукама књигу из Монашког живота и први пут сазнадох да је одувек волела да чита књиге...Имала је осмех који сакри све њене туге и очи плаве као оно небо изнад Раче...

                                                                      Нада Лукић-Дринска

Прича о Сплаварима се наставља код Рајка и мајке Заге у "Белвију"...

 Кад прођу РЕГАТЕ,и месеци летњи у вароши БАЈНОЈ на десној обали ДРИНСКОЈ,завлада тишина...А сунчана јесен (као ова)одагна тугу,па се понеко ,још,упути на РЕКУ...Најмлађи полазе у школу,и све је њима подређено,док они сасвим мали ,носе торбе,углавном теже од њих самих...Код Рајка и мајке Заге пијемо поподневну кафу и чекамо да сунце зађе,или ћемо искористити предвечерје данашње да још неко од ПОТОМАКА сплаварских исприча догађај битан,који до сада нико не исприча и нико не записа...Милица снима "Траг у простору",а ја записујем...Овде заборав не опстаје...Нада Лукић-Дринска