У ЗАВИЧАЈУ ПОНОВО ПАДАЈУ КИШЕ...
...А поред Дрине секу дрвеће које је штитило обалу од обрушавања у реку и чинило хлад споменицима Крајпуташима...Илинденски Дани пролазе...Овај 8-ми август лета 2014.и празник је и сећања доноси на битне догађаје са њим везане и рођендан је неким драгим и ћерки мојој у Елади..Одмах по Илиндану рехабилитовасмо ,после више година,на Боровом Брду на Тари,нашег Милутина Лукића,најмлађег стрељаног на Бањици 1942.године...
И ПОСЛЕ 53.ГОДИНЕ
И ПОСЛЕ 53.ГОДИНЕ
 |
| Испред наше школе Рајак Павићевић са нашом наставницом географије |
 |
| Зоран Севић и Никола Мијатовић |
 |
| Бoле Мандић и Милан Бојанић |
 |
| Дружење у башти кафане Две Липе на самој обали Дрине |
Они што пре нас,гледаше у Будућност нашу и Будућу;наша деца и унуци (као што ми њихови јесмо,и негде између још трајемо,предодређени да памтимо и запишемо ..Нашу школу градише прађедови наши,и волимо је и дан данас,и помињемо Малу Матуру и данас је славимо на наш начин августа осмог ове године...
Неки од нас или из наших породица и учитељи постајаху и свој радни век овде проводише,помињаху их данас,и остају у сећањима,као наш,мој Рајак,који у смрт оде прерано,немајући прилику да покаже ђацима,зашто се за учитеља, баш определи.Нажалост многи наши из генерације ,данас нису међу нама?Ма јесу!Осећамо их овде,пролепршаше њихове душе,као лептири,И ДАНАС МЕЂУ НАМА ЖИВЕ; Љубица,Драгиша,Мијо...И наставници наши драги: Ранко,"Ђураја",Љубо...
Ја ћу овај данашњи догађај ставити у књигу моју другу,а мислим да ћемо се окупити и у књизи трећој...(Биће то Трилогија српска,која се разликује од оне негдашње,али сличности има...А пишем и друге књиге опет о нама о народу нашем,у Расејњу,по белом свету,који чека кући да се врати...
У школи испод фотографије Рајака Павићевића:Милан,Богољуб и Драгиња
Моја маленкост Н.Дринска,наша наставница географије Милка Љубинко и Миланка
И тако остајемо поносни и осмехом пробијамо недаће и нећете веровати заустависмо кише овог 8-ог августа 2о14.на обали Дрине на уласку у Бајину Башту у Западној Србији... Нада Вукићевић(девојачко Лукић)сада ДРИНСКА
Неки од нас или из наших породица и учитељи постајаху и свој радни век овде проводише,помињаху их данас,и остају у сећањима,као наш,мој Рајак,који у смрт оде прерано,немајући прилику да покаже ђацима,зашто се за учитеља, баш определи.Нажалост многи наши из генерације ,данас нису међу нама?Ма јесу!Осећамо их овде,пролепршаше њихове душе,као лептири,И ДАНАС МЕЂУ НАМА ЖИВЕ; Љубица,Драгиша,Мијо...И наставници наши драги: Ранко,"Ђураја",Љубо...
Ја ћу овај данашњи догађај ставити у књигу моју другу,а мислим да ћемо се окупити и у књизи трећој...(Биће то Трилогија српска,која се разликује од оне негдашње,али сличности има...А пишем и друге књиге опет о нама о народу нашем,у Расејњу,по белом свету,који чека кући да се врати...
 | ||
| Драгиња и Јелкица |
И тако остајемо поносни и осмехом пробијамо недаће и нећете веровати заустависмо кише овог 8-ог августа 2о14.на обали Дрине на уласку у Бајину Башту у Западној Србији... Нада Вукићевић(девојачко Лукић)сада ДРИНСКА
Нема коментара:
Постави коментар