Одломак из моје књиге:"Србијо моја страдална у Христу Васкрсла"

                           ...Планинци   никад  не  умиру...
Уочи Јовањдана
Богојављење2005.
Б.Башта                                     

Разболела душа им се у планине враћа,лута у маглама,сачекује јутра под звездама,док гасну,плаче сузама радосницама,тражи изгубљене румене зоре и живне на Богојавни Дан,с вечери,уз музику испраћа неке туге,пусти их да долазе и одлазе,као светлости које надиру и нестају у врховима,тамо у висинама.Мајке планинке рађале јунаке,умови им муњама говоре а руке и очи кроте громове...Ћутња им на месечини потраје...
А КОСОВО...? А ЧЕМЕРНО...? У бол испевано,надања су скоро замрла,љубав се уморила...И сузе пресахле,тражимо изворе оне,планинске,наше ране да умијемо...Сневамо нека УСКРСНУЋА.
Станите ветрови!Боли нас песма!
Син и мајка испред Иконе Св.Јована,моле се да пробуде светлост ИКОНСКУ,да их осветли усред таме.
А планина и Стена Црвена ћуте.И град и поље и Старозаветно и све што је реком отишло прошле вечери,враћаху на рађање.А опроштење славише син и мајка;у међузвежђу нађоше се...
Музика је текла шумама и први пут непрестана...
Збогом очају и добро дошло Сунце,новорођено Јованово!Кћери и сестре се окитише зимзеленом.Девојке шетају као нестварне,САМЕ...Као да ни једне руке не знају да грле,као да је љубав на издисају...
Зато сијај Сунце Јовањско усред зиме!

Београд,по Јовањдану 2005г.               Нада-Дринска

Требало је да будем учесник Сабора...

                      ....    ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ У СРБИЈИ 

Десило се да народ "оживи"и да добије жељу да се окупи,да нешто учини,јер дуго само у малим групама,или појединачно,чине се покушаји,да се заустави пропадање Србије...Наиме ја већ неких година делујем као самостални новинар,истраживач,истовремено сам писац,написах једну књигу:"Србијо моја страдална у Христу Васкрсла"...Она се сложи сама од мојих необјављених и објављених  текстова.Прошле године би проглашена за историјски значајну,a прва је књига која се подједнако налази и у Црквеним и Манастирским и Државним Библиотекама...Промовисана је и прошле и ове године на Сајму књига,али су били оба пута покушаји да не буде промовисана...У њој су истине и О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ и о Републици Српској,моји записи са терена,које још не пуштају јавно да се читају...На сабору сам културно одбијена,када сам покушала да учествујем у Програму или на крају Програма...Реч су имали дивни људи,као што је наш Владислав Јовановић(бивши амбасадор оне наше заједничке Југославије),кога и лично познајем,а заједно је учио Дипломатске школе,са мојим ујаком Добрисавом Веизовићем...И Он је био Амбасадор,(нажалост није више међу живима).Завршио је свој последњи амбасадорски посао у Бечу,пре бомбардовања Србије.Вратио се за Београд,(иако је могао да сачека у Бечу крај бомбардовања.)Вратио се да буде уз свој народ...Али Његово срце није издржало неправду која је почела да се чини Србији...Сећам се да смо,док су бомбе над Београдом падале,покушали да водимо неке разговоре,који су прекидани оном страшном грмљавином и онда смо знали да и заћутимо и да сачекамо мало Тишине да наставимо разговор...
На овом је Сабору Г-дин Јовановић изговорио најбитније речи и обећао помоћ(ако није већ касно),помињући нашу ТАПИЈУ,којом можемо да докажемо да је КиМ у саставу Србије и да никаква ЕУ не може доносити одлуке у име Србије,нити постављати границе унутар Србије...На Сабору се нађоше још увек "Срби и Српкиње"као Мила Алечковић,која диже глас,не стидћи се да понавља:"Ми смо се борили".А који то ми?Госпођа Алечковић је и раније имала свој пословни простор у Београду,и не знам од када она одлази,толико на Космет,када сама рече да је провела 30.година у иностранству.
У којим то она школама предаје као лекар?Мислим да је грех био што не пустише уместо ње,неку мајку и још неког преживелог борца,као претходно Ветерана,који је рођен у Београду,а војевао на КиМ и ратни инвалид постаде...
Иначе морам да се обрадујем толиком одазиву,свих организација,који су представници патриотских и завичајних Удружења...Било их је преко 20.(да их сада не набрајам,јер су њихова имена већ позната и објављена већ раније).
Циљ ОВЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ је био подршка Влади Републике Србије,а тема једина је била:"Космет у Србији,следствено Уставу."
На велико задовољство донешена је Деклерација,из које цитирам најбитнију тачку:-Србија је међународно призната држава,оснивач и редовна чланица Уједињених Нација,а Косово и Метохија су у саставу Србије и проблеми њене тужне покрајине су унутрашња ствар Републике Србије...
По један примерак Декларације је прослеђен:УНМИКУ,КФОР-у,АМБАСАДАМА СА СЕДИШТЕМ У СРБИЈИ,Генералном Секретару(Г-Бан-Ки Муну,)Председнику Генералне Скупштине УН.г.Вуку Јеремићу,Председнику Републике Србије,Министарству Иностраних Послова Реп.Србије и Кацеларији за Косово и Метохију...
Било је у Београду
17.новембра 2012.                 nadadrinska.blogspot.com

                                        Nada Vukicevic-Drinska