Пролеће је пожурило у Смедерево ...

                   ПОЕЗИЈА СВАКОГ МАРТА НАЈАВЉУЈЕ ПРОЛЕЋЕ...

У Смедереву и овог марта неколико дана пре доласка Пролећа стигоше Поете и Писци остали и уметници музички и посебно млади Смедеревљани , 19.марта 2016.дочекаше нас учеснике ,( који пристигосмо са разних страна Србије , па из Региона , било је наших песника и других уметника из појединих Европских земаља ...) Тема овог Међународног зборника поезије , беше : ОГЊИШТЕ МОЈЕ ВЕКОВИМА ТРАЈЕ...

Ово је друга књига Међународног зборника поезије преко Уметничког клуба "РАСКОВНИК" и Његовог првог , идејног организатора ,Мишела- Мирослава Болтреса ,  наравно који окупља посебне из Смедерева , вредне и несебичне , песнике ,сликаре , музичаре , фотографе , разне љубитеље ,уметности и културе и могло би се рећи ,добровољце у културном ,прелепом ,"

УТВРЂЕНОМ ГРАДУ СМЕДЕРЕВУ " ( тако увек Мишел почиње)...

Путовах из Београда Старог -Града (тамо поред Дорћола исти овај Дунав угледам и зачујем како се са маглама бори јутарњим ...И Сунцу се онда јави...) Аутобус ПЛАВИ ЛАСТИН , (који на велику Ласту личи возила је из Београда према Смедереву ,једна дивна дама ,рукама нежним и истовремено јаким управљала је ЛАСТОМ ПЛАВОМ...

Њих двоје у српској ношњи ,са Хлебом и Сољ у , остављају такав утисак и још јаче опомињу да морамо поново разгорети и сачувати наша ОГЊИШТА запретена у пепелу...Јер без тога ова лепота неће бити срећна...Кад долазите у Смедерево , неким поводом или само да видите Пријатеље ,да ли је то због велике реке Дунав , или нешто сасвим друго ,сви вам се радују ,а песме у граду на обали ,најлепше пишу ...Ове године се деси нешто посебно,(опет заслуга Мишелова ,наравно сви су ту који помажу ,својски ,као и једна од домаћица на самом улазу)...

Када се гости сместише ,поглед оде на бину...Поред Заклетве Деспота Ђурђа Бранковића сијао је Мач , тако се некад Деспот заклињао у истом овом граду...

Наша Антонија је дошла чак из Беча ...Певала је три оперске арије...Деловала је као нестварна ,као да јутрос стиже из магле ,из Дунава , и наговести сунце , а глас јој река прими и понесе са собом...И остали учесници учинише да Смедерево овог мартовског поподнева и блиске вечери за памћене остане...А при крају читали су стихове и домаћини и чланови жирија ,  док при врху сале седеше један до другог Капетан брода трговачког и Свирач Дунавски...

Вече су зачинили млади , посебно талентовани песници , а ја се враћах Старам мом Граду Београду  опет "ПЛАВОМ ЛАСТОМ " ...Осећах се задовољна јер учествовах на једном догађају у Граду Смедереву...Загрлих Књигу "Огњиште моје вековима траје" и захвалност осетих што на 51-ој страни има моја песма :" Запретена Огњишта ( у Србији)...-Зацвркуташе птице, чекалице ,

              да небу се јаве...И роди се Сунце...

              Заплака војник као дете мало...

              Од радости што туђину леђа окрену...

               БЕЗ ПУШКЕ НА РАМЕНУ

                КУЋИ ИДЕ ДА УПАЛИ ВАТРУ 

                ЗАПРЕТЕНУ...

Н.В.Л.-Дринска

Фотографисала : Нада Вукићевић

Човек који је прогласио свој народ у Западној Србији за нераднике

Прексиноћ, 16. марта 2016. на националној српској "ПРВОЈ" телевизији (ТВ ПРВА 1) Београд појавио се бивши председник СО БАЈИНА БАШТА, иначе од скора све више становник Београда, мада у Бајиној Башти има "своју приватну" ТВ и радио станицу (ПРИМА).
Господин је  говорио о искључивој кривици људи из свог завичаја и Западне Србије уопште, зато што он сматра да им се догађа сиромаштво и све остало што су још увек заостали људи и што и даље не желе да им деца раде у том делу Србије, него се труде од самог детињства да их науче да се школују, да после ништа не би радили. Шаљу их далеко на школе, и ова деца стварно постижу изузетан успех где год се нађу у вишим школама, факултетима, у спортским клубовима. За распуст долазе и помажу родитељима да обраде оно мало простора (земљишта које је погодно за повртне баште), јер њива тамо има само мало, у оном делу поред Дрине, а у другом делу углавном се дижу брда и планине и земљиште није погодно за обраду, а затворене су и многе школе, јер више ни држава не може да тамо шаље учитеље, за мањи број деце, а и ова брда све се више покрећу у овим катастрофама од поплава, из брда воде се покренуле

како рече наш Тарабић давно да ће доћи доба кад ће "ићи вода из земље и из неба, јадни људи не да су нерадници (који нису нимало нерадни), беже са својом децом, да само голи живот сачувају и нико скоро тамо и не стиже ево већ други пут на нека места, да види, да су они имали намеру, после првих катастрофа да поново своје куће озидају макар у близини, да се никуд не селе, надајући се да ће држава, као што и чини, да им помогне". Зато овај текст излази из моје огорчености, јер ја сам из тог завичаја, и не видех тамо до дана данашњег ни у ком времену нерадне људе и да зато нам је заостала Западна Србија. Знам само да се боре у разним временима, тешкоће подносе јуначки, свака кућа је имала солунског борца, који је углавном изгибоше, мало ко се жив враћао још онда.
А на Дрини, која је одувек била граница гинуше млади момци из тога краја да сачувају Западну Србију. Даље немам речи да опишем оно што изговори о својим завичајцима човек кога су и бирали раније међу собом за председника СО БАЈИНА БАШТА...

