Пред полазак на Дрину(Дринске регате су већ почеле)

                      РАЗГОВОР СА ПОВОДОМ

На Новом Београду ,пред полазак на Дрину,разговарах уз јутарњу кафу,са најстаријим српским новинаром,а који је пре 96.година рођен у ПОДРИЊУ испод саме планине ЦЕР,Витомиром-Витом Бујишићем,који написа,скоро,још једну књигу( 25-ту)посвећујући је још једном и старим и новим пријатељима,аутобиографског је карактера и даде јој име:"Живот у две приче"...Радовао се да је понесем на Дрину,(а велику захвалност му дугујем што у Њој и мене уврсти међу своје пријателје и додаде текст који сам о Њему не тако давно писала на Сајту Видовдан ...

А рече ми да поздравим Дрину...Не знају људи која је веза наша са реком ,Овом ,поготову наша који се тамо рађасмо,а рађаше се и сви наши ђедови и прађедови,јунаци,граничари...Тамо сви беху јаки,и у војску им се знало отићи,док су још млади да се науче војевању...А жене наше мајке наше све сличне беху Милунки Савић...Са Витом се увек тешко растајем,учини ми се да ,поново нисмо нешто дорекли...У Београду купих на Студентском Тргу,код једног дивног момка наруквицу за срећан пут...И отиснух се Ракетиним аутобусом преко Ваљева и Дебелог Брда према Дрини...

У Б.Башти узбуђење пред Велику Регату...А десиће се и сретања пријатеља који се нису видели више година ...Верујте ми сигурно је Дрина овде умешала своје прсте...

Овде се срећу и веселе на води: велики и мали из Србије васцеле па и издалека пристигну увече,млади обично не спавају,одржавају се концерти неколико дана...Увек су то познате групе...Овога пута певали су и свирали углавном у добротворне сврхе,јер у овом крају страдаше људи,недавно им се покренуше брда поред пута и затрпаше куће...Катастрофа задеси и Подриње...

  

На новинарском чамцу је био и колега наш из Радија-202

Био је и колега Горан ,новинар Тв-Кршко из Словеније(Бајина Башта и Кршко беху две збратимљене Општине у СФРЈ)

Свуда је вијорила и наша застава...Увек млади држе заставу на чамцима..

.Наш колега радио-202.

                                Наш "капетан"рођен у Љубовији поред саме Дрине... 

А чекали смо Трубаче дринске да се укрцајуБио је и сусрет пријатеља после више година,пре поринућа чамаца у Дрину...Тамо далеко Дрина се сједињавала са Планинама а Планине са Небом,непрекидни спој што душу одмара а онда су увек вечери свеже и мирне...

Предвече после Дринске Регате,и ове године,окупише се млади момци -Кајакаши из Београда и старији Дорћолци ,по први пут и опет би песма и књижевно вече ,испред моје старе куће у Веизовићима недалеко од Б.Баште и близу Дрине..."Вукови " су се спустили овог јула до Дрине,"кад им време није"Раније су се спуштали само зими кад снег завеје ове крајеве...Чудне неке појаве...Сима пошто "Дрину омириса после неких година и срете пријатеља после 39.ет година"запева ,о мајко,гласом посебним,да и Дрину на тренутак заустави...Рецитовасмо још и наизменично песму:"Једна суза" од нашег Алексе Шантића а помињасмо и јунаке наше из Дринске Дивизије.

ХВАЛА ТИ ДРИНО;СВЕТА РЕКО!                                     Н.В.Л.-Дринска