Вече у Београду 20.октобра 2011.године (Срђевдан)

После вечерње службе, којој присуствовах у Саборној Цркви, кретох Кнежевом улицом... Чујем већ издалека виолину и мелодију песме "Тамо далеко"... Како је музика јаснија ја се и приближих и заневеровати загледах девојчицу са виолином, на клупи је седео један дечко и држао у рукама ноте а са друге стране клупе други дечак свирао је тромбон... Седох поред њих на камену жардињеру, а вечерњи шетачи пролазише поред нас, ја записах да се девојчица зове Исидора да јој брат свира тромбон Илија, да је са њима друг Павле који није могао да донесе клавир да би направили њих троје на улици оркестар... Илија рече да се презивају Станић, да иду у школу "Михаило Петровић Алас" , у улици Господар Јовановој 22 , рече да се тата зове Ненад и да је родом из Чачка, да се мама зове Марина и да је из Крагујевца, да имају још једног брата који се зове Радисав и који је најстарији од њих троје и има 16 година и свира трубу. Исидора додаје, да је мама свирала виолончело, а тата је волео хармонику. Илија још вели тата је био у рату на Косову, а Исидора га допуњава:  "И у Босни..." Павле додаје се презива Вукићевић, да му је отац са Жабљака а мајка из Бијелог Поља, а да је и њих троје деце код куће... Поздравих се са њима и док сам одлазила према Добрачиној улици стално сам чула виолину и звуке песме "Тамо далеко".


Нада Лукић Дринска