Нада Дринска,

18. март 2016. године

Катастрофа која је задесила Западну Србију 2014.

У месецу новембру 2014. год. кренух трагом велике катастрофе која задеси Западну Србију (у близини Бајине Баште, у ствари страдали овај народ и њихова добра са кућама припадају СО Бајина Башта).
Ову акцију смо предузели захваљујући заменику председника СО Бајина Башта, Г-дину Мирославу Лукићу.

 

Ишла сам на терен поред Дрине и прве страдале куће су биле од породице Васић. Тужно изгледају трагови од две куће и велике штале. Пред мене је изашла Станица Васић и рече да не жели да се фотографише више, а ипак ми исприча како је текла та страхота; "Пробудили смо се негде између 4 и 5 ујутро и чули смо неку грмљавину, мислили смо да путем испод куће пролазе неки камиони... Погледала сам на врата и видела брдо земље и шуме у дворишту. Било је страшно испред врата која су могла брзо да буду затрпана... Штале, мало даље су затрпаване земљом, у њима је било осморо говеда и двадесет свиња и петнаест оваца. Прво смо морали децу изнети из кућа и пребацити у Б.Башту. Помоћ нам је брзо стигла и деца су збринута, а онда су покушали да спашавају стоку и механизацију.
Отклањали су нагрнулу земљу из брда из којих је непрестално долазила водена стихија. Хвала Богу успели су да спасу и стоку и машине, али је вода срушила чардак пун кукуруза, пекару и остале објекте." Помоћ је била брза,али су 20.дана спавали по комшилуку и живели у страху,и опет се надали и чекали да се ова стихија заустави...А када је једном престало није дошло до опуштања...Сада живе ту у једној кући неоштећеној,у којој ипак не могу дуго остати...Рекли су им:"НИЈЕ БЕЗБЕДНО".Купили су плац код Бајине Баште...Праве кућу од 100м2(две породице)а овде им је било стамбеног простора 250м2...Стара Пазова даје материјал а они плаћају мајсторе и хране их...Ово овде све ће срушити,рекли су им...
Са ове локације ,са места,које се зове Црвица,општински возач Мија,возилом које је прикладно за ове брдске пределе изаћи ће вишље у брда да бих могла да се уверим,како су се покренуле воде,из вишљих и нижих делова земље,а све скоро,као да се"договорише"да крену:једне према Дрини наниже ,и свом силином својом захватише,на свом путу и површинске пределе,а на њима и куће и све остало што ту постоји,живи,траје вековима,а они силни извори при врху покушаше да одоздо пробију дрвене подове,са стране се од потреса створише ужасне пукотине,кроз које се пробијала дневна светлост,а облаци су се гомилали тамо преко Дрине у Босни,као да нам кише поново долазе...А човек да не поверује,шта може да учини природна сила,на једној кући зид урушен са стране а прозор са свим стаклима и још на њему стоји завеса чипкана...Разговарах са млађим чланом породице Лазић,али фотографисах старог Драгољуба,жилавог нашег планинца који ће остати да живи у новоозиданој кући ,на страни брда...Овде су његови корени,али када ова непогода почупа у близини дрвеће из корена,ОН и Његови млађи остају и праве кућу мало даље од уништене куће старе...
















Стручњаци рекоше да је ту "БЕЗБЕДНО",а Драгољуб верује јер мисли да треба сачувати огњиште ...А Вера је наша Православна ,у овим крајевима сачувана у људској души,и ма шта их снашло,остајаше Људи...Њихова смиреност и надање,изненађује,поготову после овакве страхоте...Држава наша се није оглушила о страдали народ...Стиже помоћ и донације...Али иде зима,додуше ове године,касни,али не могу да не размишљам о хладним вечерима које чекају велики део страдалог мог народа...Катастрофа која га задеси скоро да се не памти...Као и свуда постоје,нажалост,нељуди који се богате на туђој несрећи...Треба их "проказати"да их што пре стигне она Правда...Грешници и нису свесни шта чине...
Радоја Ненадовића нисам затекла у близини урушене куће у којој се стресох од оног непријатног осећаја унутар куће,у дневној просторији где је вода покушала да пробије под и као да се предомислила оставила само оно уздигнуће као да је сад брдо ушло усред собе,као да сеБрдо у кућу сакрило...Домаћин је прозор отворен оставио,као да је дуго кроз њега гледао доле према Дрини,а стоји и једна столица на којој ,вероватно после седи и затвара очи,надајући се да је све само ружан сан био...Ипак  следећи и друге дане радиће и умориће се да га умор савлада и сан ће сањати у новосаграђеној кући...Биће то живот изнова,али ЖИВ ЈЕ И ЊЕГОВИ СУ ЖИВИ...
Уништена кућа на врху брда даље од Дрине,где је вода кренула да навише избије и то кроз дневну одају и направила брдо унутар,а у ћошку као да су остали нестварни водени кругови у ваздуху који се и сада виде...

Ово је мој извештај или истина ,коју понекад сакрију магле Подрињске,док сунце се не јави и тек онда је јаснија Планина Тара која се над Дрином надноси,као да је додирује на десној обали,где се једино на свету,додирују,тако Исток и Запад...

Драгољуб на својим брдима још увек опстаје и чека зиму...

  

У Бајиној Башти ,

О Аранђеловдану,

Лето2014.                                                                    

Нада В.Л.-Дринска(новинар и писац)