У месецу новембру 2014. год. кренух трагом велике катастрофе која задеси Западну Србију (у близини Бајине Баште, у ствари страдали овај народ и њихова добра са кућама припадају СО Бајина Башта).
Ову акцију смо предузели захваљујући заменику председника СО Бајина Башта, Г-дину Мирославу Лукићу.
Ишла сам на терен поред Дрине и прве страдале куће су биле од породице Васић. Тужно изгледају трагови од две куће и велике штале. Пред мене је изашла Станица Васић и рече да не жели да се фотографише више, а ипак ми исприча како је текла та страхота; "Пробудили смо се негде између 4 и 5 ујутро и чули смо неку грмљавину, мислили смо да путем испод куће пролазе неки камиони... Погледала сам на врата и видела брдо земље и шуме у дворишту. Било је страшно испред врата која су могла брзо да буду затрпана... Штале, мало даље су затрпаване земљом, у њима је било осморо говеда и двадесет свиња и петнаест оваца. Прво смо морали децу изнети из кућа и пребацити у Б.Башту. Помоћ нам је брзо стигла и деца су збринута, а онда су покушали да спашавају стоку и механизацију.
Отклањали су нагрнулу земљу из брда из којих је непрестално долазила водена стихија. Хвала Богу успели су да спасу и стоку и машине, али је вода срушила чардак пун кукуруза, пекару и остале објекте." Помоћ је била брза,али су 20.дана спавали по комшилуку и живели у страху,и опет се надали и чекали да се ова стихија заустави...А када је једном престало није дошло до опуштања...Сада живе ту у једној кући неоштећеној,у којој ипак не могу дуго остати...Рекли су им:"НИЈЕ БЕЗБЕДНО".Купили су плац код Бајине Баште...Праве кућу од 100м2(две породице)а овде им је било стамбеног простора 250м2...Стара Пазова даје материјал а они плаћају мајсторе и хране их...Ово овде све ће срушити,рекли су им...
Са ове локације ,са места,које се зове Црвица,општински возач Мија,возилом које је прикладно за ове брдске пределе изаћи ће вишље у брда да бих могла да се уверим,како су се покренуле воде,из вишљих и нижих делова земље,а све скоро,као да се"договорише"да крену:једне према Дрини наниже ,и свом силином својом захватише,на свом путу и површинске пределе,а на њима и куће и све остало што ту постоји,живи,траје вековима,а они силни извори при врху покушаше да одоздо пробију дрвене подове,са стране се од потреса створише ужасне пукотине,кроз које се пробијала дневна светлост,а облаци су се гомилали тамо преко Дрине у Босни,као да нам кише поново долазе...А човек да не поверује,шта може да учини природна сила,на једној кући зид урушен са стране а прозор са свим стаклима и још на њему стоји завеса чипкана...Разговарах са млађим чланом породице Лазић,али фотографисах старог Драгољуба,жилавог нашег планинца који ће остати да живи у новоозиданој кући ,на страни брда...Овде су његови корени,али када ова непогода почупа у близини дрвеће из корена,ОН и Његови млађи остају и праве кућу мало даље од уништене куће старе...
Стручњаци рекоше да је ту "БЕЗБЕДНО",а Драгољуб верује јер мисли да треба сачувати огњиште ...А Вера је наша Православна ,у овим крајевима сачувана у људској души,и ма шта их снашло,остајаше Људи...Њихова смиреност и надање,изненађује,поготову после овакве страхоте...Држава наша се није оглушила о страдали народ...Стиже помоћ и донације...Али иде зима,додуше ове године,касни,али не могу да не размишљам о хладним вечерима које чекају велики део страдалог мог народа...Катастрофа која га задеси скоро да се не памти...Као и свуда постоје,нажалост,нељуди који се богате на туђој несрећи...Треба их "проказати"да их што пре стигне она Правда...Грешници и нису свесни шта чине...
Радоја Ненадовића нисам затекла у близини урушене куће у којој се стресох од оног непријатног осећаја унутар куће,у дневној просторији где је вода покушала да пробије под и као да се предомислила оставила само оно уздигнуће као да је сад брдо ушло усред собе,као да сеБрдо у кућу сакрило...Домаћин је прозор отворен оставио,као да је дуго кроз њега гледао доле према Дрини,а стоји и једна столица на којој ,вероватно после седи и затвара очи,надајући се да је све само ружан сан био...Ипак следећи и друге дане радиће и умориће се да га умор савлада и сан ће сањати у новосаграђеној кући...Биће то живот изнова,али ЖИВ ЈЕ И ЊЕГОВИ СУ ЖИВИ...
Уништена кућа на врху брда даље од Дрине,где је вода кренула да навише избије и то кроз дневну одају и направила брдо унутар,а у ћошку као да су остали нестварни водени кругови у ваздуху који се и сада виде...
Ово је мој извештај или истина ,коју понекад сакрију магле Подрињске,док сунце се не јави и тек онда је јаснија Планина Тара која се над Дрином надноси,као да је додирује на десној обали,где се једино на свету,додирују,тако Исток и Запад...
Драгољуб на својим брдима још увек опстаје и чека зиму...
О Аранђеловдану,
Лето2014.
Нада В.Л.-Дринска(новинар и писац)
Нема коментара:
Постави коментар